SRBIJA USKORO MOŽE POSTATI KRALJEVINA: Skupštini predata inicijativa, šta vi mislite o tome? (ANKETA)

Predlog je skupštinskoj pisarnici predao član inicijativnog odbora i bivši predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković

Udruženje "Kraljevina Srbija" predalo je Skupštini Srbije obaveštenje o pokretanju inicijative za promenu Ustava Srbije u Ustav Kraljevine Srbije.
Predlog je skupštinskoj pisarnici predao član inicijativnog odbora i bivši predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković.

OVAKO JE PRE 105 GODINA SRPSKI KRALJ SLAVIO BOŽIĆ: Čika Pera je postio i ložio badnjak na Dvoru, a evo ko je bio položajnik!
- Ovo je inicijativa za ustav koji će uspostaviti onakvu vrstu državnog uređenja koja će omogućiti da stranke formiraju izvršnu vlast koja vlada, a narod mora da ima kome da se žali, mora da ima kralja - rekao je Marković novinarima nakon podnošenja obaveštenja a prenosi N1.
Marković je kazao da će prikupljanje potpisa građana biti organizovano širom Srbije.
Foto: streetwiev

Foto: streetwiev


LSV: Ustav ne smemo opet da donosimo preko noći
Sadašnji Ustav Srbije usvojen je pre deset godina, za vreme dok je Marković bio predesednik Skupštine Srbije.

Slažete li se sa inicijativom da Srbija postane kraljevina?

Glasajte

Dali vi mislite da Srbija treba da postane kraljievina? Odgovore ostavite u komentarima. Hvala!
(Telegraf.rs)
 

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • frka frka

    Господо и пријатељи! Дошао сaм из Србије, из eвропске поноћи. Тамо нигде ни зрачка светлости. Сва је светлост побегла са земље на небо и једино нам одозго светли. Па ипак, ми нејаки у свему, сада овако, јаки смо у нади и вери, у скоро свануће дана. Захвалан сам лорду Архиепископу кентерберијском, који ми је омогућио да на свети Видовдан, овог лета Господњег 1916. године, у овој прекрасној цркви Светог Павла, пред његовим Височанством краљем Џорџем Петим и најугледнијим Енглезима могу да вам се обратим. Господо и пријатељи! Цео дан јуче провео сам разгледајући овај величанствени храм, који је понос Енглеске и хришћанства. Ја сам видео да је он саграђен од најскупоценијег материјала, донесеног из разних крајева империје у којој сунце не залази. Видео сам да је саграђен од гранита и мермера које су испирали таласи стотине мора и океана. И да је украшен златом и драгим камењем, донетим из најскупоценијих рудника Европе и Азије. И уверио сам се да се овај храм с правом убраја у једно од архитектонских чуда света. Но, господо и пријатељи! Ја долазим из једне мале земље на Балкану у којој има један храм, и већи, и лепши, и вреднији, и светији од овог храма. Тај храм се налази у српском граду Нишу и зове се ЋЕЛЕ КУЛА. Тај храм је сазидан од лобања и костију мог народа. Народа који пет векова стоји као стамена брана азијатском мору, на јужној капији Европе. А кад би све лобање и кости биле узидане, могао би се подићи храм триста метара висок, толико широк и дугачак, и сваки Србин би данас, могао подићи руку и показати: Ово је глава мога деде, мога оца, мога брата, мога комшије, мога пријатеља, кума. Пет векова Србија лобањама и костима својим брани Европу да би она живела срећно. Ми смо тупили нашим костима турске сабље и обарали дивље хорде, које су срљале као планински вихор на Европу. И то, не за једну деценију, нити за једно столеће, него за сва она столећа која леже између Рафаела и Ширера. За сва она бела и црвена столећа у којима је Европа вршила реформацију вере, реформацију науке, реформацију политике, реформацију рада, реформацију целокупног живота. Речју, када је Европа вршила смело кориговање, и богова и људи из прошлости, и када је пролазила кроз једно чистилиште, телесно и духовно. Ми смо, као стрпљиви робови, ми смо се клали са непријатељима њеним, бранећи улаз у то чистилиште. И другом речју, док је Европа постајала Европом, ми смо били ограда њена, жива и непробојна ограда, дивље трње око питоме руже. На Видовдан 1389. године српски кнез Лазар, са својом храбром војском, стао је на Косову Пољу на браник хришћанске Европе, и дао живот за одбрану хришћанске културе. У то време Срба је било колико и вас Енглеза. Данас их је десет пута мање. Где су? Изгинули бранећи Европу. Сада је време да Европа Србији врати тај дуг.

    87
    6

    Podelite komentar

  • Гоца

    Е само нам треба да нас и он узјаши.

    83
    30

    Podelite komentar

  • banana princ

    Good Srbija mojoj,ja zelat i volet vas sve. I together da volemo nasa zemlja i kad ja dobija vise kes. Ja uciti puno bolja nase jezika konacno,a sons moji prestat prepijati se I postati musko.

    68
    14

    Podelite komentar

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima