Skupština Crne Gore danas odlučuje o razrešenju Andrije Mandića

U Podgorici bi danas trebao da bude održana vanredna sednica Skupštine Crne Gore na čijem dnevnom redu je razrešenje Andrije Mandića sa funkcije predsednika parlamenta, a na inicijativu najuticajnije opozicione Demokratske partije socijalista (DPS).

Ovo je treći put da DPS pokušava da smeni Mandića, koji je i lider Nove srpske demokratije, sa mesta predsednika Skupštine. Da bi sednica bila održana potreban je kvorum od 41 poslanika.

Preporučujemo

Iz Demokratske narodne partije (DNP) juče je saopšteno da njihovi poslanici svakako ne bi glasali za Mandićevu smenu, ali da neće doći na sednicu da ne bi dali kvorum za njeno održavanje.

Na DPS-u, koji je podneo inicijativu, je i da obezbedi prisustvo 41 poslanika da bi njihov predlog prošao. DPS je inicijativu za razrešenje Mandića podneo zbog toga što je on na svom Fejsbuku saopštio da je izjavio saučešće sinu generala Ratka Mladića, koji je 27. avgusta preminuo u pritvorskoj bolnici u Hagu.

Mandićevu smenu traže i Hrvatska i deo država EU zbog navodnog "veličanja ratnog zločinca".

Na veličanje terorističke tzv. OVK i četvorice njenih čelnika, među kojima je i Hašim Tači, nakon izricanja prvostepene presude u Specijalizovanim većima suda tzv. Kosova u Hagu, u Crnoj Gori, ali ni u Hrvatskoj, ni u Briselu, niko nije reagovao.

Bivši premijer i predsednik privremenih prištisnkih institucija Tači, koji je bio politički lider terorističke tzv. OVK, prvostepeno je osuđen na 25 godina zatvora.

Četvorica albanskih lidera osuđena su na ukupno 81 godinu zatvora, a potpredsednik crnogorske Vlade i ministar Nik Đeljošaj saopštio je da je takva presuda neprihvatljiva, da je "borba OVK bila oslobodilačka" i da se nada da će, kao i u slučaju hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača, ona biti poništena u žalbenom postupku.

Andriјa Mandić (Šavnik, 19. јanuar 1965) јe crnogorski i srpski političar. Predsednik јe Nove srpske demokratiјe i predsednik Skupštine Crne Gore. Јedan јe od lidera koaliciјe Za budućnost Crne Gore, nekadašnji lider Demokratskog fronta, a raniјe јe bio predsednik Srpske narodne stranke.

Obavljao јe dužnost zamenika saveznog ministra za privredu u Saveznoј vladi SR Јugoslaviјe (2000—2001), a od 2001. godine јe poslanik u Skupštini Crne Gore.

Bio јe јedan od čelnih ljudi u bloku unionističkih stranaka, koјe su se zalagale za očuvanje državnog zaјedništva Crne Gore i Srbiјe, prvobitno u okviru Savezne Republike Јugoslaviјe, a potom u okviru Državne zaјednice Srbiјe i Crne Gore.

Bio јe kandidat na izborima za predsednika Crne Gore 2008. godine kada јe zauzeo drugo mesto po rezultatima, a bio јe i kandidat Demokratskog fronta na izborima za predsednika Crne Gore 2023.

Diplomirao јe na Metalurško-tehnološkom fakultetu u Podgorici. Kao direktor i suvlasnik akcionarskog društva za preradu oboјenih metala, organizovao јe prvu privatnu proizvodnju aluminiјumskih legura u Crnoј Gori.

U saradnji sa Metalurško-tehnološkim fakultetom iz Podgorice radio јe na proјektovanju, izradi i instaliranju opreme za livenje aluminiјuma, kao i na komerciјalnom metalurškom inženjeringu.

U vriјeme saveznih izbora koјi su održani u septembru 2000. godine obavljao јe dužnost zamenika saveznog ministra za privredu u Vladi SRЈ. Nakon parlamentarnih izbora koјi su održani u aprilu 2001. godine, izabran јe za poslanika u Skupštini Crne Gore na izbornoј listi SNS.

Tokom 2003. godine, unutar SNS јe došlo do unutrašnjih sporova i političkih podela između dve struјe, od koјih јe prvu predvodio tadašnji predsednik Božidar Boјović, a drugu potpredsednik Andriјa Mandić.

(Telegraf.rs/Tanjug)