EKSKLUZIVNO Johanes Han za Telegraf: Srbija može u EU i pre 2025. godine - OVO JE USLOV (FOTO)

Kako ocenjuje Vučićev poziv na unutrašnji dijalog, ali i da li će pred Srbiju biti stavljen uslov da prizna nelegitimno proglašenu nezavisnost Kosova, samo su neka od pitanja koja smo postavili komesaru Hanu

Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker najavio je izradu stategije za pristupanje Srbije EU, uz perspektivu da ona bude primenjena 2025. godine. Tim povodom, razgovarali smo sa evropskim komesarom za proširenje Johanesom Hanom. Da li je moguće da pre tog roka postanamo članica i da li možemo da računamo na veću podršku Brisela, s obzirom na to da su predsednik i premijerka Srbije Aleksandar Vučić i Ana Brnabić jasno označali EU kao spoljnopolitički prioritet? Kako ocenjuje Vučićev poziv na unutrašnji dijalog, ali i da li će pred Srbiju biti stavljen uslov da prizna nelegitimno proglašenu nezavisnost Kosova, samo su neka od pitanja koja smo postavili Hanu.

Vučić JASNO PORUČIO Hanu: Članstvo u Evropskoj uniji je SPOLJNOPOLITIČKI PRIORITET (FOTO)

Junker u pismu otkrio: SRBIJA ULAZI U EVROPSKU UNIJU 2025?

  • Kako komentarišete zahtev predsednika Vučića da predstavnici EU izađu sa okvirnim datumom pristupanja Srbije Evropskoj uniji?

Evropska unija veoma podržava strateški cilj Srbije za integraciju u Uniju. On odražava naš sopstveni angažman uopšteno na Zapadnom Balkanu, a posebno u Srbiji, koji je jak kao i uvek. EU je odana i ozbiljna u svojoj posvećenosti da dovede Srbiju i druge iz regiona, u EU. Ovu posvećenost je naglasio i predsednik Junker u svom govoru o stanju nacije. U osnovnom "Planu za ujedinjeniju, jaču, i više demokratsku uniju", Srbija, zajedno sa Crnom Gorom, je identifikovana kao predvodnik za pridruživanje EU, prepoznajući da se Srbija može pridružiti do 2025. ili čim bude spremna, u zavisnosti od ispunjavanja potrebnih kriterijuma. Ovo je jako ohrabrenje za Srbiju i sve zemlje Zapadnog Balkana.

Kvalitet reformi je ključan za otvaranje i zatvaranje poglavlja: sprovođenje vladavine prava i uspesna tržišna ekonomija u korist građana Srbije. Zato je brzina pristupanja Srbije u njenim rukama. To će zavisiti od napretka Srbije ka njenom strateškom cilju, članstvu u EU. Komisija naporno radi zajedno sa srpskim vlastima i društvom, kako bi pripremila osnovu državama članica da donesu jednoglasnu odluku o putu Srbije ka EU.

Foto: Profimedia/AFP

  • Srbija je otvorila dva nova poglavlja krajem juna. Da li postoji mogućnost da Srbija otvori neka nova pogavlja do kraja godine i od čega to zavisi?

Već je otvoreno deset od trideset pet pregovaračkih poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena. Države članica diskutuju o tri ili više poglavlja koja mogu biti otvorena u bliskoj budućnosti. Srbija je takođe uznapredovala pripreme na brojnim drugim poglavljima. To znači da će se otvaranje budućih poglavlja odvijati brže. Cilj je održavati dobru brzinu pregovora, pod uslovom da Srbija ispunjava neophodne uslove.

Foto: Profimedia/AFP

  • Uzimajući u obzir da su predsednik Vučić i premijerka Brnabić jasno ukazali na to da je cilj Srbije članstvo u Evropskoj Uniji, može li se očekivati aktivniji pristup Brisepa u tom procesu?

Članstvo Srbije u EU nije strateški cilj koji samo Srbija želi. To je takođe čvrsta i neosporna težnja Evropske unije, koju je ove nedelje jasno naglasio predsednik Junker. Kao što često kažem, geografija je sudbina. Srbija i Balkan su deo Evrope. A, Evropa ne može da zamisli svoju budućnost bez Srbije i regiona. Toliko je jednostavno. Zato toliko i ulažemo u Srbiju.

I ovo nisu samo reči, to se pretvara u brojeve: EU i države članice su daleko najveći privredni partneri Srbije, u obimu trgovine, stranih investicija i finansijskoj pomoći – mnogo ispred svih drugih partnera.

Samo finansijska pomoć EU institucija Srbiji iznosi oko 200 miliona evra na godišnjem nivou. Govorim o subvencijama, ne o zajmovima. Ove investicije su dostigle oko 3 milijarde evra, počev od 2000. godine. Ovo je važan indikator koji ilustruje našu posvećenost, posebno u trenutku kada EU građani imaju svoje preokupacije i kada su sredstva EU oskudna. Ali, nemojte pogrešno da shvatite: ovo nije socijalna pomoć ili filantropski gest. Ovo je ulaganje u mir, prosperited, stabilnost i sigurnost, garancija za budućnost EU i Srbije.

EU je takođe angažovana u svakodnevnoj podršci i ekspertizi, i snažno se obavezala da nastavi da radi to. Zato što su Srbija i EU partneri i prijatelji.

Foto: Profimedia/AFP

  • Na poslednjem sastanku sa visokom predstavnicom Federikom Mogerini, predsednici Vučić i Tači su dogovorili da se započne nova faza dijaloga, dok je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk ukazao da će Srbija postati članica EU na kraju dijaloga. Da li to znači da EU očekuje od Srbije da prizna Kosovo?

Obe strane su se složile da se uključe u proces normalizacije odnosa. Da ne shvatimo pogrešno. Ovaj proces je od presudnog značaja za ljude u Srbiji i na Kosovu, ali takođe i za region i Evropsku uniju, jer je u pitanju očuvanje mira i stabilnosti u regionu, a samim tim i u Evropi. Takođe je u pitanju perspektiva EU na obe strane, jer je napredak u dijalogu čvrsto povezan sa njihovom sposobnošću da napreduju na njihovim evropskim putevima.

Zato veoma podržavamo što su se predsednici Vučić i Tači složili da stupe u novu fazu dijaloga. Takođe vidimo pozitivan razvoj pokretanja unutrašnjeg dijaloga o Kosovu u Srbiji. Ovo je realan potez koji ima mnogo potencijala da pomogne obe strane u traženju razumevanja o mogućem obimu sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji.

To je ono što EU očekuje od Srbije. Ni više, ni manje od toga.

Foto: Profimedia/AFP

  • Kako komentarišete poziv predstednika Vučića za unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji?

Kao što sam rekao, on je jako dobrodošao. Smeo i hrabar potez ka istorijskoj prilici. Nadam se da će prilika biti iskorišćena.

  • Iako se ističe da Berlinski proces nije zamena za članstvo u EU, da li je ovo jedan od načina da Evropska Unija zadrže zemlje Zapadnog Balkana pod njegovim uticajem do njihovog eventialnog članstva u EU?

Berlinski proces je inicijativa nekoliko država članica koju Komisija u potpunosti podržava i u kojoj je aktivna. Ima za cilj da ojača veze između Zapadnog Balkana i EU i njenih država članica sa jedne strane, i razvijanje regionalne saradnje između zemalja Zapadnog Balkana sa druge. Kao takav, on je posvećenost Zapadnom Balkanu i EU, i već donosi konkretne rezultate koji će koristiti građanima i preduzećima na Zapadnom Balkanu, pre svega kroz investicije u bolje konekcije, infrastrukturu i ekonomski razvoj.

Berlinski proces i generalno, EU perspektiva, se ne tiču EU – kako vi to kažete – “držanje regiona pod njenim uticajem”. Odluka da se angažuje sa EU u procesu proširenja je strateška, suverena odluka koju samostalno donosi svaki svaki kandidat za članstvo u EU – to nije nešto što Brisel nameće, ili može nametnuti.

Daljinac

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Miki

    Oni iovako iznose stalno nove zahteve, tako da videcemo sta nas ceka.

  • slađa

    Da mi prvo ojačamo region, da države postanu ekonomski ujednačenije, društva postignu saglasje oko bitnih pitanja. Onda će krvna slika dati pravi odgovor koliko smo i kada spremni za ulazak u EU. Važno je ulagati u dobre ciljeve, nezavisno od vremenskog okvira.

  • Sonja

    Godina je nebitna bitno da nam se drzava razvija u pravom smeru.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima