U Sarajevu opet podižu kontraverzni spomenik? "Osećam sram...Odavno veću ludost nisam čuo!"

Sarajevo bi uskoro moglo dobiti novi-stari spomenik koji bi podsećao na najznačajniji događaj u istoriji tog grada, odnosno atentat na nadvojvodu Franju Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju Hotek, ali je ta zamisao ponovo pokrenula ideološke i političke sporove i rasprave.

Naslednika prestola Austrougarske monarhije i njegovu suprugu 28. juna 1914. godine, tokom njihove posete Sarajevu, upucao je i usmrtio Gavrilo Princip, a taj događaj potresao je celu Evropu i na kraju doveo do izbijanja Prvog svetskog rata, koji je, prema različitim procenama, odneo između 15 i 22 miliona ljudskih života.

Preporučujemo

Princip je zbog počinjenog zločina, kao maloletnik, osuđen na 20 godina robije, a umro je u zatvoru u Terezinu krajem aprila 1918. godine, šest meseci pre završetka rata. Nakon toga su ga vlasti novonastale Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca proglasile herojem i borcem za oslobođenje od okupacije. Spomen-ploča je tu stajala sve do Drugog svetskog rata, odnosno do početka nemačke okupacije 1941. godine. Nemci su je po ulasku u Sarajevo skinuli, ali je nisu uništili, već su je odneli lično nacističkom vođi Adolfu Hitleru kao rođendanski poklon, što je dokumentovano i fotografijama.

Nakon oslobođenja Sarajeva 1945. godine postavljena je nova spomen-ploča, a od 1949. godine tamo je bio i otisak Principovih stopa. U poslednjem ratu one su uklonjene, pa potom ponovo vraćene na isto mesto, a na 1914. prolaznike podseća natpis da je tu izvršen atentat.

Manje je poznata činjenica da je prvo spomen-obeležje koje podseća na atentat podignuto još 1917. godine. Austrougarske vlasti su na mostu Latinska ćuprija, tačno preko puta mesta atentata, postavile spomenik Franji Ferdinandu i Sofiji Hotek.

Lokacija na kojoj je izvršen atentat dobila je poseban tretman, pa je tamo postavljena spomen-ploča sa natpisom na ćirilici: "Na ovom istorijskom mestu Gavrilo Princip navesti slobodu na Vidovdan 1914. godine."

Spomenik je izrađen u Budimpešti po zamisli akademskog kipara i oficira austrougarske vojske Eugena Borija.

Izrađen u stilu kasne secesije i visok 12 metara, sa postoljem od šleskog kamena, imao je bronzani medaljon sa ugraviranim likovima Franje Ferdinanda i Sofije Hotek, dok su završni deo spomenika činila dva velika stuba sa bronzanim krunama. Imao je i malu nišu u koju se polagalo cveće.

Smatran je značajnim umetničkim ostvarenjem doba u kojem je nastao, ali to nije sprečilo vlasti Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca da ga 1919. godine demontiraju i uklone. Deo spomenika završio je u depou Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine i u Umjetnička galerija Bosne i Hercegovine, dok su neki njegovi elementi nestali bez traga.

Gradsko veće Sarajevo sada je usvojilo inicijativu da se ponovo postavi spomenik slavnom bračnom paru koji su vlasti Austro-Ugarske podigle 1917. godine.

Odluka je usvojena na predlog male opozicione Stranka za Bosnu i Hercegovinu, iz koje su to obrazložili procenom da je neprihvatljivo da u Sarajevu postoje obeležja i simbolika posvećeni atentatoru, a da nema spomenika ubijenima.

„Ne možemo menjati prošlost, ali možemo pokazati kakvi smo danas, hoćemo li slaviti ubistvo ili odati počast žrtvama“, poručili su inicijatori.

Gradonačelnik Sarajeva sada je dobio zadatak da realizuje inicijativu, obezbedi prikupljanje dostupnih delova spomenika, kao i sredstva za restauraciju ili izradu replika nedostajućih elemenata. Iako su za inicijativu glasali odbornici u gradskom veću i iz redova vlasti i opozicije, to nije sprečilo naknadne polemike.

"Osećam sram"

Prvi i najglasniji bio je načelnik sarajevske opštine Centar Srđan Mandić iz Naša stranka, koja je deo vlasti na gradskom nivou, pri čemu je oštro kritikovao svoje stranačke kolege uz poruku da se "okupatorima ne podižu spomenici".

"Osećam sram i ograđujem se od sramnog glasanja gradskih odbornika Naše stranke, koji su podržali ovu odluku. Čiji spomenik je sledeći? Ne smem ni da pomislim. Ispravite ovo kako znate i umete, dok još niste u potpunosti izgubili integritet i identitet", poručio je načelnik svojim stranačkim kolegama.

Na sličan način reagovao je i Irfan Čengić iz Socijaldemokratska partija Bosne i Hercegovine, načelnik sarajevske opštine Stari Grad, na čijoj teritoriji bi trebalo da bude postavljen spomenik, prenosi Jutarnji.

"U Starom Gradu neće biti podignut spomenik. Čak i kada bi postojala potpuna saglasnost, potrebne dozvole je u praksi gotovo nemoguće dobiti", poručio je u petak Čengić, pojašnjavajući da odluka Gradskog veća nema obavezujući efekat.

U Republika Srpska, gde Gavrila Principa decenijama nakon poslednjeg rata glorifikuju i podižu mu monumentalne spomenike, usledile su očekivane reakcije.

"Odavno veću ludost nisam čuo. Definitivno je da je koren svega toga mnogo dublji i da pojedini i dalje lutaju između različitih identitetskih opredeljenja", rekao je gradonačelnik Istočno Sarajevo Ljubiša Ćosić.

(Telegraf.rs)