Generacija Z predvodi proteste širom Evrope: Šta ih je toliko naljutilo i šta oni hoće?

Deca nisu dobro! Širom Evrope, mladi ljudi protestuju zbog pitanja koja se kreću od nedostatka sredstava za obrazovanje do troškova stanovanja, stvarajući ogromne izazove za vlade koje su već pod pritiskom i predstavljajući vidljiv znak međugeneracijskog nezadovoljstva koje oseća generacija Z!

Konkretan oblik ovih nezadovoljstava razlikuje se od zemlje do zemlje. U Španiji, iseljenje 87-godišnje Marikarmen Abaskal iz njenog doma poslužilo je kao okidač za ovaj talas protesta, u Francuskoj su studenti demonstrirali u znak podrške nastavnicima koji štrajkuju, studentski protesti potresaju Albaniju povremeno već mesecima, a prvobitno su izbili zbog planova za luksuzni kompleks čiju izgradnju podržava Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa.

Međutim, uprkos različitim povodima koji su ih pokrenuli, svi ovi pokreti delovali su poput neke vrste crne rupe, privlačeći svako nezadovoljstvo pre nego što bi eksplodirali u sveobuhvatni izliv frustracije generacije mladih ljudi koji strahuju da neće imati iste mogućnosti kao njihovi roditelji.

Oni su, delimično, inspirisali jedni druge. Demonstranti u Italiji i Grčkoj u svojim parolama pozivali su se na svoje francuske kolege.

Protesti zbog stanovanja u Španiji prelili su se u Portugal. Studentski sindikati širom Evrope takođe međusobno razmenjuju savete i iskustva, izjavila je za CNN Alis de Brito, potpredsednica glavnog francuskog studentskog sindikata UNEF.

"Vidim mnogo više sličnosti nego razlika. Svi govorimo o potrebi za ulaganjima u obrazovanje, na univerzitetima i u mlade uopšte. Ali govorimo i o troškovima života i stanovanju", rekla je ona.

To odražava zahteve koje je iznela i Sabrina Bracola, liderka italijanskog studentskog sindikata, koja je na prošlonedeljnom skupu poručila: "Hajde da… učinimo da se naš glas čuje u ime škola koje nam se ne urušavaju nad glavom, bezbednog i dostojanstvenog rada, javnog zdravstva i socijalne pravde".

Prema rečima Julijusa Fintelmana, suosnivača i glavnog urednika dnevnog biltena "European Correspondent", protesti "odražavaju svojevrsnu frustraciju, osećaj da evropska politika ne uspeva da ispuni očekivanja naredne generacije".

Pored obrazovanja i stanovanja, on ukazuje i na sve neizvesnije tržište rada, na kojem veštačka inteligencija nesrazmerno pogađa radna mesta namenjena početnicima, kao i na klimatsku krizu, ističući da su to faktori koji su pripremili teren za ovu eksploziju gneva generacije Z.

"Mislim da u suštini vidimo kako obećanje liberalne demokratije da će naredna generacija uživati u boljem životu od sadašnje jednostavno više ne važi", rekao je on.

Zemlje Evropske unije koje su najviše pogođene protestima - Grčka, Italija, Francuska, Belgija, Španija i Portugal, imaju sumornu ekonomsku situaciju i visok nivo državnog duga, zbog čega je teško povećati javnu potrošnju.

Prinosi na francuske državne obveznice, na primer, porasli su u sredu na najviši nivo od 2002. godine, stvarajući dodatni pritisak na državne budžete.

Dugo čekanje na odgovor?

Studentski protesti poput ovog održavaju se na početku francuske školske godine u septembru i oktobru već devet godina, jer mladi ljudi koji se vraćaju obrazovanju shvataju da nemaju dovoljno nastavnika ili dobru opremu, primetio je de Brito.

Međutim, ove godine su se nagomilali poput grudve snega, jer su učenici zahtevali smanjenje broja učenika u odeljenjima, povećanje potrošnje za nastavnike, ulaganja u infrastrukturu kako bi se izdržala klimatska kriza i kraj policijskog nasilja nad mladima.

"Ljudi su jednostavno umorni od čekanja odgovora", rekao je de Brito.

Obrazovanje je tema koja prevazilazi evropske granice. Hiljade učenika i nastavnika marširalo je širom Grčke, uključujući grupu koja se okupila ispred parlamenta u Atini skandirajući:

"Od Grčke do Francuske, želimo javno, besplatno obrazovanje“, prema Rojtersu.

Kada su učenici prvi put okupirali srednju školu u Rimu, 7. oktobra, u prvom redu izjave kojom su branili svoje postupke napisali su "kao u Francuskoj".

Italijanska vlada je nastojala da umanji svaku sličnost sa protestnim pokretom u Francuskoj.

"Situacija u Italiji je veoma drugačija od Francuske", rekao je ministar prosvete Đuzepe Valditara ranije ovog meseca, ponavljajući tvrdnju krajnje desnice da su francuski protesti podstaknuti teškoćama, kojih nema u Italiji, u integraciji migranata druge generacije u školski sistem.

Ipak, stanovanje je još jedno pitanje koje prevazilazi nacionalne granice. Italijanski demonstranti kažu da su pažljivo pratili proteste zbog stambenog spora u Španiji, koji su ozbiljno izbili u septembru i na kraju primorali vladu da raspiše vanredne izbore.

Studenti u protestnom kampu u Rimu rekli su da je pristupačno stanovanje neodvojivo od dobrog obrazovanja.

Jedna od njih, Elisa Pastore, rekla je da ona i njen brat "jedva" mogu da priušte kiriju za svoju zajedničku sobu u italijanskoj prestonici, gde pohađaju univerzitet.

Tokom prve polovine studija, pre nego što je i njen brat počeo da studira, morala je da putuje 120 kilometara od Rima kako bi uštedela novac.

I druge grupe protestuju. Blokada koju su sproveli kamiondžije u Italiji, ogorčeni rastućim cenama goriva nakon rata u Iranu, zaustavila je proizvodnju mocarele od bivoljeg mesa i nekih testenina.

A pitanja poput stanovanja prevazilaze generacijske podele, uvlačeći i starije generacije u proteste.

U Portugalu, hiljade ljudi se okuplja na trgu Rosio, jednom od najprometnijih trgova u Lisabonu, svake večeri ove nedelje. Neki su čak postavili šatore, a 55 ljudi je uhapšeno u ranim jutarnjim satima u utorak, što je izazvalo dalje demonstracije.

Demonstranti, mašući zastavama sa sloganima poput "Casas para morar", što znači "Domovi za život", zahtevali su ograničenje povećanja kirija i poništavanje novog zakona koji bi olakšao iseljavanje.

Na drugim mestima, dugotrajne demonstracije u Albaniji su se više fokusirale na borbu protiv korupcije, prerastajući u pokrete koji pokušavaju da sruše vladu.

Nakon što su protesti u Albaniji prošle nedelje postali nasilni, premijer Edi Rama odoleo je svim pozivima da podnese ostavku, umesto toga optužujući demonstrante da ugrožavaju njegove planove za pridruživanje zemlje EU i kriveći svoje političke protivnike za nemire.

„Želimo promenu, zato smo ovde“, rekao je jedan demonstrant u Albaniji za Rojters.

"Želimo revoluciju, želimo novu vladu, ne tražimo nikakve pregovore, potrebna nam je nova vlada što je pre moguće".

Još jedan talas protesta zahvatio je Francusku u subotu, dok su desetine hiljada demonstranata marširale u gradovima uključujući Pariz, Marsej, Lion, Lil, Orlean i Bordo.

U organizaciji glavnog francuskog studentskog sindikata UNEF, maršu u Parizu prisustvovali su i CGT, jedan od najvećih sindikata u zemlji, poljoprivrednici, klimatski aktivisti i Žuti prsluci, pokret koji se prvi put pojavio 2018. godine tokom protesta zbog troškova goriva. Vlasti su veći deo nedelje provele trčeći se da spreče javne nerede kakvi su viđeni prošlog vikenda.

Glavni sindikati u Francuskoj i Španiji pozvali su na generalni štrajk 5., odnosno 11. novembra. U Nemačkoj, grupa koja sebe naziva "Gen Z regelt" (Generacija Z razume šta treba) pozvala je na proteste širom zemlje 31. oktobra.

A studentski sindikati u Britaniji i Italiji planiraju dan akcije 20. novembra kako bi protestovali protiv rastućih troškova obrazovanja.

(Telegraf.rs/CNN)