Klark šokirao na suđenju Tačiju: Solana je rekao da treba udariti na Beograd, da se ugase svetla kao u Bagdadu

Poslednji svedok odbrane lidera bivše OVK, penzionisani američki general Vesli Klark, komandant Nato snaga u Evropi tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine, danas je završio svedočenje pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu. Za sutra je zakazana statusna konferencija.

Preporučujemo

Dan nakon napada zvao sam Ojdanića

Klark je u nastavku govorio o bombardovanju SR Jugoslavije.

"Nadao sam se da će biti gotovo za jedan dan. Dan nakon napada zvao sam Ojdanića i tražio da se povuku. Posle tri-četiri dana bilo je jasno da su Srbi nastavili da vrše etničko čišćenje. Niko nije znao koliko će to da traje. Mi smo se na svaki način borili da pojačamo pritisak na Miloševića", kazao je Klark.

Tužilac ga je upozorio da izlazi iz dometa pitanja i da se vrate na sastanke s Hašimom Tačijem, a potom i ukazao na kontradiktornosti njegovih izjava o susretu sa Tačijem.

Klark je u nastavku ponovio da je njegov utisak da Tači nije bio glavnokomandujući.

"On je najbolje predstavljao njihovu stvar, bio je ambiciozan, ali da li je komandovao – ne", rekao je Klark i hteo da povuče paralelu s američkom revolucijom, ali ga je tužilac u tome sprečio.

Tači me nije impresionirao

On je potom govorio o sastanku s Tačijem u aprilu 1999. u njegovom štabu, ali nije znao da kaže da li se sa njim sastao jednom ili dvaput tokom bombardovanja.

"On je bio neka vrsta oficira za vezu. Pokušavao je da prikupi novac iz zajednice u raseljenju. Verovatno sam ja tražio da se sastanem s njim radi utvrđivanja potencijalnih meta", rekao je Klark.

Na komentar tužioca da je on bio neko ko se sastaje samo sa glavnim ljudima, Klark je odgovorio: "Da, on je bio jedan od glavnih ljudi".

Klark je potom rekao da su u početku imali ograničen spisak ciljeva i zato su hteli da utvrde vrednost svakog cilja, odnosno položaje srpskih snaga. Zbog toga im je bila potrebna informacija, koju nisu imali dovoljno, pa se zbog toga video sa Tačijem.

"Havier Solana je rekao: Želimo odmah udare na Beograd i da ugasimo svetla kao što smo uradili s Bagdadom...", kazao je Klark.

Potom je prokomentarisao i susret s Tačijem.

"Nije me baš impresionirao", rekao je on.

Ne znam ko je naoružavao OVK

Tužilac je podsetio Klarka na njegovu današnju izjavu o sporazumu iz Rambujea, odnosno da se OVK naoružavala nakon potpisivanja sporazuma.

Upitao je Klarka da li može da potvrdi da li je oružje dobijeno od vlade neke od država Natoa, a Klark je odgovorio da to ne zna.

Tužilac je zatim pročitao izveštaj tadašnjeg britanskog ministra spoljnih poslova, Robina Kuka, u vezi sa operacijama Natoa, u kojem on navodi: "Dobili smo nekoliko izveštaja od OVK u poslednje dve nedelje i pomaže nam da imamo uvid u ono što se dešava, ali ne nameravamo da ih snabdevamo oružjem".

Klark je rekao da je OVK pokušavala da prosledi neke informacije Natou, ali da ne zna da li su one stigle, odnosno da nisu imali direktne kontakte sa njima. Tužilac je ukazao da su Britanci dobijali informacije od OVK.

"Siguran sam da su neki izveštavali da su neki ljudi iz OVK kucali na njihova vrata i tražili pomoć, što je potpuno drugačije od postojanja komandnog i kontrolnog sistema, unificiranog, koji bi podržavao NATO. Svi su od početka bombardovanja pokušavali da dobiju informacije od OVK sa terena, ali ih nikad nismo dobili od Tačija, koji je, kako se tvrdi, bio glavni", rekao je Klark.

Naoružavanje OVK i operacija Paštrik

Tužilac je ukazao da je OVK bila označena kao teroristička grupa i da je naoružavanje OVK bilo u suprotnosti sa sporazumima iz Rambujea.

Klark je rekao da je oružje obezbeđeno nakon što je delegacija OVK potpisala sporazum, a Srbi odbili da ga potpišu.

"Moj utisak je da su oni odnekud dobili oružje", kazao je Klark.

Komentarišući navode tužioca da su mnogi OVK smatrali teroristima u to vreme Klark je rekao da je američko rukovodstvo opomenulo ambasadora Roberta Gelbarda, koji je porodicu Jašari nazvao "teroristima". Rekao je da je Gelbard kasnije povukao tu izjavu i da je ona ispravljena.

"Bilo je rasprava o tome. Sećam se da je ambasador Gelbard porodicu Jašari nazvao porodicom terorista, ali zbog toga ga je opomenulo američko rukovodstvo, a njegova izjava je povučena i ispravljena", rekao je Klark.

Potom je govorio o kontaktima s OVK tokom bombardovanja SR Jugoslavije i kazao da nije istina da su se distancirali od njih tada i da nisu imali direktne kontakte s njima. Klark je naveo da je razgovarao s Tačijem u tom periodu i tražio njegovu pomoć.

"Ne, to nije tačno, zato sam razgovarao sa Tačijem. Zamolio sam Tačija da nam pomogne. Bili smo na kritičnoj tački istorije, vrednosti, etike i demokratije u tim vremenima. Nadam se da me porota neće prekinuti. Ljudi se bore protiv represije i u određenom trenutku prestaju da budu teroristi i postaju borci za slobodu, a konsenzus u svetu glasi da ljudi imaju pravo da se oslobode represije. Kada je 1974. trebalo da bude odvojeno administrativno područje, Milošević je to ukinuo, počela je teška represija i ono što bi se moglo opisati kao terorizam pretvorilo se u kolektivnu odbranu jednog naroda", rekao je Klark.

On je potom, na zahtev tužioca, objasnio operaciju Paštrik o kojoj je pisao u svojoj knjizi "Vođenje savremenog rata".

"Dobili smo osnovne informacije da OVK ulaže napor da iz Albanije uđe na Kosovo. To mi je bilo korisno jer bismo mogli da gađamo srpske snage ukoliko bi se grupisale da odgovore na napad OVK. Glavni cilj vazdušne kampanje bio je da se pogode oružane snage, a ne samo prazne zgrade", rekao je Klark.

Dodao je da je informacije od OVK dobijao od ljudi na terenu.

Tenzije na jugu Srbije

Tužilac je ukazao da je Klaus Rajnhart, prvi komandant Nato trupa na Kosovu, rekao da Tačiju ne treba verovati jer se nije distancirao od akcija Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca.

"On optužuje srpsku stranu da je nastavila genocid i progon ljudi. Objašnjava situaciju izbeglica koju je video i tvrdi da su oni morali peške da prelaze planine sa svojim poslednjim stvarima. Možda je on bio u nekom drugom filmu od mog. Kasnije govori o patnjama Albanaca koji su bili progonjeni i više nisu spremni da to prihvate. Nije rekao ni reč kojom bi se distancirao od OVPMB-a", pročitao je tužilac rukopis generala.

"Nije rekao ni reč o bezbednosti, već je rekao suprotno. Dao je lažne izjave i širio propagandu. Veoma sam ljut što ne mogu sada da reagujem pred kamerama koje nas snimaju. Čim izađem iz prostorije, suočio sam se sa Tačijem. On je bio iznenađen – ostao je bez reči. Rekao sam mu da je izdao moje poverenje. On tvrdi da je govorio kao političar Albanaca sa Kosova, a ja sam mu rekao da više neću učestvovati u takvim konferencijama i da ću saradnju s njima svesti na minimum", pročitao je tužilac.

Rajnhart je rekao da pretnja ograničenjem saradnje očigledno nije uznemirila Tačija i da je on istakao svoje nacionalne interese očekujući odobrenje albanske populacije.

Prema rukopisu, on je osudio događaje na jugu Srbije.

"Moja poruka je veoma kratka. Veoma sam zabrinut zbog događaja u "preševskoj dolini". Situacija na granici između Kosova i "preševske doline" može brzo eskalirati i dovesti do konflikta koji može uticati na čitav region. To nije u interesu stanovništva, Kfora ili međunarodne zajednice. Zbog toga osuđujemo upotrebu nasilja u ovoj oblasti", pročitao je tužilac rukopis generala Rajnharta.

Klark je rekao da se seća ovog događaja, ali da lično nije bio prisutan.

Potvrdio je da je ova oblast bila osetljiva nakon rata i da je Albanci sa Kosova smatraju za albansku teritoriju. Takođe, odgovarajući na pitanja tužioca rekao je da takve izjave mogu ugroziti odnose između Albanaca i Srba na Kosovu.

Takođe je upitan da li je tačno da su Albanci sa Kosova smatrali da nasilje na jugu Srbije ne treba tolerisati i da je tada bilo opasno jer je oblast deo Srbije.

"Nisam siguran da li je bilo opasno. Oni su imali pravo da izraze svoje mišljenje i govore o uticaju mera srpske strane na Albance na susednoj teritoriji", odgovorio je Klark.

O progonu Srba iza zatvorenih vrata

Tužilac je podsetio na Klarkovu izjavu da je na nasilje na Kosovu u leto 1999. gledao kao na "ični sukob komšija za koje nije bilo odgovorno rukovodstvo OVK".

"U izjavi za medije ste smatrali da su apeli OVK za multietničkim društvom iskreni, da li ste govorili o nedostatku dokaza protiv OVK u vezi etničkog čišćenja?", upitao je tužilac.

Potom mu je pokazao izjavu iz drugih medija, gde je rekao da su vođe OVK podržale njihov stav da Srbi treba da ostanu u tom regionu.

"Neki međunarodni funkcioneri su rekli da je OVK inicijator progona 170.000 Srba", dodao je tužilac.

Klark je kazao da nije imao nikakve dokaze da iza toga stoji OVK, niti iza hapšenja i pritvaranja građana, kao i da mu nije poznato da su se neki pripadnici OVK obraćali Natou i prijavljivali zločine koje su činili neki njihovi saborci.

Nastavak suđenja potom je zatvoren za javnost, nakon čega je određena pauza.

Nisam rekao da će Nato ići "do Beograda"

Suđenje je nastavljeno pitanjima tužioca. Na pitanje da li je Nato morao da planira mogućnost srpskog protivnapada, Vesli Klark je izjavio da to nisu morali da učine, ali da je na njemu bilo da upozori svoje potčinjene.

Tužilac mu je zatim pročitao delove njegovog navodnog svedočenja objavljenog u jednoj knjizi generala Majka Džeksona: "Kada Srbi dođu, ja ću učiniti sve da okončamo borbu, ovog puta idemo do kraja, do Beograda".

Klark je odgovorio da se toga ne seća i da, ukoliko je takva izjava i postojala, sigurno nije bila tako formulisana.

"Smatram da tu ima izvesne mere kreativnog tumačenja", rekao je Klark.

Tužilac je potom iz pripremnog svedočenja pročitao njegovu izjavu: "Ukoliko bi Srbi pokušali da uđu na Kosovo, mi smo spremni da odgovorimo."

Na to je Klark potvrdno odgovorio: "Rekao sam da ako Srbi budu ušli, ja ću učiniti sve da okončamo borbu. Ja sam koristio lekcije koje sam naučio u Vijetnamu, na Haitiju i u BiH. Kada uđete u jednu takvu situaciju, cilj je da ishod bude konačan", naveo je Klark.

Na pitanje da li je postojala zabrinutost da bi se Srbi mogli ponovo vratiti, Klark je rekao da je njegova odgovornost bila da komandi jasno predstavi opasnost, uključujući i generala Majka Džeksona.

Tužilac ga je upozorio da to nije pitanje koje mu je postavio, već da li se lično brinuo da će se Srbi vratiti.

"Ja pokušavam da objasnim zašto sam dao izjave koje sam dao. Zbog ratobornosti i ljutnje u srpskoj vojsci, i zbog činjenice da je Milošević bio pametan i vešt. Ako me pitate nakon 25 godina da li je postojala šansa da će se Srbi vratiti - naravno da nije. Kada je Džekson napisao ovu knjigu 15 godina kasnije, naravno da su svi znali da se neće vratiti, ali tada ne", rekao je Klark.

Tužilac je ponovio pitanje da li je njega brinulo da će se srpski generali vratiti. Klark je odgovorio da se sukob završio "fintom ruske vojske na aerodromu kod Prištine".

"Zahvaljujući Džeksonu, Rusi su bili zarobljeni na tom aerodromu. Dobijali smo informacije da to nije bio odmetnički bataljon, već da je postojala zla namera, da se ruska avijacija sprema da dođe na Kosovo. Objašnjavao sam da Rusi nisu legitimni akteri, oni su tu jer imaju neke svoje probleme", rekao je Klark.

Sudija ga je upozorio da ne daje odgovore na pitanja koja mu nisu postavljena.

Prvi dan svedočenja

Klark je svedočenje započeo juče. Rekao je da nema šta da kaže o strukturi OVK i dodao da su prema njegovim saznanjima to bile lokalne grupe koje su se skupile "nakon godina tlačenja od strane Srbije" i da su na njih gledali kao na "ljude koji su živeli u svojim domovima i hteli da zaštite svoje porodice".

Naveo je i da OVK nije imala komandovanje, ni rukovodeću strukturu, a za Tačija da "nije bio vojni komandant".

Klark će, kako je predviđeno, svedočiti do srede, a po završetku saslušanja biće održana statusna konferencija.

Vesli Klark smatra se najvažnijim svedokom koga je odbrana Hašima Tačija do sada dovela.

Pre njega, pred sudom u Hagu u korist odbrane svedočili su bivši pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms Rubin, bivši pravni savetnik albanske delegacije u Rambujeu Pol Vilijams, bivši Klarkov politički savetnik Džon Stjuart Dankan, kao i Džejms Piter Kovi, bivši zamenik predstavnika UN na Kosovu Bernarda Kušnera, te nekadašnji američki ambasador u Srbiji i Severnoj Makedoniji Kristofer Hil i još jedan Klarkov politički savetnik Majkl Durki.

Sudski proces protiv četvorice bivših komandanata OVK započeo je 2023. godine, tri godine nakon njihovog hapšenja i prebacivanja u pritvor Specijalizovanih veća u Hagu. Više od dve godine nakon početka, suđenje ulazi u završnu fazu, a prvoestepena presuda se očekuje početkom 2026. godine.

Predmet se vodi protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, koji su optuženi po osnovu individualne krivične odgovornosti i terete se za zločine protiv čovečnosti: progon, zatvaranje, druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke, kao i za ratne zločine: protivpravno i proizvoljno lišenje slobode i zatvaranje, surovo postupanje, mučenje i ubistvo.

(Telegraf.rs/Kosovo online)