"Ivane, beži! Beži, izgorećeš!" Tuga u Omišu posle najgoreg požara u istoriji Hrvatske, prizori kidaju dušu

Dim i zgarište jasno oslikavaju razmere tragedije koja je zadesila Omiš i Malu Luku. Požar koji je buknuo u Lokvi Rogoznici, potpomognut jakom burom i ekstremnim vrućinama, pretvorio se u vatrenu oluju, ostavivši dalmatinski kraj u haosu. Među najteže pogođenima u ovoj katastrofi je Ivan, u kraju poznat i pod nadimkom Željko, teški invalid koji je u samo nekoliko dramatičnih minuta ostao bez svega što je stvarao čitavog života.

- Sve je uništilo - rekao je, a zvučao je potpuno slomljeno dok je stajao ispred ostataka svog doma.

Preporučujemo

Prisećajući se kobne večeri kada je požar stigao do njegovog praga, Ivan je opisao kako se sve odvijalo brzinom koja nije ostavljala prostor za reakciju.

- Ja sam bio u kući kada je počeo požar, bio sam sam. Oko 8 sati i 20 minuta uveče sam video sam veliki crni dim. Mislio sam biće bezveze. Nije prošlo 20 min vatra se razbuktala. Duvao je veliki vetar. Ceo ovaj moj deo je goreo. Došli su vatrogasci koji su vikali 'Ivane, Ivane, beži izgorećeš', bacio sam sve i oni su me odvukli - priseća se Ivan trenutka kada je spasavao živu glavu.

Vatrena stihija u Stanićima nije poštedela ništa, a mesto nesreće ubrzo je posetio i državni vrh kako bi se uverio u razmere tragedije.

- Ovo je posejalo požar na ribnjaku, razumeš? Došao je baš čitav ovaj državni vrh, bio je tu i ministar, predsednici, sve da ovde ne nabrajam ko je sve bio, ali došli su ovde, videli su šta je i proglasili su da takav požar nije se desio u istoriji Hrvatske. I stvarno nije, stvarno nije - objašnjava Ivan.

Suočen sa potpunim gubitkom i teškim zdravstvenim stanjem, Ivan ne krije da sam ne može da obnovi porušeno, ali ističe da pri prihvatanju pomoći ne želi nikoga da optereti.

- Inače, ja sam ne znam kako ću ovo renovirati, kako ću, da li će mi neko priskočiti? Ja pozivam dobre ljude, ako mogu šta pomoći nek pomognu, koliko ko može. Ja to ne mogu sam popraviti, invalid sam. Noge su stalno zamotane, imam nemoguću vrućinu, ne smem se izlagati ovim prljavštinama, a toga sada je puna kuća. Ali nikoga ja ne prisiljavam da čini čudesa od sebe, da sebe uništava pa da meni pomaže. Stvarno sam u potrebi, ali ja sam takav i tako sam odgojen – nikad nisam voleo da drugi pati radi mene i da on teško živi - naglašava on. Za sve ljude dobre volje koji žele da pomognu, Ivan navodi svoje podatke: zovu ga Željko, živi u mestu Stanići kraj Omiša, u Ulici Tice 2/6 (poštanski broj 21310 Omiš).

Uprkos teškoj situaciji u kojoj se nalazi, Ivan se sa posebnom toplinom prisetio vremena kada su u njegovom domu boravili brojni gosti i turisti iz celog regiona.

- Vama se svima zahvaljujem i jedan veliki i čestiti pozdrav svima, i vama i iz Republike Srbije. Ja sam imao davno goste, oni su bili iz cele Bosne i Hercegovine i Srbije. Bilo je i iz Pančeva, iz Beograda, iz Novog Sada, i svuda iz Nove Pazove i sve, iz Kragujevca pogotovo, gde je bila fabrika automobila. Uvek mi je bila dika tih ljudi. Imala sam onda krasne goste i sve ih skupa pozdravljam. Neka vas dragi Bog čuva i blagosilja za sve - poručio je Ivan na kraju.

(Telegraf.rs)