Šta sve snimaju kamere na putevima u BiH: Vozači nesvesno plaćaju kazne zbog jedne greške

U cilju unapređenja sigurnosti na putevima i efikasnije kontrole saobraćaja, ministarstva unutrašnjih poslova u više kantona u Bosni i Hercegovini su intenzivno proširila mrežu kamera i radara.

Reč je o savremenim uređajima koji omogućavaju automatsko prepoznavanje registarskih oznaka, identifikaciju neregistrovanih vozila, ali i sankcionisanje uobičajenih prekršaja poput korišćenja mobilnog telefona u vožnji ili nekorišćenja sigurnosnog pojasa.

Preporučujemo

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Tuzlanskog kantona ranije su pojasnili da je sistem kamera koje automatski skeniraju vozila već pokazao značajne rezultate. Kamere, postavljene uz podršku međunarodnih organizacija, pomogle su u identifikaciji velikog broja neregistrovanih vozila, ali i u rasvetljavanju krađa automobila.

Da podsetimo, MUP TK je ranije dobio oko 20 visoko sofisticiranih ANPR kamera kroz međunarodne donacije, dok je u proteklom periodu iz budžeta izdvojeno preko 250.000 KM za širu mrežu videonadzora, uključujući i kamere s mogućnošću prepoznavanja lica.

Više stikera - nalepnica na staklu

Sličan sistem koristi se i u Kantonu Sarajevo, gde se implementira projekat “Sparta”, koji podrazumeva postavljanje 45 kamera za automatsko prepoznavanje registarskih oznaka. Navedeni sistem beleži više prekršaja dnevno, a pojedini vozači zabeleženi su i po četiri puta u jednom danu zbog vožnje neregistrovanog vozila.

Jedan od tehničkih izazova koje donosi ovaj sistem jeste prepoznavanje nalepnica na vetrobranskom staklu. Ukoliko vozač ne ukloni stare registracione stikere, kamera može očitati zastareli podatak i generisati kaznu, iako je vozilo uredno registrovano. Nadležni apeluju na vozače da prilikom registracije vozila uklone sve nalepnice iz prethodnih godina kako bi izbegli nesporazume, preneo je ranije Tuzlainfo.ba.

Neke kamere beleže više prekršaja

Pored neregistrovanih vozila, moderni sistemi u Kantonu Sarajevo omogućavaju i detekciju korišćenja mobilnog telefona u vožnji te nekorišćenja sigurnosnog pojasa. Za ovakve prekršaje predviđene su novčane kazne od 100 do 300 KM, kazneni bodovi, pa čak i zaštitna mera zabrane upravljanja vozilom.

Radari i radarska kućišta raspoređena su širom Sarajeva i aktivna su 24 sata, a dopunske table s upozorenjima jasno su istaknute u užem gradskom jezgru. Prema Zakonu o osnovama sigurnosti saobraćaja, dozvoljeno prekoračenje brzine do 10 km/h u naseljenim mestima nije sankcionisano, osim ako nije drugačije propisano.

Posebna pažnja posvećena je prekršajima poput korišćenja mobilnog telefona u vožnji, za što su predviđene novčane kazne od 100 do 300 KM, kao i kazneni bodovi i moguće zabrane upravljanja vozilom. Prema Zakonu o osnovama sigurnosti saobraćaja, vozači se ne kažnjavaju za prekoračenje brzine do 10 kilometara na sat iznad dozvoljene u naseljenim mestima, osim ako nije drugačije propisano.

U zemlji u kojoj su saobraćajne nesreće svakodnevna pojava, ovakvi sistemi predstavljaju ključni alat u borbi protiv nesavesnih vozača i stvaranju sigurnijeg okruženja za sve učesnike u saobraćaju, zaključio je ranije portal.

(Telegraf.rs)