Da je srpski vojnik iz Prvog svetskog rata imao Tviter, ovako bi izgledao njegov nalog: Prva knjiga ove vrste na svetu

Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" objavila je prvu Tviter knjigu u svetu.

Reč je o štampanoj verziji naloga "@1918nadSrbijom" na društvenoj mreži Tviter, koji je Univerzitetska biblioteka pokrenula povodom 100 godina od završetka Prvog svetskog rata i velikih događaja koji su prelomili sudbinu srpskog naroda - proboja Solunskog fronta, oslobađanja Srbije i stvaranja nove države.

Preporučujemo

Stigoh kući!Za kraj da podelim jednu slavsku sliku, od pre četiri godine. Na odsustvu sam slavio. Neka bilo, samo da se rat završio.Ostajete mi svi zdravo i da čuvamo zajedno ovo za šta smo se borili. Mnogo je naših izginulo, obogaljeno, nemojte da nam sve to bude uzalud. pic.twitter.com/LPCRCOs5Jc— U novoj državi (@1918nadSrbijom) 02. децембар 2018.

Autor knjige i zamenik upravnika Univerzitetske biblioteke dr Adam Sofronijević priredio je svojevrsno sećanje na 62.000 vojnika koji su odlučili rat pre 100 godina, a tvitovi su zapravo razmišljanja i aktivnosti imaginarnog učesnika proboja Solunskog fronta, anonimnog redova Timočke divizije Druge armije.

Sofronijević je u intervjuu Tanjugu rekao da je to u mnogim aspektima inovativan projekat i da se krenulo od pretpostavke da internet postoji 1918. godine i da običan vojnik srpske vojske može da postavlja na Tviteru ono što mu se događa i o čemu razmišlja svakog dana.

Nešto razmišljam. Neću ja više ovde pisati. Mnogo me potseća na rat. A i biće dosta posla. Njivu šest godina nisam pogledao, šuma ko zna u kakvom je stanju. A i nema šta da se piše, seljački život, običan. Da ne pričam što moja Ruža uopšte nije oduševljena ovim mojim pisanijem. pic.twitter.com/EGzYv3kHfG— U novoj državi (@1918nadSrbijom) 02. децембар 2018.

Inovativnost se ogleda i u upotrebi dva pisma - na ćirilici su prezentovani dokumentaristički materijali, preuzimani iz bibliotečkih fondova, a na latinici ono što je kvazi-književni narativ, izmišljena razmišljanja imaginarnog tviteraša.

Jedan od ciljeva vođenja Tviter naloga, a postom i štampanja knjige, bio je da se promoviše na savremen i originalan način upotreba digitalne arhive, najveće pretražive zbirke istorijske štampe u Srbiji koja u ovom trenutku ima oko 600.000 strana i neprestano se uvećava.

Sofronijević je istakao da je Tviter nalog privukao izuzetnu pažnju domaće i strane publike što pokazuje više od milion i po interakcija ostvarenih za tri meseca.

(Telegraf.rs/Tanjug)