Vojnici iz Ohaja u Srbiji, iz Mejna u Crnoj Gori, a iz Minesote u Hrvatskoj: Kako je svaka država na Balkanu dobila svoju partnersku Nacionalnu gardu iz SAD? (INFOGRAFIK)

Ilustracija: Nikola Jovanović/Telegraf/Shutterstock

Svaka od 50 saveznih američkih država raspolaže Nacionalnom gardom na čijem čelu se nalaze lokalni guverneri, a 1993. godine došlo se na ideju da se taj program partnerstva proširi i na države koje su bile iza tzv. "Gvozdene zavese". Cilj je bio da se uspostavlji i intenzivira saradnja i razmeni iskustavo među delegacijama, na zajedničkim obukama, vežbama, tehničkoj pomoći, zaštiti civila u vanrednim situacijama i sl. Tako je i Srbija 2006. godine dobila svog partnera - Nacionalnu gardu Ohaja.

U pitanju je peta po veličini garda u SAD, koja nam je "dodeljena" iz nekoliko razloga: zbog demografske prirode (brojne srpske emigracije koncentrisane oko Klivlenda), toga što je jedan od senatora i guvernera iz Ohaja u tom trenutku bio Džordž Vojnović, republikanac srpskog porekla i zauzimanja stava unutar garde da posle Mađarske, treba da uđe u taj program i sa Srbijom.

Preporučujemo

Uskoro su sve države bivše SFRJ realizovale slične programe, pa je tako Bosna i Hercegovina uspostavila saradnju sa Nacionalnom gardom Merilenda, Hrvatska sa Minesotom, Slovenija sa Koloradom, Makedonija sa Vermontom, Crna Gora sa Mejnom, a tzv. Kosovo sa Ajovom.

Ilustracija: Nikola Jovanović/Telegraf/Shutterstock

Partnerstvo sa Ohajom počelo je na vojno-vojnoj relaciji, da bi se kasnije odnosi razvili u civilno-vojne i civilno-civilne, što je u tek završenoj poseti SAD-u i komandantu Nacionalne garde Ohaja, general-majoru Džonu Herisu, potvrdila i premijerka Srbije Ana Brnabić.

Prema njenim rečima, ako postoji jedna, u potpunosti pozitivna strana odnosa Srbije i SAD u poslednjih nekoliko decenija, to je onda naša saradnja sa Ohajom.

- Zato sam ja danas ovde - rekla je premijerka, istakavši da saradnja postoji i u ekonomskoj, investicionoj, političkoj i vojnoj oblasti, kaoi civilnoj na rekonstrukciji i obnovi škola i vrtića, pružanja medicinske pomoći i sl.

Foto: Vlada Srbije

A kakav je značaj i doseg te saradnje, za Telegraf je objasnio i vojni analitičar Aleksandar Radić.

- Amerika je globalna sila koja ima mnoštvo paralelnih mehanizama saradnje na nivou Pentagona, kroz vojne fondove, AJMEC program za obuku kadrova, saradnju sa Evropskom komandom američkih oružanih snaga itd. Kad je bilo otvoreno pitanje na koji način organizovati saradnju sa onima koji nisu integrisane članice NATO, Amerikanci su našli rerešenje u Nacionalnim gardama, koje su intervidovske i po svojim kapacitetima bliže malim zemljama. Sa Nacionalnom gardom Ohaja, Srbija je do sada organizovala jako mnogo zajedničkih programa obuke, održavane su razmene delegacije, ljudstva i znanja profesionalaca u kojima učestvuju i policija, Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali i civilni sektor - navodi Radić.

Printskrin: Telegraf

On pojašnjava da imamo direktan pristup da vidimo kako funkcioniše američki oružani sistem.

- I sama vojna -vojna saradnja je uvek korisna, jer kada radite dobijate neko konkretno iskustvo, a Nacionalna garda Ohaja ima kopnenu vojsku i ratno vazduhoplovstvo. Saradnja ne treba da se odnosi samo na pitanje rada uskodržavne bezbednosti, već da se korsiti kao platforma za organizaciju susreta poslovnih ljudi, jer vas niko ne sprečava da preduzimate značajne korake, afirmišete i uspostavite bližu vezu i odnos. A sve to nije zanemerljivo i na regionalnom nivou, u integrišućem smislu - zaključio je vojni analitičar.

(S.I. / Telegraf.rs)