• 4

Dobro je da se otvaraju pregovaračka poglavlja: Pitanje je zašto ih nema više, premijerka tvrdi da je Srbija spremna

- Otvaranje dva poglavlja je dobro, ali Srbija mora da se fokusira na reforme koje bi trebalo da implementira, a broj otvaranja poglavlja je stvar EU - rekla je Ana Brnabić

  • 4

Srbija bi danas trebalo da otvori dva nova poglavlja u pregovorima sa EU, a premijerka Ana Brnabić kaže da je Srbija imala spremih pet poglavlja.

Reakcija Mogerinijeve po nastavku dijaloga: Ovako je visoka predstavnica EU ocenila susret Vučića i Tačija

- Verujem da je možda moglo i više, ali gde smo, tu smo. Mi nastavljamo dalje, očekujemo dodatno otvaranje poglavlja do kraja godine - rekla je Brnabić novinarima u Rači.

Premijerka kaže da je otvaranje dva poglavlja dobro, ali i navodi da Srbija treba da se fokusira na reforme koje treba da implementira i da je broj otvaranja poglavlja stvar EU.

- Važno je da se mi sada fokusiramo na stvari koje moramo da uradimo - zaključila je premijerka.

Nejasno je, međutim, zašto se danas otvaraju dva poglavlja, ako su ispunjeni tehnički uslovi za pet poglavlja, što je bila i tema tribine "Zbog čega Srbija ne otvara više pregovaračkih poglavlja".

Nataša Dragojlović-Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

Srbija će danas otvoriti poglavlja 33 - finansijske i budžetske odredbe i poglavlje 13 koje se tiče ribarstva, a koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović podvlači da je za pet poglavlja ocenjeno da je usaglašenost sa zakonodavstvom EU veoma visoka i da je neotvaranje tri poglavlja način da se na Srbiju vrši politički pritisak u vezi odnosa sa Prištinom.

- To nije fer i mislim da treba da se otvore sva poglavlja za koje je Srbija spremna, jer je to samo početak razgovora. Mislim da od 35 poglavlja, samo osam do 10 nije tehnički spremno, sva ostala mogu da se pošalju sutra - rekla je Dragojlović.

Ona je navela da se prilikom otvaranja novih poglavlja prepliću tehnički i politički uslovi, te da sa političke strane najviše uslovljanja ima oko poglavlja 23, 24 i 35.

- Što se tiče organizacija civilnog društvam ova dva poglavlja su malo. Dinamika otvaranja se dogovara sa Evropskom komisijom i pretpostavljam da nije bilo političke volje u Briselu da se da zeleno svetlo, ali to nas ne opravdava da ne radimo ono što smo sami obećali - istakla je Dragojlović.

Kako kaže, stvorena je pogrešna percepcija u javnosti da je poglavlje 35 najvažnije, te da će priznavanje KiM automatski značiti članstvo u EU.

- Pogrešan je zaključak da je članstvo u EU poklon Srbiji nakon priznanja Kosova, to nije tačno. Veza između poglavlja 35 i napretka u pregovorima postoji, ali nije tako jednostavna - objašnjava ona.

Foto: Tanjug/AP

Prema njenim rečima, za EU poglavlje 35 je važno zbog vođenja dijaloga, a da je za Srbiju u tom poglavlju važno da pokaže da je naučila lekciju iz devedesetih, da rat nije opcija.

Dragojlović dodaje i da će Nacionalni konvent nastaviti da prati implementaciju svega što je u Briselu "u naše ime vlada dogovorila" i pitati šta je razlog da poglavlja statistike i finansijskih usluga nisu bila na dnevnom redu u Briselu i "zašto nije pruženo dovoljno argumenata da smo za to spremni".

- Mi ćemo tokom leta kao Konvent učestvovati u reviziji akcionih planova i imaćemo priliku da saznamo šta su razlozi zbog kojih neke stavri koje smo kao država sami preuzeli nisu ispunjene na vreme i kako možemo da pomognemo administraciji u analitičkom i tehičkom smislu - navela je Dragojlović.

Predsednik upravnog odbora Centra za evropske politike i član BiEPAG grupe Srđan Majstorović kaže da "puko" otvaranje poglavlja ne znači i spremnost zemlje za članstvo, kao i da je otvaranje malog broja poglavlja znak upozorenja za Srbiju da su države članice sada mnogo striktnije kada je u pitanju pristupanje EU, naročito u sferi vladavine prava.

- Otvaranje poglavlja je uvek dobra stvar, ali mnogo više moramo da se posvetimo primeni onoga što su naše obaveze. Nalazimo se pred izazovnim periodom i mnogo toga će de dešavati u samoj EU što će imati uticaj na sve zemlje kandidate - naveo je Majstorović.

Predsednik upravnog odbora Centra za evropske politike i član BiEPAG grupe Srđan Majstorović-Foto: Tanjug/Tanja Valič

On se slaže sa ocenom da je moglo biti otvoreno više novih poglavlja i smatra da je to upozorenje da se nastavi rad na vladavini prava i dijalog sa Prištinom.

Majstorović navodi da je važno fokusirati se na obavljanje obaveza koje imamo kao država, na regionalnu saradnju i ističe da je model koji treba slediti primer premijera Grčke i Makedonije, Aleksisa Ciprasa i Zorana Zaeva, koji su postigli dogovor oko imena bivše jugoslovenske republike.

Prema njegovim rečima, EU će pokazati svoj kredibilitet kada je u pitanju politika proširenja ako uskoro pošalje neku pozitivnu poruku kada je u pitanju otvaranje pregovora o članstvu za Makedoniju i Albaniju, te da bi ukoliko do toga ne dođe, EU "pucala sama sebi u noge".

U Evropskoj uniji proširenje nije prioritet, ali Srbija mora da radi svoj "domaći zadatak", jer se tako može nametnuti kao kredibilan partner, smatra potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak.

On predviđa da će proširenje biti u fokusu 2020. godine, te da do tada Srbija treba da uradi sve što je obećala, a tiče se reforme Ustava, zakonodavstva, aktivnosti Narodne skupštine.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak-Foto: Tanjug/Sava Radovanović

- Mi nismo spremni za članstvo u mnogim poglavljima, na skali od jedan do pet naša spremnost je ocenjena sa 2,97. Tvrdim, da sutra priznamo Kosovo, ne bi prekosutra ušli u EU - smatra Međak.

On kaže da dijalog sa Prištinom nije jedini i najvažniji uslov i da i pored rešenja za poglavlje 35, postoji mnogo stvari koje nisu urađene u drugim poglavljima.

- Nećemo prečicom ući u EU, metodologija vođenja pregovora mnogo zavisi od političke volje, ali mora da se radi, pre svega na vladavini prava. To je najveći problem u celom regionu - ističe Međak.

Kako kaže, mora da se radi na reformama unutar zemlje i da se onda ide u Brisel.

- Ne možemo da se ponašamo kao siromašan rođak sa juga koji čeka da ga neko primi. Moramo da rešavamo svoje probleme i nametnemo se kao kredibilan partner za članice EU - kaže on.

Učesnici tribine slažu se da su umereni optimisti kada je u pitanju članstvo Srbije u EU, te da treba da se radi predano i da se više energije ulaže u ostvarenje postavljenih ciljeva, a manje u pronalaženje izgovora.

VIDEO Srbi će biti u EU, ali je pitanje da li će biti kao narod ili kao država:

(Telegraf.rs/Tanjug)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Ne u EU

    Nema potrebe, ne gubite vreme i novac. EU nas neće ni u kakvom obliku !

  • Lucifer 1.

    Kod otvaranja poglavlja treba biti oprezan jer lako je otvoriti ali misliti na uspešno zatvaranje.

  • Hajdi

    Srbija je odgovorna zemlja, uvek spremna na svaku aktivnost i azurna u svojim obavezama.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima