Uživo Odbrana traži oslobađanje Belivuka, Miljkovića i drugih optuženih za pranje para: Tužilac zatražio ove kazne

Advokat Nikola Jerković rekao je da optuženi nisu izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret.

- Tanja Miljković je kao prvu ratu za stan u Živka Davidovića uplatila 75.000 evra, a Bojana Belivuk 60.000 evra, iako je navedeno da su, da bi prikrile poreklo imovine cepkale sumu na iznose ne veće od 15.000 evra. Kada je u pitanju Tanja Miljković, tužilaštvo navodi da je isplaćivanje rata prestalo hapšenjem Marka Miljkovića, ističući da to znači da je novac potekao iz njegovih kriminalnih delatnostima, a dokazano je da je isplaćen novcem od svadbe i to tačno iznosom od 100.000 evra - rekao je Jerković.

On je rekao da je nesporno da svaki poklon dat na svadbi predstavlja zakonit prihod.

- Svedoci su pod zakletvom naveli da su dali veće sume novca na svadbi. Iskazi svedoka potvrđuju izjavu Tanje Miljković da su na svadbi dobili 200.000 evra. Nigde nije navedeno da osoba mora odmah da potroši novac koji dobije. Da li je Tanja Miljković potrošila novac odmah ili posle 10 godina je isključivo njena odluka. Ona je sa kupovinom stana čekala zbog teškog porođaja, a takođe i jer je živela sa suprugom i decom u stanu koji je on nasledio. Tanja Miljković nije morala da čuva novac u banci. Svedoci smo skorašnjih događaja u kojima su ljudi izgubili celu ušteđevinu, pa ne čudi da porodica Miljković nije imala poverenja u banke - dodao je.

Jerković je istakao da je zajednička imovina od 200.000 evra postala sopstvena imovina Tanje Miljković, s obzirom na to da su novac podelili na pola i da je ona 100.000 evra dobila kao svoju imovinu.

Advokat Jerković je okrivljenog saradnika Srđana Lalića nazvao "svedokom saučesnikom", ističući da je Lalić priznao izvršenje krivičnog dela pranje novca, a da ga tužilaštvo za isto ne tereti.

- Navodi u odnosu na Bojanu Belivuk nisu dokazani jer nije dokazano da ulagani novac potiče iz nezakonitih radnji. Tvrdnja da je Veljko Belivuk pokušao da prikrije poreklo novca time što je svu imovinu prepisivao na Bojanu Belivuk. Sva imovina u bračnom odnosu predstavlja zajedničku imovinu, bez obzira na to ko je upisan kao vlasnik. Niko nikad nije čuo ni da se saobraćajna dozvola, koja je dokaz vlasništva automobila, vodi na dve osobe.

Kada su u pitanju tvrdnje da su navijači od FK partizan dobijali 100.000 evra, advokat Lazarević rekao je da je Vladimir Vuletić pred sudom ispričao koliko su navijači dobijali, a da "drugi iz uprave kluba za to nisu imali hrabrosti".

- Iz svega navedenog predlažem sudu da optuženima izreknete oslobađajuću presudu jer nema dokaza koji ukazuju na njihovu krivičnu odgovornost, a takođe jer nisu izvršili nijedno krivično delo navedneo u optužnici, niti bilo koje drugo krivično delo i nisu oprali nijedan jedini evro - zaključio je lazarević.

Kada je u pitanju vozilo koje je stavljeno na teret Marku Miljkoviću, advokat Nikola Ristović, koji je svedok, je kupio automobil i nije ga prodao Marku Miljkoviću.

- Nikola Ristović nije govorio istinu ni za kuću u Kozarčevoj, a posle se dozvao pameti, pa je i sudu dostavio podnesak u kom tvrdi pravo činjenično stanje i rekao da nije bilo nikakvih 30.000 evra u kešu, već da je plaćeno onoliko koliko je navedeno u ugovoru. Što se tiče kupovine "BMW X5" koji se vodio na Luku Gaćešu, on ga je kupio od svojih sredstava. Trpeo je pritisak i šta drugo da kaže nego da ga je Marko Miljokvić zamolio da kupi na svoje ime. Verovatno će da se kaje zbog onog što je rekao ovde na glavnom pretresu, ali njemu na obraz i na čast - rekao je Lazarević.

Luka Gaćeša je sin ubijenog Vlasnika "Pink taksija" Teodora Gaćeše, a okrivljeni saradnik Srđan Lalić tvrdio je da su ga ubili Belivuk i Miljković.

Za vozilo "BMW I3" Lazarević je rekao da je poklojni Ranko Radošević rekao da je automobil njegov, da ga je prodao pokojnom Zdravku Radojeviću i da mu novac nije isplaćen.

Podsetimo, navodni klan Veljka Belivuka tereti se za ubistvo Radojevića, dok je Ranko Radošević kasnije takođe ubijen i u toku je sudski postupak za nejgovo ubistvo koji se vodi u Višem sudu u Beogradu.

Ubijeni Ranko Radošević; Foto: MUP

Advokat Lazarević i stakao je da je krivično delo pranje novca u saizvršilaštvu stavljen na teret Veljku i Bojani Belivuk.

- Spominje se parcela koju su 26. januara 2016. kupili Veljko i Bojana Belivuk. Tu nema ništa sumnjivo, oni nisu prikrili vlasništvo nad nekretninom, ništa nisu skrivali. Utvrdili smo zašto je postojala razlika u ugovoru od 10.000 evra, da je to bila želja prodavca da bi manje platio porez. Oni su navedenu nekretninu isplaćivali na rate od 2016. do 2018. godine. Zlonamerne tvrdnje tzv. svedoka Lalića padaju u vodu iskazom svedoka koji je rekao da su svi kupci imali iste uslove za kupovinu i da su svi mogli da plaćaju na radnje. Lalić zlonamerno navodi ulogu Radoja Zvicera, a svedok Đorđe Mandić ju je demantovao - rekao je Lazarević.

Lazarević je dodao da je Bojana Belivuk znala da njen suprug radi časno i pošteno od jutra do mraka da bi izdržavao porodicu, a ne, kako navodi tužilaštvo, da je znala da se Belivuk bavi nelegalnim aktivnostima.

- Kada su u pitanju krivična dela koja se na teret stavljaju Marku i Tanji Miljković, dokazali smo da je stan u Ulici Živka Davidovića kupljeni od novca koji su dobili na venčanju i da su od ukupne cene isplatili nepunih 100.000 evra, a da je cena stana bila 140.000 evra. Svedoci su se ovde izjasnili o poklonima sa svadbe. Imali smo brojne svedoke koji su imali hrabrosti da kažu istinu o novcu, dok mnogi nisu imali tu hrabrost jer nisu želeli da im se imena provlače po medijima, te smo ostali uskraćeni za te informacije - rekao je advokat.

On je dodao da je nesumnjivo utvrđeno da je Marko Miljković "roleks" dobio od svedoka Papića.

- Ne čudi me da nije rekao istinu zbog krivičnog dela prevara za koje se tereti. Što se tiče kupovine objekta u Kozarčevoj ulici, ispitali smo brojne svedoke i utvrdili da ne postoji ni trunka sumnje da je uložena neka količina novca koja nije zakonito stečena. Snežana Đorđević je uložila svu ušteđevinu u kupovinu i gradnju nekretnine. Niko od izvođača radova za Veljka Belivuka nije čuo, a kamoli znao da je ulagao novac u izgradnju. Snežana Đorđević je uložila sav svoj novac da bi se izgradila nekretnina za naslednike, što je za svaku pohvalu. Veljko Belivuk i Bojana Belivuk nisu, kao naslednici, sedeli kod kuće dok je Snežana Đorđević po ceo dan na gradilištu i nadgleda radove. Da je u pitanju pranje novca, veljko Belivuk bi nekretninu prepisao na nekog svog prijatelja - dodao je.

Kada su u pitanju vozila za koja se terete optuženi, Lazarević je rekao da ona potiču od legalno zarađenog novca.

- Oduzeto je i oko 383.300 dinara iz dečje kasice-prasice i tužilaštvo to naiva pranjem novca. Za rubriku verovali ili ne - rekao je.

Advokat Dejan Lazarević je u završnoj reči istakao da "tužilaštvo nema nijedan dokaz, pa prihvata da su se Belivuk i Miljković bavili poslovima obezbeđenja, što su oni i rekli, ali tvrdi da su to radili bez licence".

- Ipak, ta licenca je uvedena tek 2017. godine, te taj prihod ne može da se označi kao prihod od krivičnog dela. Postavio bih pitanje da li su Belivuk i Miljković procesuirani za ta krivična dela? Ne postoji krivična prijava za to. Ako je imovina kupljena na treće lice, može da se priča o pranju novca. Ovde se ne radi o prenosu imovine na treća lica. Marku Miljkoviću se stavlja na teret da je od 2015. do 2016. godien izvršio konverziju imovine koja potiče iz krivičnih dela koja je počinio kao navijač Partizana. Marko Miljković nije bio navijač Partizana, a kaznena evidencija govori da nije vršio krivična dela. Tužilaštvo tvrdi da je sada pokojni Miladin Miljković znao da njegov unuk nema zakonite prihode za kupovinu nepokretnosti, a marko Miljković nije ni učestvovao u kupovini tih nepokretnosti. Odakle tužilaštvu podatak da je Miladin Miljković to znao, kada Miladin nije davao nikakve izjave? - upitao je advokat, nazvavši tumačenje tužilaštva nelogičnim i netačnim.

On je dodao da nije Miladin Miljković kupio nekretninu da bi je dao marku Miljkoviću, već da bi je ostavio svom sinu.

Kada je u pitanju druga nekretnina koju je kupio deda Marka Miljkovića, advokat Lazarević rekao je da je pokojni Mirko Kojić "ni kriv, ni dužan, označen kao zelenaš".

- Svedok je rekao da mu je Mirko Kojić finansijski pomogao, a on je ni kriv, ni dužan, označen kao zelenaš. Tužilaštvo je izjave svedoka protumačilo putem neke gimnastike kako bi mogao da stavi krivično delo pranja novca na teret Marku Miljkoviću, koji nije ni u kakvoj vezi sa spomenutom nekretninom. Ovde nema ni d od dokaza koji bi ukazali na to da je Marko Miljković izvršio bilo koje krivično delo - rekao je advokat.

Printskrin: TV Pink

Branilac optuženih Dejan Lazarević pred sudom iznosi završnu reč.

- Tužilaštvo mora dokazima da poveže novac sa kriminalnom delatnošću, a tužilaštvo to nije dokazalo jer nemamo krivično delo pranje novca, niti imamo prljav novac. Da li su okrivljeni preduzeli bilo koju radnju ili imali bilo kakvo saznanje o novcu pribavljenom kriminalnim delatnostima? Naravno da nisu. U ovom predmetu kod okrivljenih nije bilo konverzije imovine stečene kriminalnim radnjama. Tužilaštvo je do sada utvrdilo šta je kupljeno i stvoreno od strane okrivljenih, ali nije dokazalo da je jedan jedini evro opran, tj. da potiče od izvršenja krivičnih dela. Krivica nije ni na nivou sumnje, a kamoli nespornog dokazivanja. Dosta navoda u završnoj rčei tužilaštva je netačno i paušalno navedeno. Ovaj krivični postupak je obeležilo to da je tužilaštvo suočeno sa činjenicom da svedoci i dokazi nijednom rečju ne potvrđuje pranje novca - rekao je Lazarević.

On je istakao da tužilaštvo, u nedostatku drugih dokaza, dovodi kao svedoke Srđana Lalića, Bojana Hrvatina i Nikolu Spasojevića.

- Zato tužilaštvo kao takozvane svedoke poziva Lalića, Spasojevića i Hrvatina. Oni su u drugom postupku okrivljeni saradnici, a u trećem svedoci koji su priznali da su izvršili krivično delo i dvojici se sudi u Grčkoj. Desio se kompletan fijasko optužnice, jer okrivljeni saradnici ne znaju ko je i akda kupio nekretnine i automobile. Fijasku je najviše doprineo Srđan Lalić. Posle njegovog ispitivanja dali smo rpedlog za njegovo neuropsihijatrijsko veštačenje zbog njegovog nastupa ovde i tvrdnjama koje nisu u vezi sa istinom, ali ni sa onim što je pričao u istražnom postupku u ovom predmetu. Tužilaštvo i Lalić tvrde da je bilo krivičnog dela u hotelu, da je postojala namera da on bude prodat od strane Belivuka i Miljkovića. Zamislite da firma za obezbeđenje hotela hoće da proda hotel. Pa to ne može da se radi ni sa kradenim kolima, a kamoli sa hotelom - dodao je.

Lazarević je naveo i da je Srđan Lalić menjao svoj iskaz o ućčešću u kupovini nekretnine, kao i da tužilac ne veruje Laliću.

- Da tužilac veruje Laliću, on bi bio okrivljeni saradnik jer je priznao pranje novca kog i nema. On to krivično delo stavlja na teret Belivuku i Miljkoviću. Tužilaštvo Miljkovića povezuje sa nekim drugim placem koji nije ni u kakvoj vezi sa tri placa na dunavu koji su predmet optužbe. Tužilaštvo tvrdi da je Bojana Belivuk plaćala zakupninu parking mesta u Ulici Živka Davidovića. Tužilaštvo traži da se oduzme sva imovina, pa i parking mesto čiji zakup plaća Bojana Belivuk. Zamislite da neko zakupi parming mesto i da se to smatra pranjem novca. Tužilaštvo napominje i hotel u Balkanskoj ulici, koji apsolutno nije ni u kakvoj vezi ni sa pranjem novca, niti sa sticanjem zarade. Reč je o zameni firme koja obezbeđuje objekte sa drugom firmom, što je posao koji nije ni naplaćen. Neverovatna je Lalićava tvrdnja da su Belicuk i Miljković trebali da prodaju taj hotel za četiri miliona evra - istakao je Lazarević.

Sudija proziva prisutne okrivljene i njihove advokate kako bi bilo utvrđeno da glavni pretres može da se održi.

Nakon što je na prethodnom glavnom pretresu postupajući tužilac izneo završne reči, o čemu više možete da pročitate ovde, danas i sutra priliku da iznese završne reči ima odbrana.

Javni tužilac za organizovani kriminal je na prethodno održanom glavnom pretresu zatražio da Marko Miljković bude osuđen na kaznu ne manju od pet godina zatvora i novčanu kaznu od milion dinara, a ista kazna tražena je i za Veljka Belivuka.

Kada je u pitanju Bojana Belivuk, tužilašto traži da sud izrekne kaznu zatvora ne manju od tri godine i novčanu kaznu od pola miliona dinara.

Za Snežanu Đorđević zatražena je zatvorska kazna ne manja od godinu i devet meseci i 350.000 dinara, a za Filipa Ivanovskog, Mariju Ivanovski i Tanju Miljković zatvorska kazna ne manja od godinu i po dana zatvora i novčana kazna od 300.000 dinara.

Tužilac je takođe zatražio da Bojani Belivuk, Mariji Ivanovski i Snežani Đorđević bude produžena mera zabrane napuštanja boravišta i to zbog okolnosti koje ukazuju na to da bi mogle da odu u inostranstvo i tako postanu nedostupne državnim organima.