Termalni raj na nekoliko sati od Beograda hit je među Srbima: Biraju ga umesto mora i to ne samo zbog kupanja

Ukoliko ste željni da nakratko (ili na duže) pobegnete od svakodnevice, znajte da se na manje od pet sati vožnje od Beograda nalazi mesto gde se dan može provesti između termalnih bazena, srednjovekovnih dvoraca i šetnji kroz stoletne parkove. Prva destinacija neka vam budu Terme Čatež, koje već dugo nisu samo wellness raj, već odlična polazna tačka za upoznavanje jednog od najzanimljivijih delova Slovenije.

Ova destinacija, smeštena između Zagreba i Ljubljane, već decenijama privlači porodice, parove i sve one kojima je potreban predah. Na prvi pogled, deluje kao veliki vodeni park, ali ubrzo shvatite da je priča mnogo veća od toga...

Ovde se sve vrti oko vode, one koja izvire iz dubine zemlje, puni bazene savršene temperature, oblikuje krajolik Posavja i vekovima određuje život ovog dela Slovenije. Tu sam se zadesila poslednjeg vikenda u maju, kada je otvorena Letnja Termalna rivijera - jedan od najvećih vodenih kompleksa u ovom delu Evrope.

Šta da kažem osim milina - na više od 12.000 kvadratnih metara vodenih površina smenjuju se bazeni sa talasima, spora reka, olimpijski bazen, gusarsko ostrvo, vodeni grad za najmlađe i mreža adrenalinskih tobogana.

Već pri ulasku bilo mi je jasno zašto je ovo mesto omiljeno među porodicama iz Slovenije, Hrvatske, Austrije, Mađarske, Srbije... Klinci oduševljeno gledaju gde će pre, neki čekaju red za spust niz legendarni Bumerang, malo dalje iz bazena sa talasima dopire graja, dok šareni gumeni dušeci plutaju lenjom rekom koja vijuga kroz kompleks. Za one željne adrenalina tu su Termalna Formula i tobogani različitih visina, dok odrasli najčešće biraju hidromasažne zone i prostore za opuštanje.

Nakon što ostavljam peškir na jednoj od lažaljki ispod suncobrana ulećem u najbliži bazen da proverim da li je zaista istina da možeš da se bućneš iz prve, bez onog mrštenja kad voda zapljusne stomak. Naime, ono po čemu se Čatež razlikuje od većine akvaparkova jeste činjenica da se sve bazenske površine napajaju vodom iz čak jedanaest termalnih izvora. Voda izbija sa dubine između 300 i 600 metara, a na samom izvoru dostiže temperaturu od 42 stepena Celzijusa, dok stigne do bazena padne još koji stepen, taman za "instant brčkanje".

Nakon plivanja usledilo je uživanje uz hladnu limunadu. Razmišljam kako je super što ovde nije uživanje samo leti jer postoji i Zimska Termalna rivijera, koja izgleda kao scena iz nekog tropskog filma. Pod tri velike kupole nalaze se bazeni okruženi palmama, vodopadima, pećinama i tropskim rastinjem. Prirodna svetlost koja dopire kroz staklene kupole stvara utisak da ste napolju, iako ste zapravo u zatvorenom prostoru.

Deca ovde osvajaju gusarske brodove i tobogane, dok odrasli pronalaze mir u đakuzijima, saunama i wellness sadržajima. Upravo taj spoj zabave i opuštanja jedan je od razloga zbog kojih Terme Čatež rade svih 365 dana u godini. Što se cene tiče, najbolje je da se informišete na njihovom sajtu... U trenutku pisanja ovog teksta, dnevna ulaznica za bazene iznosi oko 19 evra radnim danom i 25 evra vikendom za odrasle, dok se za decu kreće od oko 15 do 20 evra, u zavisnosti od dana u nedelji.

Raj za odmor

Kada se dobro iskupate, možete da krenete u đir. Znajte da Terme Čatež danas funkcionišu kao mali grad, pa u okviru kompleksa imate i hotele, apartmane, ali i kampove, restorane, sportske terene, wellness centre, kao i prodavnice, luna park, kafiće...

Što se tiče hotela, raznoliki su. Ovog puta sam odabrala Terme, koji je više namenjen gostima koji traže mirniji odmor i wellness iskustvo, dok je Hotel Toplice posebno popularan među porodicama jer je direktno povezan sa Zimskom Termalnom rivijerom. Posebnu pažnju privlači Family Inn, porodični hotel u kojem su deca glavni gosti. Ovde nema klasične recepcije kakvu očekujete u hotelu već vas zatiče velika igraonica u kojoj se nova prijateljstva sklapaju već pri dolasku.

Ono što me je posebno oduševilo jeste "kvart za ljubitelje prirode", odnosno kamp naselje ili mobilne kućice koje podsećaju na scene iz "Prljavog plesa". Ništa manje očaravajući nije ni Gusarski zaliv - naselje drvenih kućica smeštenih uz jezero, koje izgleda kao scenografija za avanturistički film.

Dok šetamo po naselju slušam priču o legendi koja prati ovo mesto i priča o tome kako su terme dobila ime. Prema predanju, u šumama iznad današnjeg resorta živeo je mali šumski duh po imenu Čatež. Imao je dugu bradu, rogove i kozje noge, ali je bio zaštitnik prirode i ljudi.

Priča se da je jedne zime pomogao promrzlom seljaku da pronađe skriveni izvor tople vode, a kada je seljak uronio ruke u vodu, hladnoća i umor su nestali. Onda se, kako to već biva, vest o čudesnom izvoru brzo proširila, pa su ljudi počeli da dolaze verujući u lekovitu moć vode.

Zabava ne prestaje kada noć padne

I zaista, ovde u leto vrvi od ljudi koji su došli da uživaju u termalnim vodama. Tokom čitavog dana se kupaju na bazenima, a kada sunce ode na spavanje Terme dobijaju potpuno novo lice. Dnevnu buku zamenjuju koncerti, karaoke, pub kvizovi, koktel radionice i druženja koja često traju do kasno u noć...

Atmosfera podseća na scene iz američkih porodičnih filmova – svi su napolju, muzika svira, deca trče između atrakcija i, nećete verovati, gotovo niko ne gleda u telefon. Nakon dobre šetnje mi smo odlučili da se opustimo uz bilijar i beskrajno smo se dobro zabavljali...

Kad se umoriš od plivanja, kreni u istraživanje

Nakon dobro prospavane noći okruženi zelenilom, probudio nas je predivni cvrkut ptica. Odličan doručak u hotelu nije nam poslužio da samo napunimo stomake, već i da smislimo šta nam je danas činiti. Odluka je brzo pala, prvo još malo brčkanja, pa krećemo u istraživanje...

Elem, jedna od najvećih prednosti Termi Čatež jeste to što se na svega nekoliko kilometara od resorta nalaze mesta zbog kojih vredi papuče zameniti patikama. Tako smo i uradili i već nakon nekoliko minuta vožnje stigli smo do Mokrica, jednog od najlepših dvoraca u ovom delu Slovenije.

Put do Mokrica deluje kao ulazak u potpuno drugačiji svet - očaraće vas stoletne krošnje, uređeni parkovi i kamene zidine dvorca koji već vekovima bdije nad ovim delom Posavja.

Mokrice se prvi put pominju davne 1444. godine, a kroz svoju istoriju bile su dom moćnih plemićkih porodica koje su ovde ostavile dubok trag. Danas je nekadašnja utvrda pretvorena u mesto na kojem se istorija, priroda i gastronomija spajaju gotovo neprimetno.

Već pri ulasku kroz kapiju stiče se utisak da ste zakoračili u neku staru evropsku razglednicu - između kula dvorca, širokih travnjaka i hladovine drveća vreme kao da usporava.

Iako dvorac danas odiše mirom, njegovi zidovi pamte burna vremena. Tokom vekova smenjivali su se gotika, renesansa i barok, menjali su se vlasnici, granice i države, a ovuda su prolazili i važni putevi koji su povezivali rimske gradove uz Savu. Na to i danas podseća rimski miljokaz iz trećeg veka, pronađen u okolini i sačuvan unutar kompleksa.

Poseban šarm Mokricama daje dvesta godina star engleski park koji je sačuvan gotovo u izvornom obliku. Neka stabla topola ovde su starija od 150 godina, a šetnja njihovom hladovinom lako vraća misli u vreme kada su ovim stazama šetali grofovi, diplomate i ugledni gosti tadašnje Evrope.

Dok i sami odlučujemo da sebi pružimo "grofovski ugođaj", slušamo od domaćina i jednu od brojnih zanimljivijih priča vezanih za Mokrice. Naime, na imanju je nekada postojala velika oranžerija, svojevrsni stakleni raj u kojem su se usred Slovenije uzgajali ananasi, banane, mandarine i drugo tropsko voće.

Iako to možda danas nekom ne zvuči spektakularno, činjenica da u 19. veku posedujete sopstvenu oranžeriju bio je vrhunac prestiža i savršen način da se pred gostima iz Beča, Budimpešte ili Praga pokaže bogatstvo i moć vlasnika.

Ništa manje luksuzan dvorac nije danas. U samom srcu zdanja sada se nalazi restoran 1444, nazvan po godini prvog pomena Mokrica, dok se ispod zidina prostire golf teren sa 18 rupa koji mnogi smatraju jednim od najlepših u ovom delu Evrope.

Privlačio vas golf ili ne, ovo mesto će vam svakako oduzeti dah. Ako nemate ambiciju da držite golf palicu u rukama, dovoljno je da šetajući parkom pogledom obuhvatite šumu i zelene brežuljke Posavja da biste razumeli zašto se Mokrice često opisuju kao jedno od najlepših izletišta u Sloveniji. A ako potom u hladu drveća uživate uz specijalitete čuvenog kuvara Zdravka Andželevskog i čašu dobrog slovenačkog vina, znajte da ste sebi pružili najneverovatniji ugođaj.

Za kraj ću ostaviti jednu malu napomenu - zdanje može da bude zatvoreno za posetioce jer brojni mladenci, slavljenici ali i kompanije vole da iznajme dvorac za privatna okupljanja, pa je zato najbolje da se, pre nego što se zaputite u Mokrice, informišete na njihovim stranicama da li primaju posetioce.

Magične Brežice

Dok Mokrice pričaju priču o plemićkim porodicama, nestvarnoj prirodi i životu iza zidina jednog vlastelinskog imanja, svega nekoliko kilometara dalje čeka sasvim drugačije poglavlje Posavja. Kada obilazite ovaj deo Slovenije obavezno obiđite Brežice, grad koji svoju istoriju ne skriva iza parkova i šuma, već je čuva u samom centru, u impresivnom renesansnom dvorcu koji već vekovima dominira gradskim trgom.

Brežice su oduvek bile važno mesto na granici zapada i istoka, prostor gde se prepliću različiti svetovi i gde istorija ima neobično gustu slojevitost – od praistorije pa sve do savremenog doba. Posebno se izdvaja period od 16. do 19. veka, kada ovaj kraj dobija stratešku ulogu u sistemu Vojne krajine i graničnih utvrđenja.

Istoriju ovog prostora obeležilo je više od 170 seljačkih buna, što govori o stalnim tenzijama između vlasti i lokalnog stanovništva. Među najznačajnijima su ustanci 1515. i 1573. godine, deo šireg talasa nemira u kojima je učestvovao i Matija Gubec.

Brežice su bile i važno administrativno i plemićko središte. Posebno se ističe grof Ignac Marija Atems, koji je u kratkom vremenu uspeo da objedini i modernizuje više dvoraca u regionu. Njegov uticaj se i danas vidi u reprezentativnom karakteru dvorca i njegovom umetničkom uređenju.

Dvorac u Brežicama, završen početkom 17. veka, danas je jedan od najlepših renesansnih kompleksa u Sloveniji. Unutrašnjost krije izuzetne detalje baroka, a tu je i monumentalna Viteška dvorana oslikana složenim mitološkim i filozofskim prizorima - od antičkih bogova i personifikacija elemenata do scena iz Ovidijevih "Metamorfoza".

Posebno je zanimljivo da su freske rađene gotovo kao "enciklopedija znanja" tog vremena - umetnost, nauka, filozofija i mitologija prikazane su kao jedinstven sistem simbolike, sa likovima koji personifikuju muziku, slikarstvo, zdravlje i mudrost.

Dvorac je kroz vekove imao i različite funkcije – od plemićke rezidencije, preko bolnice u Prvom svetskom ratu, do administrativnih i vojnih uloga u Drugom svetskom ratu. Uprkos burnoj istoriji, sačuvan je bez većih razaranja, što ga čini jednim od najbolje očuvanih istorijskih kompleksa u regionu.

Danas su Brežice spoj istorije i savremenog života – mali grad u kojem se u jednom prostoru susreću srednjovekovna arhitektura, barokna umetnost i živa kulturna scena - i lokacija koju nikako nemojte propustiti da obiđete.

Kad ste već tu, obavezno idite i do Vodotornja Brežice, koji se nalazi nedaleko od dvorca. Ovaj simbol grada, visok 46 metara, nekada je služio za vodosnabdevanje, a danas je pretvoren u moderan interaktivni muzej posvećen vodi.

Osim što ćete, penjući se uz originalne stepenice s početka prošlog veka, na svakom spratu saznati brojne zanimljivosti o samom vodotornju, ali i kako je nekada izgledalo snabdevanje ovog dela Slovenije, najveća atrakcija će vas dočekati na samom vrhu - pogled koji puca i koji povezuje celu priču ovog kraja - Brežice, Mokrice, Čatež i zelene brežuljke Posavja.

Tada postaje jasno da sve što ste tokom putovanja videli ima isti početak - vodu...

Onu koja je nekada snabdevala rimske gradove, pokretala život oko Save i danas puni termalne bazene u kojima hiljade ljudi traže svoj mali beg od svakodnevice. Posle nekoliko dana provedenih ovde postaje jasno zašto se gosti vraćaju iz godine u godinu... I ovaj gost će se vratiti sigurno, kad-tad.

(Telegraf.rs)