Homen: Postoji politička volja za otvaranje dosijea

Državni sekretar u Ministarstvu pravde je rekao da pitanje otvaranja dosijea može biti lako sprovedeno ukoliko Evropski parlament uputi takav zahtev Srbiji

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • Lune

    14. maj 2013 | 10:03

    У интересу Србије је да се јавност обавести где се налазе те бројне масовне гробнице, које су Батић, Хомен и Маловићка са наводно научном подршком Института за савремену историју копали и ископали у Србији, с обзиром на то да се комисија нечујно распала. Тражимо да и Институт, ангажован од комисије, поднесе извештај о својим научним налазима који су били основ рада те комисије. Рад на проналажењу и ископавању гробнице почео је тврдњама да је у Београду убијено преко 120 хиљада, у Крагујевцу око 20.000, Зајечару преко 20.000, Чачку најмање 12.000, а у многим насељима више од дуплог броја оних који су у њима живели, по попису из 1940.г. и обавештавала јавност у откривању масовног помора. У Министарству правде створене су групе тзв. нових објективних и непристрасних историчара и са великим парама, које су међусобно делили у проналажењу стратишта, идеолошки кренули у поход на утврђивање злочина партизана и комунистичке власти. Пошто су цифре које су фабриковане сваком разумном, посебно онима који су били сведоци догађаја, биле сумануте, почеле су се временом појављивати и исправке „научне институције“ да није било баш 20.000 у Зајечару, већ мање, итд. Поход на гробнице нигде није дао очекивне резултате. Нигде нису пронађене. Интензивно су без резултата прекопаване обале Мораве, Тимока, Дунава, Саве, равничарских и планинских предела, али је зато било разграбљено и у џеп стављено много новца. После заваравања и лажи јавности о бројним гробницама и јавне бруке о неуспелом подухвату, самопрокламовани историчари и браниоци историјске истине су се ућутали и почели да подносе оставке, бежећи од научне и правне одговорности за недело и средства која су потрошили и присвојили. За комисију и произведене историчаре Јајинци, Сајмиште, Јабука, Крагујевац, Краљево, Ниш, Зајечар, Лозница, Шабац и свако место у Србији које сведочи о злочину окупатора и квислинга нису били место злочина већ санаторијуми у којима се после велике физичке неге појединци и умирали. Они који су их батинама и мучењем неговали, били су подигнути на национални пиједестал. Има ли историјска наука научне и моралне снаге и обавезу да се изјасни о улози њених посленика у фласификовање историјске истине? Да ли историјске установе мисле да злоупотребе својих посленика ћутањем амнестирају и пређу преко улоге којом су срозовали углед, достојанство и кредибилитет науке. Посленици Института, уз подршку тадашње ревашистичке власти, утркивали су се у пијачној лицитацији откривајући помоћу „проверених и непобитних научних доказа“ монструозне злочине партизана и њихове антифашистичке власти. Пошто је, изгледа, нова „недемократска“ власт схватила превару, разни Цветковићи, Марковићи и њима слични почели су да беже из тог уносног личног посла, дају оставке и уз помоћ њима наклоњених медија перу себе и превару народа коју су дуго неговали. Да ли ће Министарство правде, односно министар, покренути поступак за злоупотребу положаја својих претходника и преваре народа и јавности за најпрљавије политичке и личне потребе? Да ли ће наука смоћи снаге да се изјасни и осуди своје посленике који су зарад својих идеолошких и материјалних инереса довели у питање интегритет те професије? Без обзира на умешаност многих, ни Министарство нити професија, а ни одређени органи, не могу бити индиферентни према оном што је учињено, јер би то значило покривање и сагласје са учињеним. Истина мора изаћи на видело и јавност сазна резултате који су постигнути у „откривању истине“ коју су свесрдно водили они што су годинама на томе радили у свом личном и идеолошком интересу бивше власти.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA