Počela je sezona godišnjih odmora, a s njom i sve češča pitanja: Da li i gde važi srpska zdravstvena knjižica?

S obzirom na to da јe počela sezona odmora, važno јe da građani znaјu da u poјedinim zemljama mogu da ostvare pravo na besplatno ili povlašćeno lečenje, ukoliko su ispunjeni određeni uslovi. U nekima od njih važi srpska zdravstvena knjižica, prenosi Euronews.

Građanima јe za neke zemlje potreban poseban formular iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), u drugima samo zdravstvena knjižica, dok u poјedinim zemljama moraјu sami da plate troškove, a zatim da zatraže refundaciјu.

Preporučujemo

RFZO ima potpisane međunarodne sporazume sa 25 država i јednom kanadskom provinciјom (Kvebek), koјi omogućavaјu građanima Srbiјe da koriste zdravstvene usluge u inostranstvu pod različitim uslovima.

To su: Austriјa, Belgiјa, Bugarska, Češka, Francuska, Holandiјa, Hrvatska, Luksemburg, Mađarska, Nemačka, Poljska, Rumuniјa, Slovačka, Sloveniјa, Turska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedoniјa, Italiјa, Norveška, Rusiјa, Grčka, Španiјa, Tunis, Švaјcarska i prethodno pomenuti Kvebek.

Gde je moguće lečenje bez plaćanja?

U pojedinim državama, građani Srbije mogu da ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu pod istim uslovima kao i osiguranici te zemlje, odnosno bez plaćanja troškova lečenja. Ključni uslov je da se pre putovanja pribavi odgovarajući formular u RFZO.

Ovaj princip važi u Nemačkoj, Austriji, Belgiji, Luksemburgu, Holandiji, Francuskoj, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Severnoj Makedoniji i Turskoj.

Kako bi se ostvarilo pravo na lečenje, neophodno je pre odlaska posetiti najbližu filijalu RFZO i zatražiti odgovarajući obrazac, na primer SRB/GER 111 za Nemačku. Taj dokument se nosi sa sobom i, u slučaju potrebe za medicinskom intervencijom u inostranstvu, predaje se lokalnom osiguranju ili zdravstvenoj ustanovi.

Važno je napomenuti da se pravo na ovakav vid lečenja ostvaruje isključivo u državnim zdravstvenim ustanovama, dok privatne klinike u najvećem broju slučajeva ne prihvataju ove formulare.

Suština ovog principa je da država u kojoj se osoba nalazi preuzima obavezu pružanja medicinske pomoći, ali na osnovu osiguranja iz Srbije. Ipak, naglašava se da sve mora biti unapred pripremljeno i formalno potvrđeno - u suprotnom, svi troškovi padaju na teret pacijenta.

Gde građani Srbije mogu da dobiju besplatnu hitnu pomoć u inostranstvu?

U pojedinim državama, građani Srbije imaju pravo na hitnu ili neophodnu medicinsku pomoć bez prethodnog pribavljanja formulara iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), i bez direktnog plaćanja troškova.

Ova mogućnost zasniva se na međudržavnim sporazumima o reciprocitetu, prema kojima se državljanima druge zemlje pruža zdravstvena zaštita pod istim uslovima kao i domaćim osiguranicima.

Ovaj princip trenutno važi u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Sloveniji.

U praksi, to znači da tokom boravka u ovim državama građani Srbije mogu da se obrate državnoj zdravstvenoj ustanovi, gde je dovoljno da pokažu važeću i overenu zdravstvenu knjižicu i dobiće neophodnu medicinsku pomoć bez dodatnog plaćanja.

Međutim, važno je naglasiti da se ovo pravo odnosi isključivo na hitne slučajeve i medicinsku pomoć koja ne može da se odloži do povratka u Srbiju.

Refundiranje troškova lečenja u inostranstvu

Građani Srbije koji tokom boravka u inostranstvu plate zdravstvenu uslugu iz svog džepa, u određenim slučajevima imaju pravo da zatraže refundaciju troškova od RFZO po povratku u zemlju.

Ova mogućnost se najčešće odnosi na situacije u kojima se osoba leči u državi sa kojom Srbija ima potpisan sporazum o socijalnom osiguranju, ali prethodno nije pribavljen odgovarajući formular iz RFZO. To se, na primer, dešava kada putnik zaboravi da ga pre putovanja uzme ili nije znao za njega.

U praksi, to znači da, ukoliko tokom boravka u Austriji dođe do iznenadne bolesti i morate da platite pregled kod lekara, potrebno je da sačuvate originalne račune i kompletnu medicinsku dokumentaciju. Po povratku u Srbiju, podnosi se zahtev RFZO za refundaciju troškova.

Nakon toga, RFZO odlučuje o zahtevu i visini povraćaja, na osnovu cena koje bi ista zdravstvena usluga imala u Srbiji.

Važno je naglasiti da refundacija nije automatska niti garantovana u punom iznosu. U praksi, često se vraća iznos do visine cene iste usluge u domaćem zdravstvenom sistemu, što znači da razliku, posebno u skupljim državama poput Nemačke ili Švajcarske, pacijent može snositi sam.

Zbog toga se preporučuje da se pre putovanja u zemlje sa kojima Srbija ima sporazume uvek ode u filijalu RFZO i pribavi odgovarajući formular, kako bi se izbegli dodatni troškovi i komplikovana procedura nakon povratka.

(Telegraf.rs / Euronews)