Zarobljen Selver Hrustić, državljanin BiH: Kakva je sudbina ruskog plaćenika u Ukrajini?

Ime Selvera Hrustića, državljanina Bosne i Hercegovine, kojeg je kao ruskog plaćenika zarobila ukrajinska vojska, nije poznato Tužilaštvu Bosne i Hercegovine, objavio je Radio Slobodna Evropa.

Hrustić je ratovao za rusku vojsku od septembra 2025. godine, pre nego što je zarobljen u Ukrajini.

Preporučujemo

Sada se ovaj BiH državljanin može naći u pravnom vakuumu između statusa ratnog zarobljenika i stranog plaćenika, što nosi različite posledice prema međunarodnom i domaćem pravu.

Moguće je da bude procesuiran u Ukrajini, manje verovatno razmenjen i vraćen u Rusiju, jer Moskva, uglavnom, ne traži strane borce, a mogao bi biti i vraćen u BiH, gde je pridruživanje stranim vojskama krivično delo.

U videu rekao da je poslat da ubija ljude

Medijski projekt ukrajinske vlade United24 Media objavio je, 17. januara, video na društvenoj mreži X u kojem Hrustić govori o učešću u ruskoj armiji.

"Potpisao sam ugovor s Ministarstvom odbrane u Moskvi u septembru 2025. godine. Oni to predstavljaju kao da mi nekoga branimo u Ukrajini. To je propaganda", govori Hrustić u videu.

Muškarac u videu, prema United24 Media, imao je probleme sa zakonom u nekoj od EU zemalja i rekao je da mu je obećano da će nakon šestomesečnog ugovora s ruskom vojskom dobiti advokata koji će mu pomoći s njegovim problemima.

Radio Slobodna Evropa (RSE) je saznao da je Hrustić, poreklom iz Zenice, studirao istoriju na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, a potom neko vreme boravio i radio u Nemačkoj.

Ovaj 35-godišnjak u videu govori da osobe poput njega dolaze i budu poslane da ubijaju ljude za novac.

"Savetujem svima da ne potpisuju ugovore s ruskom vojskom, jer oni drugačije gledaju na takve ljude. Jedan oficir mi je rekao da nas ne zovu vojnicima. On je rekao da smo mi plaćenici koji ubijaju druge ljude za novac. Jedan Rus je na to rekao ali ja sam patriota, a on mu je rekao ti ubijaš ljude za novac. To je sve".

Kaže i da mu je obećano da neće biti poslat u napade u Ukrajinu, ali da se desilo upravo to, naređeno mu je da pokušava proboj kroz ukrajinska sela, povremeno se skrivajući u podrumima.

U BiH ima suprugu i kćerku

Hrustić je u Bosni i Hercegovini ostavio suprugu i kćerku. Njegov brat, čije ime nije objavljeno, žali što ga nije sprečio da ide u Rusiju, kad je o tome govorio u leto 2025.

"Žao mi je što mene nije poslušao prošle godine, a odvraćao sam ga da ne ide. Žao mi je što cela familija prolazi kroz ovakvu situaciju", rekao on.

Hrustić je i ranije boravio u Rusiji, u danima pre ruske invazije na Ukrajinu, početkom 2022. godine. Njegov rođak iz Zenice kaže da ništa nije upućivalo da ima nameru da ide u rat, kad se sa Selverom čuo krajem leta prošle godine.

"To je jedna normalna porodica. Selver je bio nekoliko godina u Nemačkoj", rekao je Hrustićev rođak koji nije želeo da mu se objavi ime i prezime.

Kaže da je odrastao sa Selverom, da su se družili i bili bliski.

"Kad sam video snimak na kojem on govori da je ratovao za Rusiju, iznenadio sam se. Nisam to očekivao i niko nije znao da je otišao", govori ovaj Zeničanin.

RSE je pokušao da sazna o kojim problemima sa zakonom Hrustić govori u videu, ali članovi porodice nisu mogli reći o čemu se radi.

Na nekoliko profila na društvenim mrežama, Hrustić je, uglavnom, objavljivao svoje fotografije. Na jednom Facebook profilu, u januaru 2025. podelio je i fotografiju ruskog predsednika Vladimira Putina.

Koja je moguća procedura za Hrustića?

Koordinacioni štab za postupanje s ratnim zarobljenicima je službena vladina agencija Ukrajine odgovorna za potragu i povratak ukrajinskih ratnih zarobljenika kući i postupanje s neprijateljskim ratnim zarobljenicima.

Hrustić je, s još desetinama hiljada stranaca za koje se procenjuju da su se pridružili ruskoj vojsci, jedan od tih neprijateljskih zarobljenika.

Ruski vojnici koji se bore u Ukrajini imaju pravni status boraca, što im daje specifična prava i zaštitu propisanu Ženevskim konvencijama iz 1949. godine. S druge strane, strani plaćenici imaju poseban status prema međunarodnom pravu kao učesnici u oružanom sukobu.

Dok borac ne može biti procesuiran samo zbog učešća u neprijateljstvima, jer deluje u ime vojske svoje zemlje, plaćenik nema takvu privilegiju.

Može biti procesuiran, što je upravo ono što čini ukrajinski sistem provođenja zakona, pisao je Institut za izveštavanje o ratu i miru (IWPR). Najčešće su pod istragom plaćenici privatne vojne kompanije Vagner. Dok su bili aktivni, regrutovali su strance iz svih delova sveta.

Ženevske konvencije propisuju i humano postupanje s ratnim zarobljenicima, odnosno pripadnicima snaga zaraćenih zemalja. Kad je reč o onima koji su se nekoj vojsci pridružili iz treće zemlje, situacija nije jednostavna.

"Ako su uvršteni u oružane snage ruskog Ministarstva odbrane, imaju status borca. To im daje prava ratnih zarobljenika i uklanja im status plaćenika", govorio je o ovoj temi Andri Jakovlev, stručnjak za međunarodno humanitarno pravo za ukrajinski Frontliner.

Ukrajinski medij u istom tekstu piše da je Rusija retko zainteresovana za sudbine zarobljenih stranaca. Prema informacijama navedenim u tekstu, Rusija nije zatražila nijednu razmenu stranaca koji su zarobljeni u Ukrajini, izuzev nekoliko slučajeva državljana Belorusije i Uzbekistana.

RSE je zatražio odgovore od Službe sigurnosti Ukrajine, Glavne obaveštajne uprave Ukrajine i Ministarstva spoljnih poslova Ukrajine, koje se bave radom s ratnim zarobljenicima i komunikacijom sa zemljama iz kojih dolaze, ali odgovor o mogućem ishodu za Hrustića do objave teksta nije stigao.

Odgovor nije stigao ni iz tri državna nadležna ministarstva sigurnosti, spoljnih poslova i pravde BiH o tome jesu li upoznati sa slučajem Selvera Hrustića.

Govorio i o teškim uslovima na ratištu

Hrustić je u kratkom videu rekao i da plaćenike šalju na front s pola litre vode i jednom ili dve male kutije mesa.

"Dva čoveka, ja i kolega, moramo podeliti pola litre vode i malo hrane. Nekad neki izađu da nešto nađu i poginu. Mnogi greše. Izađu i ubije ih dron. Dronovi su užasni", kaže ovaj državljanin BiH u videu.

On tvrdi da je smrtnost među ruskim plaćenicima visoka i da su šanse za preživljavanje jako male. RSE nije mogao utvrditi kad je tačno Hrustića zarobila ukrajinska vojska.

Koordinacioni štab za postupanje s ratnim zarobljenicima u Ukrajini nije odgovorio na pitanje o tome kad i gde je zarobljen ovaj državljanin BiH, kao ni koja je moguća procedura u njegovom slučaju.

Ranije je Ukrajina obavestila Bosnu i Hercegovinu o 12 osoba za koje se sumnjiči da su kao plaćenici ruskih grupa Wagner i Redut učestvovale u ratnim zločinima u Ukrajini.

Pridruživanje stranim vojskama je krivično delo prema Krivičnom zakonu BiH.

Ranije je zbog odlaska na ratište u Ukrajinu, odnosno zbog pridruživanja ruskoj vojsci, procesiran jedan državljanin BiH Gavrilo Stević, koji je pravomoćno oslobođen optužbi da je ratovao u Ukrajini 2015. godine zbog nedostatka dokaza.

Drugi slučaj Darija Ristića, koji je po povratku u BiH u septembru 2025. uhapšen, je u toku. Očekuje se podizanje optužnice i sporazumno priznanje krivice.

RSE je krajem prošle godine pisao i o slučaju Petra Popovića, još jednog državljanina BIH koji se pridružio ruskoj vojsci, za kojeg je BiH zatražila raspisivanje poternice, što je INTERPOL odbio.

Dosad je poznato da se nešto više od 20 osoba iz BiH priključilo ruskoj vojsci.

(Telegraf.rs)