Crna Gora dobila antimafijaški zakon

Poslanici Skupštine Crne Gore sa 43 glasa „za“ usvojili su u načelu Predlog zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom. Za usvajanje zakona glasali su svi prisutni poslanici.

Poslanici Skupštine Crne Gore raspravljali su večeras o takozvanom antimafijaškom zakonu, odnosno o Predlogu zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom. Ministar pravde Bojan Božović kazao je da je siguran da će ovaj zakon izazvati veliku pažnju, ali da je najvažnije da ima mehanizme za kontrolu zloupotreba. Dok iz parlamentarne većine podržavaju predlog zakona, iz opozicije strahuju da će se primenjivati selektivno i da neće dati željene rezultate.

Preporučujemo

Najznačajnije novine polaze od nedovoljne usklađenosti aktuelnog zakona sa realnim potrebama.

„Za krivična dela kriminalno udruživanje i stvaranje kriminalne organizacije uvodi se posebna mogućnost trajnog oduzimanja imovine pre pravosnažne presude. Ovaj postupak može se pokrenuti tek kada je doneto rešenje kojim se potvrđuje optužnica, odnosno kada je u skraćenom postupku zakazan glavni pretres“, kazao je ministar.

Objašnjava da se time obezbeđuje da postupak ne počiva na proizvoljnoj sumnji, već na krivičnom predmetu koji je već prošao odgovarajuću sudsku kontrolu. Istakao je da ovaj zakon ima zeleno svetlo Evropske komisije i da je prošao sve faze komunikacije sa EK.

„Činjenica je da zakon ima mehanizme za kontrolu zloupotreba koje su s pravom upućivane prema nama kao moguća opasnost“, rekao je ministar.

Potpredsednik Skupštine Nikola Camaj kazao je da smatra da je reč o dobrom rešenju u korist nedužnih i u korist države.

Poslanica PES-a Jelena Nedović kazala je da je raniji zakon omogućavao osumnjičenim funkcionerima da odbrane imovinu stečenu na nezakonit način. Međutim, kazala je da je vlast tužilaštvu ispunila sve uslove, ali da ne mogu raditi za njih.

„Ova vlast stvara nezavisne i samostalne institucije koje će sutra apsolutno odoleti bilo kakvom političkom pritisku koji ne sme da se dešava“, rekla je ona.

Ističe da ovaj zakon omogućava sve mehanizme za oduzimanje imovine stečene kriminalom.

„Svedoci smo da se u ovoj državi toliko ljudi obogatilo dok je narod gladovao... Od plata se to nije moglo... Očekivanja su da tužilaštvo sa ovim zakonom radi svoj posao. Narod je željan pravde“, istakla je ona.

Poslanik DPS-a Oskar Huter kazao je da je saglasan sa koleginicom da primena zakona ne treba da bude selektivna i da treba da se krene od „glave“.

„Glava ove države je premijer Milojko Spajić. Pa ja Vas pitam da li čovek koji ima obavezu prema drugoj državi može da bude ministar finansija, da li može biti premijer? Da li zakon važi jednako za Spajića i za svakog drugog? Takođe Vas pitam da li je srazmerno bogatstvo koje ima danas i da li je srazmerno broju radnih dana koje je ostvario u Crnoj Gori i njegovoj plati“, pitao je Huter.

Nedović je odgovorila da je Spajić ušao u politiku sa novcem koji je ranije zaradio.

„Svi znamo gde je radio, u kojim državama, na kojim pozicijama i verujem ne za platu manju od 10 hiljada evra i plata koju sada ima je manja od onoga što je imao. Poznajući premijera znam da se 2020. godine vratio kao osoba koja je želela da pomogne ovoj državi“, rekla je ona i dodala da mi danas imamo stabilne finansije.

Poslanik DPS-a Ivan Vuković problematizuje to što je pravo svojine ustavna kategorija i da Ustav nalaže da niko ne može biti lišen prava svojine osim ako je to u državnom interesu i uz adekvatnu naknadu.

„Ovaj princip se efektivno suspenduje“, kazao je on.

Drugi problem, po njegovom mišljenju, jeste pretpostavka nevinosti.

„Pretpostavka nevinosti se u suštini pretvara u pretpostavku krivice“, istakao je poslanik.

Ministar Božović je odgovorio da sve sudske instance mogu da ispituju da li je sporna imovina stečena organizovanim kriminalom.

„Zakon je podložan izmenama, dopunama, a nemamo problem da sva otvorena pitanja sa EK podelimo sa vama. Nemam iluziju da će se u jednom momentu država ogrešiti o neka lica, ali to su izuzeci bez kojih ne može funkcionisati nijedan sistem“, odgovorio je ministar.

Poslanica PES-a Branka Marković kazala je da će ovim zakonom biti sprečeno da imovina putuje sa računa na račun, a da kada pravda stigne nema šta da se ispita. Istakla je da se sada očekuju rezultati tužilaštva, a ne predstava.

Poslanik DNP-a Vladislav Bojović kazao je da će DNP podržati Predlog zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom. On je istakao da se dugo čekalo da ovaj predlog dođe na red u Skupštini, a da je tek sada došao kao deo predizborne kampanje. Rekao je da strukture u sudstvu i tužilaštvu nisu formirane te da nema očekivanja da će se zakon primenjivati neselektivno.

„Ova vlada je ojačala poziciju VDT-a umesto da uspostavi mehanizam za kontrolu. Uradila je sve što je mogla da onemogući primenu ovog zakona“, rekao je Bojović.

Nezavisni poslanik Dragan Bojović kazao je da država koja osudi kriminalca, a ostavi mu stečenu imovinu nije završila posao.

„Zato ovaj zakon ne sme ostati jedan od propisa u Službenom listu, već se mora primenjivati“, rekao je Bojović.

Poslanik Demokratske Crne Gore Boris Bogdanović kazao je da je prethodna vlast omogućila pojedincima da se bogate na račun države.

Poslanik Građanskog pokreta (GP) URA Zoran Mikić kazao je da je antimafijaški zakon politika partije koju predstavlja, te da mu je žao što su izgubljene prethodne tri godine korišćenjem prethodnog zakonskog rešenja koje nije dalo rezultate.

„Ja slušam od kolega da će ovo zakonsko rešenje da donese državi stotine miliona evra. Daj bože da se to desi. Ja mislim da ovo zakonsko rešenje nije dovoljno efikasno da bi se to desilo“, rekao je on.

Smatra da nema ni mesta bojazni da će zakon biti zloupotrebljen.

„Jer mislim da mehanizmi koje ovo zakonsko rešenje daje tužilaštvu i sudstvu nisu toliko veliki da bi bili zloupotrebljeni“, rekao je on.

Mikić je kazao da su na ovom rešenju radili Boris Marić, bivši generalni sekretar Vlade, Ivo Šoć, tadašnji savetnik premijera za pravna pitanja, i sadašnji vrhovni državni tužilac Milorad Marković.

Poslanik DPS-a Danijel Živković rekao je da njegova partija neće podržati Predlog zakona jer ne veruju institucijama.

„Preispitajte svačiju imovinu, ali samo u procedurama koje obezbeđuju pravnu sigurnost. Nemojmo da dovodimo sebe u poziciju da oduzmemo imovinu senzacionalno, pa posle četiri, pet ili deset godina država mora da plati štetu“, rekao je on.

Istakao je da ne očekuje mnogo od ovog zakona, jer su finansijske istrage najkompleksnije.

„Što se tiče DPS-a, ne ni iz kakvog straha niti potrebe da se brane takozvane kriminalne strukture, ja lično sumnjam u zloupotrebe, instrumentalizaciju pravosudnih organa, ja lično ovo zakonsko rešenje neću podržati“, rekao je Živković.

(Telegraf.rs)