BRUKA: Tači Dečane, Gračanicu i Pećku patrijaršiju nazvao albanskim spomenicima

Hašim Tači u predgovoru za jednu knjigu napisao da je Kosovo finansiralo obnovu uništenih srpskih crkava, što Srbija nikad nije učinila za uništene džamije.

Preporučujemo

U predgovoru za knjigu "Uništenje islamske baštine tokom rata na Kosovu 1998-1999." kosovski premjier je još napisao i da se nada da će u Srbiji na vlast doći vlada koja će biti sposobna da izrazi žaljenje za razaranja na Kosovu.

Prema njegovim rečima, Vlada Kosova želi da "rane rata budu izlečene" kao i da će njegova vlada doprineti ovom procesu tako da Kosovo i Srbija mogu razviti dobrosusedske odnose - kao što Albanci i Srbi na Kosovu, sve više, pronalaze načine za zajednički život, saradnju i prijateljstvo.

- Ova knjiga, koja pruža informacije o uništenju islamskog nasleđa na Kosovu tokom 1998-1999, nema nameru da zaustavi proces rekonstrukcije i pomirenja ili da oživi stara neprijateljstva i gnev. Nadamo se da će jednog dana na vlast u Srbiji doći srpska vlada koja će biti sposobna i voljna priznati stepen razaranja koja su počinjena u ime Srbije, i koja će biti sposobna da izrazi žaljenje - kao što je učinila u slučaju Hrvatske i Bosne i Hercegovine - napisao je Tači, a preneo list Danas.

Međutim, kako piše dalje Tači, proces isceljenja se ne može postići kroz zaborav i poricanje.

- Oproštaj nikada ne može biti značajan, ako se oslanja na zaborav. Ovo je posebno tačno kada je u pitanju kulturno nasleđe jednog naroda. Čak i kada je fizički aspekt ovog nasleđa uništen, narod ne treba zaboraviti ono što je nekada postojalo. Potrebni su detaljni zapisi koji će omogućiti sagledavanje obima štete načinjene u ovoj tragediji, kao i u drugim slučajevima, uključujući uništenje Varšave ili Drezdena, Starog mosta u Mostaru u Bosni, kao i 35 srpskih pravoslavnih crkava koje su oštećene u etničkim nemirima u martu 2004 - piše Tači.

Prema njegovim rečima, tokom 1998-1999, 218 od 560 džamija na Kosovu je uništeno ili oštećeno, što je bila, po rečima međunarodnog suda, "sistematska kampanja srpskih snaga protiv albanskog stanovništva na Kosovu, naročito bazirana na verskim osnovama, i koja je obuhvatala sistematsko nanošenje štete i razaranje kulturnih spomenika i muslimanskih svetilišta kosovskih Albanaca".

On podseća da su, između ostalih, uništene Defterdar džamija, Kuršumli džamija i Hamam džamija, koje su iz 16. veka, ali i pijace u Đakovici i Peći, turski hamam Hadži-Bega u Peći iz 15. veka i mnoge tradicionalne utvrđene kamene kule koje se nalaze u zapadnom delu Kosova.

- Ova uništenja su nastavak niza gubitaka nanetih u vreme Kraljevine Jugoslavije i komunističke Jugoslavije, kada su bili često inicirani projekti sa ciljem brisanja fizičkog nasleđa pet stotina godina pod otomanskim jarmom. Bez obzira na to što Srbi i Albanci misle o našem zajedničkom otomanskom nasleđu, naši preci su živeli svoje živote kao deo tog nasleđa. Nemamo nikakvo pravo da se podsmevamo njihovim uspomenama ili da izbrišemo ono što nam je ostavljeno. Srbi nisu bili zamrznuti u vremenu od bitke na Kosovu Polju 1389. do nezavisnosti u 19. veku, a da su se potom nekim čudom probudili nepromenjeni, kao što i Albanci nisu bili zamrznuti u vremenu od smrti Skanderbega do 1912 - ističe kosovski premijer.

On još kaže i da je kao premijer Kosova na čelu jedne multietničke, multikonfesionalne i višejezične vlade.

- Iako uznemireno pre jedne decenije od strane nacionalističkih nastojanja Beograda, Kosovo ima dugu tradiciju koegzistencije i međuetničke i međuverske tolerancije. Ne smemo zaboraviti da je pravoslavni manastir Dečani vekovima čuvala i štitila muslimanska albanska porodica i da se deo liturgije na sveti dan njegovog osnivača, kralja Svetog Stefana, peva na albanskom jeziku. I do danas, kad lekari ne mogu da ponude bilo kakvu nadu bolesniku, albanski muslimani traže čudesno isceljenje u ovom manastiru - poseća kosovski premijer i dodaje da nijedna srpska crkva nije bila na meti Albanaca tokom rata 1998 -1999.

- Tek kada su se izbegli kosovski Albanci vratili sredinom juna 1999. i videli uništenje njihovih verskih i sekularnih objekata, organizovali su jedan talas napada, koji je, nažalost, imao za cilj desetine srpskih pravoslavnih objekata. Ovi napadi - pred kojima ja ne zatvaram oči, koliko god bili razumljivi s ljudskog stanovišta - bili su kratkog veka. Brojne političke ličnosti i islamski lideri na Kosovu su digli glas protiv njih i oni su okončani krajem avgusta - napisao je Tači.

On kaže i da je Vlada Kosova finansirala rekonstrukciju crkava oštećenih tokom nereda iz 2004, „što je ogroman raskorak u poređenju sa odsustvom bilo kakve nadoknade od strane Srbije za kulturnu štetu prouzrokovanu od strane predstavnika srpske države“.

- Ponosan sam na objekte svetske baštine UNESCO-a u mojoj zemlji - manastir Dečane, Gračanicu, kao i na Pećku patrijaršiju (Peć) - koji su ostali netaknuti pod pokroviteljstvom Srpske pravoslavne crkve, i nadam se da će ove crkve otvoriti put pomirenja između Kosova i Srbije. Takođe sam ponosan na katoličku crkvu Letnice, gde je Majka Tereza videla viziju koja joj je pokazala buduću vokaciju , kao i na novu katoličku katedralu u Prištini, čija se izgradnja privodi kraju, na zemljištu doniranom od strane Vlade Kosova - piše još Tači i zaključuje:

- Oni koji veruju u jednog Boga treba da prihvate da su verska mesta i objekti drugih koji veruju u Boga jednako sveta. Oni koji veruju u međunarodno pravo treba da prihvate da su sveta mesta nepovrediva. Ovi osnovni principi zajedničkog života su, nažalost, narušeni u tragičnim trenucima u našoj istoriji. Moramo im se posvetiti - zaključio je Tači

(Telegraf.rs)