ISPOVEST HRVATA: UKRAJINA JE PAKAO: Rusa ima svuda, sa 6 Engleza protiv njih, bio sam ranjen i klinički MRTAV

U kojoj je meri to bio unutrašnji osećaj da čini pravu stvar, a koliko ga je nosio mladalački adrenalin, Varaždinac Petar Jelovac još će dugo vagati. Pre gotovo četiri godine odlučio je da ostavi sve u Hrvatskoj i priključi se ukrajinskim snagama u odbrambenom ratu. Možda je Petru ovaj rat bio upisan u genski kod. Njegov pradeda Pejo bio je austrougarski oficir kome su nakon bitke za Galiciju, na području zapadne Ukrajine kod Lavova, život spasili Kozaci, te su ga od Rusa skrivali pune dve godine. Deda je preživeo je ratne strahote, a kući se vratio pešice.

Bez pozdrava u tuđi rat

Petar je dentalni tehničar po struci, tada zaposlen u prodaji osiguranja, bez dana vojnog iskustva, veren i sa osiguranom egzistencijom - sve je stavio na kocku i otišao na jedno od najkrvavijih svetskih bojišta. Danas je Petar veteran tog rata. Iz Ukrajine se nije vratio bez ožiljaka. Iza njega su teško ranjavanje, preživljeno trovanje i šest dana u komi, kao i brojne kontuzije. Nosi i one rane koje se ne vide. Danas vodi neke druge bitke - ponajpre onu za sopstveno zdravlje - a našao se i u fokusu interesovanja više obaveštajnih službi.

Preporučujemo

Sada je, u intervjuu za Jutarnji list odlučio da ispriča sve o paklu koji je prošao tokom poslednje 4 godine. Jer, otišao je na front prvog dana. Čim je u medijima čuo da je rat počeo, ostavio je verenicu zauvek i uputio se direktno na istok!

Foto: Tanjug/AP

S reporterom Jutarnjeg našao se u Varaždinu. S Petrom je bio saborac s ukrajinskog fronta, takođe Hrvat i ratni veteran, sada u ulozi svojevrsnog Petrovog svedoka. Još nije spreman javno da govori o svom delovanju u Ukrajini niti da otkrije identitet, možda nikada ni neće. Petar jeste. Iz barem dva razloga - smatra da Zapad ne radi dovoljno za Ukrajinu u nametnutom ratu, a drugi je ličan: hrvatski zdravstveni sistem, priča, tretira ga kao plaćenika i avanturistu koji je sam kriv za zdravstveno stanje u koje se doveo te nema adekvatnu lekarsku negu.

"O Petru smo pisali i pre četiri godine, kada se priključio ukrajinskim snagama. Tada je njegov istup bio anoniman jer se bojao za sopstvenu sigurnost. Sada istupa javno - iz istog razloga. Iako su ljudi iz njegove okoline bili šokirani odlukom o odlasku u tuđi rat, govori da je prema Ukrajini bio usmeren puno ranije, još od 2014. godine i aneksije Krima", prenosi Jutarnji.hr.

Foto: Tanjug/AP

"Informacije i iskustva dobijao sam od kolega koji su se borili u Azovu. Nisam iza sebe imao klasično vojno obrazovanje, ali sam se intenzivno bavio proučavanjem literature o vojnim i obaveštajnim temama. Posebno me zanimalo snajpersko naoružanje i uloga snajpera u modernom ratovanju - govori Petar.

Čak i pre službenog upada ruskih trupa u Ukrajinu imao je mnogo informacija s terena, među ostalim i od izbeglica koje su već tada počele napuštati istočni deo zemlje.

Odluku je doneo prvog dana "Velikog rata", 24. februara 2022. godine. Čini se da ga u tome više ništa nije moglo sprečiti.

Rekao sam verenici da odlazim u Ukrajinu. Rekla mi je: ako odeš tamo ubijati ljude, mi smo završili. Treći dan sam spakovao stvari i otišao bez pozdrava - kaže.

Njihovi se putevi više nikada nisu spojili. Petar je na svoj krenuo treći dan, a vodio ga je preko Mađarske u Ukrajinu.

Prva akcija - Irpin

Nakon provera njihove tajne službe, odlazim u internacionalni bataljon, tzv. Ukrajinsku legiju stranaca. Na jednom poligonu u oblasti Lavova pokazujem svoje znanje i rukovanje snajperskim naoružanjem. Od nas 14 bio sam drugi po uspešnosti u testiranjima. Još uvek smo bili na obuci kada sam doživeo prvi napad, bila je to druga ili treća nedelja rata.

Iznad nas su se pojavila dva bombardera, Kinžali i Iskanderi. Neću o brojkama, ali imali smo dosta žrtava. Tada ukrajinska kontraobaveštajna služba hvata Ukrajinca koji je dao koordinate za napad, radilo se o operativcu ruske tajne službe GRU-a - kaže Petar.

Shvatili su da su ruske obaveštajne službe duboko razgranate u ukrajinskim civilnim i vojnim strukturama. Događa se sigurnosni raskol, a pristižu novi pripadnici.

Foto: Tanjug/AP

Predložio sam kontraobaveštajnom oficiru da formiramo grupu koja bi se bavila onima koji nisu prošli sigurnosnu proveru. Dobijam zeleno svetlo i odabiram šest Engleza koji će mi u tome pomagati. Uhvatili smo jednog španskog državljanina koji je napravio velik broj fotografija i isporučivao ih ruskim službama. To je bio trenutak u kojem je, osim u klasičnom vojnom smislu, moj doprinos odbrambenom ukrajinskom ratu krenuo i u obaveštajnom području - navodi Jelovac.

Zadužio je američki poluautomatski snajper M-14 i češki automat Bren 2 te poznati "sovjetski" pištolj Makarov, a oružje je birao zavisno o akciji u koju bi išao. Prva je bila na širem području Kijeva, samo nekoliko dana nakon napada na poligonu.

Irpin, predgrađe Kijeva. Dolazimo pod tešku artiljerijsku paljbu. Zgrade su demolirane, spaljene. Nalazili smo se u poluokruženju. S jedne strane tenk BT-2, s druge isto tenk, a ispred više od 300 pripadnika ruske vojske. Uspeli smo se nekako izvući, ja sa kontuzijom, moj komandant s četiri šrapnela. Tu nam je dosta pomogla ekipa iz Azova - priča Petar kako je izgledao njegov prvi konkretan kontakt s neprijateljskim snagama.

U njegovom internacionalnom bataljonu, kaže, bilo je dosta školovanih i istreniranih vojnika, no nisu se svi najbolje nosili s konkretnom ratnom opasnošću. U tih prvih nekoliko misija uglavnom se radilo o teškim artiljerijskim i snajperskim napadima.

Foto: Tanjug/AP

Pod teškom vatrom znali bi pasti u stanje šoka, bacali bi oružje, padali, tresli se. Zato se pristupilo određenoj selekciji. Od nas su slagali specijalizovane timove za visokorizične akcije - priča Petar, koji postaje deo jednog takvog odreda.

Nakon Irpina i proboja prema Buči, teških situacija, dolazi u Mikolajiv, gde se susreće s veteranom koji danas sedi s nama. Zvaćemo ga "kolega".

Shvatio sam da smo meta

Dobio sam zadatak od ukrajinske kontraobavještajne službe da se pokušam zbližiti s jednim navodnim Izraelcem, a zapravo Arapom s krivotvorenim dokumentima i izravnom komunikacijom s Rusima. U njegovu telefonu nalazim koordinate naše baze koje su poslane drugoj strani preko potpuno nezaštićene linije. Shvatio sam da smo meta i da nam slijedi raketiranje te sam upozorio ukrajinskog zapovjednika da nas makne odande. Iz nekog razloga to se nije dogodilo. Mene povlače u središnjicu na dodatne treninge bliske borbe vatrenim i hladnim oružjem i pripremaju me za neke vrlo zahtevne misije. Kolega ostaje - priča Jelovac.

Foto: Handout / AFP / Profimedia

Prvi i Drugi svetski rat i najmoderniji vid ratovanja - sve to je danas sažeto u ovom ratu u Ukrajini, slažu se. U Petrovu timu bio je još jedan sumnjivi lik, kaže, pod opservacijom. Sumnja da ga je on otrovao. Otrov mu je pripremio u kapima za uši koje je koristio zbog povrede bubne opne u ranijem granatiranju.

- Prvih pet dana osećao sam se gripozno. Šesti dan kreću povraćanje, premor, drhtavica, gubitak svijesti. Pred kolegicom, pilotkinjom helikoptera, padam u nesvest. Šest minuta bio sam klinički mrtav. Do bolnice me reanimiraju. Ponovno padam u nesvest na 2 minuta. Stabilizuju me i šest dana provodim u komi. Sećam se buđenja na neurologiji - kaže Petar.

Govori da je izgubio pojam o vremenu i vremenski orijentir u sećanjima te mu je trebalo još desetak dana za oporavak. Tada je krenula istraga o trovanju, koja nikada nije okončana i formalno je otvorena do danas. U bolnici je susreo ukrajinske vojnike dovođene na lečenje iz ruskog zarobljeništva i kaže da je tada prvi put čuo od njih o strahotama i torturama koje su činili ruski vojnici. Saznao je i još jednu lošu vest vezanu uz svoje zdravlje - utvrđeni su mu tumori na jetri. Vraća se, kaže, u središnjicu, u desantnu jurišnu brigadu Arhanđeo Mihail, antiterorističku specijalovanu jedinicu koja djluje po postsovjetskim taktikama i NATO-ovim standardima.

- Odradili smo brze misije i bili uspješni u zasedama. U jednoj takvoj akciji pokupio sam šest šrapnela od ruske bombe F-1, od čega pet u leđa. Jedna krhotina metka završila mi je u želucu. Jedan šrapnel bio je posebno kritičan - udario me u karlicu, rotirao se polukružno na jevu stranu i zaustavio se na kraju lopatice, između arterije i živca. Pretila je opasnost da izgubim levu ruku. Prvu operaciju izveli su mi na terenu; iz lopatice su mi praktički na živo, bez anestetika, vadili šrapnel i tada sam se onesvestio od bola. Hitno me prevoze u bolnicu u Kramatorsku. No isti dan, zbog raketnog napada, evakuišu nas u druge bolnice. Usledilo je više operacija i lečenje. Ruka mi je na koncu spašena - govori. Ozlede nastale kontuzijama i implozijama navođenih raketa, bombi i tenkova, kaže, nije ni brojao, bilo ih je možda dvanaestak. Zbog njih, među ostalim, nije mogao obaviti magnetsku rezonancu, potrebnu za utvrđivanje tačne težine ranjavanja šrapnelima. U takvom je stanju dočekao jun i prvi povratak kući.

Foto: Tanjug/AP

- Nakon rehabilitacije i otpusta iz bolnice rekli su mi da se vratim u brigadu jer su mi preostala samo dva dana do dobivanja ukrajinskog državljanstva, no odbio sam ga jer u Ukrajinu nisam došao zbog toga, nego da pomognem u obrani. Odlučio sam se za prvi povratak kući - kaže Petar. Očekivano se, kaže, našao na radaru hrvatskih tajnih službi koje zanima što je sve radio u Ukrajini.

- Nije ostalo samo na tome. Konkretno, u Ukrajinu dolazi hrvatski državljanin koji je ranije od tamo dvaput dezertirao. Dolazi s pričom da sam neki agent koji je švercao oružje i drogu, a u Hrvatskoj priča da sam u Ukrajini u zatvoru. Dakle, masovno se preko njega šire dezinformacije o meni. Dolazio je još jedan, raspitivao se o meni, ali sve što je dobio od Ukrajinaca bile su pohvale za mene kao vojnika koji ispunjava sve bojeve zadatke - govori Jelovac, pokazujući prepisku te komunikacije.

Otvorena netrpeljivost

Posebno mu je smešno što ga neki sugrađani doživljavaju kao plaćenika, zbog čega je trpio i neugodnosti.

- Moji roditelji su dobrostojeći, otac je stomatolog, imamo vikendicu na moru i brod. To je nebitno, ali govorim da bih ilustrovao koliko bi mi značila plata od 200 evra na ratištu. Dakle, novac sigurno ni meni ni bilo kome drugom nije bio motiv da ode u rat; bio bih zadovoljan i s 20 evra - kaže Petar, navodeći da je od početka "Velikog rata" u tom sukobu učestvovao znatno manji broj Hrvata nego što se misli, ne više od petnaest.

Dodaje da pojedinci prema njemu iskazuju otvorenu netrpeljivost, koja je u jednom slučaju prerasla i u fizički napad.

Petar Jelovac, Foto: youtube.com/@zuborest

- Ne verujem našim obaveštajnim službama. S druge strane nailazim na zid u zdravstvenom sustavu. Ne mogu ne zaključiti da postoji veza između te dve stvari. Porodična lekarka, kojoj sam se obratio doslovno mi je rekla: ‘Pravedni će ostati na svetu, a Bog će sve ostale kazniti. Ti si kriv za treći svetski rat. Kakav rak jetre? Ti si negde pokupio hepatitis.‘ Praktično je odbila da me leči - govori Petar, dodajući da ne zna jesu li se tumori na jetri pojavili kao posledica trovanja, a lekarka time odbija da se bavi.

Govori da lekari ne priznaju nalaze ukrajinskih kolega jer nisu prevedeni na hrvatski jezik te da nisu hteli krenuti od nule u utvrđivanju njegovog zdravstvenog stanja. Nakon tri meseca Petar odlazi na drugu misiju u Ukrajinu, a do prošle godine odradio ih je ukupno četiri, uprkos lošem zdravstvenom stanju. U Hrvatskoj je uspeo obaviti tek jedan specijalistički pregled, krajem 2024. godine.

U anamnezi je lekarka zapisala da se radi o dvaput ranjenom profesionalnom vojniku u Ukrajini koji je bio izložen delovanju hlora, imao barotraumu i žali se na bolove u kičmi. Navodi da je priložio opsežnu medicinsku dokumentaciju na ukrajinskom jeziku. Zaključuje da na telu ima više uredno zaraslih postoperativnih ožiljaka te preporučuje magnetnu rezonancu glave i kičme.

Foto: DSNS Ukraine

Dočekali me kao neprijateljskog vojnika

Sve zajedno, što se tiče lečenja meni je delovalo zastrašujuće. Otišao sam se boriti za pravedan cilj, a moj me sistem dočekao kao neprijateljskog vojnika. Ne razumem zašto je izostala normalna ljudska podrška. Nije mi trebalo ništa više od onoga na što može računati običan pacijent u Hrvatskoj, ali ja to očito nisam mogao dobiti - govori Jelovac.

Nakon treće misije u Ukrajini dobio sam ponudu za posao jedne službe iz jedne evropske zemlje, koja bi uključivala i akademiju pod okriljem NATO-a. O mom mogućem angažmanu zavisi moje zdravstveno stanje, koje nije sjajno. Osećam vibracije u mozgu, praćene visokim i iritantnim tonovima - dodaje.

Foto: Tanjug/AP

O misijama koje je sprovodio u preostala tri ukrajinska mandata nije želeo previše govoriti, osim da je, kao pripadnik jedne ukrajinske jedinice i na preporuku kontraobaveštajne službe, učestvovao u zahtevnim antiterorističkim akcijama poverenim malim, specijalizovanim timovima. Poslednji mandat odradio je prošle godine i trajao je dva meseca.

Tihi rat

U Hrvatskoj trenutno ne radi. Zavisno o zdravstvenom stanju, nije isključeno da ponovo ode u rat. Pokazuje nam poruke koje razmenjuje s pripadnicima raznih obaveštajnih zajednica, kao dokaz koliko je i dalje aktivan na tom području. Kako navode, ruske službe svoje agente ubacuju iz zapadnih zemalja te ih pronalaze i u levim i u desnim društvenim strukturama. S druge strane, Ukrajinci su zahvalni Zapadu na pomoći, ali i razočarani jer je, kažu naši sagovornici, ona nedovoljna.

Jelovac naglašava da se operativno i dalje vodi tihi, ali snažan obaveštajni rat ruskih hibridnih delovanja u svim zemljama EU, pa tako i u Republici Hrvatskoj.

Postoje zajednički napori više obaveštajnih službi da se, zbog ruskih hibridnih, neprijateljskih delovanja, ukomponuju u jednu zajedničku evropsku centralnu agenciju - kaže Jelovac.

(Jutarnji list)