• 14

"Ne znam da li je besmislenije kada kažu da nisam dostojna da vodim Vladu zato što sam gej ili da sam postavljena upravo zbog toga"

Kao građanka želim da živim u društvu, u kome je Parada ponosa vest na nivou informacije koja se odnosi na zatvaranje ulica za saobraćaj, rekla je premijerka

  • 14

Srbija i njene insitutucije odlučno stoje iza svojih građana jednako štiteći njihova prava, bez obzira da li pripadaju većini, ili su po rođenju, orijentaciji ili ličnom odlukom, pripadnici neke od manjinskih grupa, izjavila je danas premijerka Ana Brnabić.

U interesu EU je da Srbija što pre postane članica: Austrijski vicekancelar razgovarao s Brnabić (FOTO)

Brnabić: Bezrezervna podrška Srpskoj listi, bićemo spremni za EU do 2020.

Ona je na Međunarodnoj konferenciji o zločinu iz mržnje i govoru mržnje rekla da nema problem sa kritikom, ali da joj smeta neutemeljena kritika koja se zasniva na površnim ocenama.

- Ne znam da li je besmislenije kada se čuje da zbog drugačije seksualne orijentacije nisam dostojna da vodim Vladu, ili da sam postavljena da vodim Vladu upravo i samo zbog toga - rekla je Brnabić.

Foto: Tanjug/Rade Prelic

Navodeći da je nesumnjivo opao broj fizičkih napada na osobe koje se razlikuju od većine, ona je istakla da je jednako važno da "prestanemo da se povređujemo rečima".

- Kao građanka želim da živim u društvu, u kome je Parada ponosa vest na nivou informacije koja se odnosi na zatvaranje ulica za saobraćaj. Da taj događaj bude značajan onima koji ga organizuju i građanima koji u njemu žele da učestvuju, bez višemesečnih tenzija pre i posle njega - istakla je Brnabić.

Ovo društvo je, kaže, imalo snage da napravi iskorak i, od sredine koja se nije libila da pokaže fizičko nasilje nad neistomišljenicima, napravi atmosferu koja nije preteća i ne ugrožava sve one koji će u nedelju mirno prošetati ulicama Beograda.

- I sve to za manje od 15 godina - istakla je premijerka.

Brnabić kaže da je kao predstavnica države ponosna što Srbija ima usvojene antidiskiminacione zakone i što izveštaji relevantnih međunarodnih tela i organizacija potvrđuju da se oblast ljudskih i manjinskih prava u Srbiji unapređuje.

Prema njenim rečima, nivo diskriminacije manjinskih grupa i pripadnika nacionalnih zajednica je u opadanju.

Foto: Tanjug/Rade Prelic

NULTA TOLERANCIJA DRŽAVE PREMA GOVORU MRŽNJE

Nulta tolerancija prema govoru mrznje i zločinu iz mržnje jesu jedan od prioriteta Vlade Srbije i Ministarstva pravde, izjavila je danas ministarka Nela Kuburović i dodala da se opravdan značaj koji se daje sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23.

Ona je Međunarodnoj konferenciji o zločinu iz mržnje i govoru mržnje istakla da održavanje "Nedelje ponosa" i ove godine jeste jedan od dobrih primera razvoja tekovina tolerancije i unapređenja ljudskih prava u Srbiji.

- Koliki značaj ima uspostavljanje jednakih prava za sve građane, bez obzira na njihovu versku, etničku, nacionalnu, seksualnu ili bilo koju drugu različitost, govori i to da su osnovna prava zauzela vrlo važno mesto u okviru Poglavlja 23, čijim otvaranjem pregovori počinju, a zatvaranjem se završava pregovarački ciklus - rekla je Kuburović.

Ona je dodala da od stepena razvijenosti ljudskih prava zavisi i stepen razvijenosti demokratije u jednom društvu.

Foto: Tanjug/Rade Prelic

Vlada Srbije je, kaže, prepoznala značaj i težinu potrebe za adekvatnim odgovorom na govor i zločin iz mržnje, dodajući da je za to ministarstvo to važna tema jer u velikoj meri uspeh borbe protiv zločina iz mržnje zavisi efikasan rad pravosuđa.

Ona je dodala da se u dva navrata vršene izmene i dopune Krivičnog zakonika kako bi se unapredio postojeći zakonski okvir u skladu sa međunarodnim standardima.

- Svi smo svesni činjenice da i pored toga što Srbija ima dobra i adekvatna zakonska rešenja, još uvek imamo nezanemarljiv broj krivičnih dela govora mržnje i zločina iz mržnje, posebno izražena prema LGBT populaciji - rekla je ona.

Iako su, kako kaže, takvi slučajevi prisutni i u drugim zemljama, na državi je, dodaje, zadatak i obaveza da se spreči da dođe do krivičnih dela govora mržnje i zločina iz mržnje.

Prema njenim rečima, neophodna je kontinuirana obuka i nosilaca pravosudnih funkcija, i drugih državnih organa kako bi adekvatno prepoznali i efikasnije odgovorili na izazove sa kojima se suočava LGBT zajednica u Srbiji.

Kuburović je ukazala i na dobre rezultate Zakona o sprečavanju nasilja u porodici čija je primena počela 1. juna 2017. godine, dodajući da su rezultati dobri upravo zahvaljući dobroj koordinaciji između svih insitucija.

Foto: Tanjug/Rade Prelic

- U ova tri meseca primene imali smo preko 9.400 razmotrenih slučajeva porodičnog nasilja, skoro 4.000 predloga za produženje hitne mere (3.811 usvojenih predloga) i 2.160 izrađenih individualnih planova zaštite žrtava - rekla je ona.

Kuburović je zaključila da je neophodno intenzivnije i dugoročno raditi na podizanju svesti svih građana kako bi se izgradilo jedno tolerantnije društvo.

- Bez tolerantnog društva zasnovanog na poštovanju razlika nemoguće je eliminisati društvene stereotipe koji rađaju mržnju - rekla je Kuburović.

Daljinac

(Telegraf.rs/Tanjug)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Realno

    Ja zelim da mi predsednik vlade bude onaj za kog je vecina glasala a ne da bude postavljen... I jos kad bi bio nase nacionalnosti bilo bi super...

  • slađa

    Govor mržnje je konstantna vatra koja strahovito deprimira društvo. Nebitno odakle i kojim povodom dolazi. Jednostavno, ne samo što ne dozvoljava bilo kakav progres, već često bude uvod u fizičku agresiju i zločin. Nadam se jednom poštenijem društvu koje će bez pritisaka i suzbijanja sopstvene prirode prihvatiti i različitosti na kulturan način.

  • Anica

    Želim da sam deo društva čiji će se građani boriti protiv bele kuge a mladi se zalagati za povećanje nataliteta.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima