Čule su se sirene, pa je usledila poruka: Pažnja, pažnja vazdušna opasnost! Pale su prve bombe: 20 godina od bombardovanja SR Jugoslavije (FOTO) (VIDEO)

Na današnji dan pre 20 godina počeli su vazdušni napadi NATO na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, koji su trajali 78 dana. U akciji je izvršeno 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.

Tog 24. marta 1999. godine, samo desetak minuta posle poletanja većeg broja aviona iz baze NATO-a u italijanskom gradu Avijanu, Solana je objavio da su započeli vazdušni napadi protiv vojnih ciljeva u SRJ, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Poginuo je 1.031 pripadnik vojske i srpske policije, ranjeno njih 5.173, desetak se i dalje vode kao nestali. Što se civila tiče, teže i lakše ranjeno je oko 6.000, među kojima je bilo 2.700 dece, a njih 79 je poginulo.

Simbol stradanja postala je Milica Rakić (3) iz Batajnice koju su geleri NATO bombe ubili dok je bila na noši. U naletima NATO aviona, pogođena je bolnica Dragiša Mišović, zgrada Radio-televizije Srbije, u kojoj je poginulo 16 radnika, ambasada NR Kine,granatiran je putnički voz u Grdelici, bačene kasetne bombe na ulicu u Nišu, gde je među 16 poginulih bila i žena u osmom mesecu trudnoće.

Milica Rakić (3) poginula je dok je sedela na noši, kada ju je pogodio geler NATO bombe koja je bačena na Batajnicu-Foto: Privatna arhiva

Ukupna materijalna šteta procenjena je na više desetina milijardi dolara, dok ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.

RATNA ŠTETA NASTALA TOKOM VAZDUŠNIH UDARA

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

Zgrada RTS-a gađana je dok su u njoj bili radnici ove medijske kuće, prilikom čega je njih šesnaestoro poginulo-Foto: Tanjug/Vladimir Dimitrijević

Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO su upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.

Mapu sa svim metama, koju je NATO objavio na svom sajtu, u punoj veličini možete videti OVDE.

Tokom agresije lansirano 1.300 krstarećih raketa, izručeno 37.000 "kasetnih bombi" od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina, i upotrebljena zabranjena municija sa osiromašenim uranijumom. Prema NATO izveštaju izručeno je 31.000 projektila sa osiromašenim uranijumom, dok podaci  Vojske Jugoslavije kažu da ih je bilo gotovo dvostruko više.

Posledice toksičnog i radijacionog dejstva uranijuma na zdravlje stanovnika Srbije još nisu ozbiljno istražene. Podsetimo, vreme poluraspada uranijuma U238 je 4,5 milijardi godina.

Mapa sa mestima gde su bačene bombe sa osiromašenim uranijumom-Foto: Wikipedia/PANONIAN

RAZLOG ZA NAPAD

SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu , februara i marta 1999. godine, o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.

Pošto je Skupština Srbije saopštila odluku o neprihvatanju stranih trupa na KiM i predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, započeti su vazdušni udari na tadačnju SR Jugoslaviju.

SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu , februara i marta 1999. godine, o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija-Foto: Profimedia/AFP

Devetnaest zemalja Alijanse, počele su bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD. Najpre su gađane kasarne i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i drugim mestima.

Kako je američki Njujork Tajms objavio, NATO je odobrio vazdušne napade protiv Srbije, jer je tadašnji američki predsednik Bil Klinton izjavio da je "potrebna sila za zaustavljanje agresije Srba nad Albancima na Kosovu".

U svom prvom potpunom objašnjenju zašto je Uprava odlučila da NATO udari, Klinton je rekao: "Ako predsednik Milošević nije voljan da napravi mir, spremni smo da ga ograničimo da pokrene rat na Kosovu.

OKONČANJE AGRESIJE

Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, 9. juna, predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak međunarodnih vojnih trupa.

Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kojom je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak međunarodnih vojnih trupa-Foto: Profimedia

Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili pali su na području sela Kokoleč u 13.30 sati.

Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i povratak više stotina hiljada albanskih izbeglica dok se ne definiše najširi stepen njene autonomije.

Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon donošenja rezolucije UN, a prve međunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije već 12. juna 1999. godine. Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a vratilo se oko 800.000 izbeglih Albanaca.

POZADINA SUKOBA SR JUGOSLAVIJE I NATO ALIJANSE

Kao neposredan povod za napad NATO iskorišćena je akcija policije 15. januara 1999. godine u selu Račak, gde se nalazilo uporište OVK, kada je tokom akcije došlo do sukoba sa pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova u kojem je razbijeno uporište i zaplenjeno oružje ali nadležni organi ne uspevaju da završe uviđajaj nad stradalima.

Tokom noći 15. na 16. januar policija nije bila u selu a 16. januara dolaze pripadnici Verifikacione misije na čelu sa Vilijamom Vokerom kao i veći broj novinara i zatiču leševe po selu, a najveći njihov broj u jarku nedaleko od centra sela. Vilijam Voker to odmah proglašava masakrom. Ovakav zaključak, kao i medijska kampanja, navode zvaničnike članica NATO-a da započnu vazdušne udare na SRJ kako bi sprečili dalju „humanitarnu katastrofu“.

VIDEO: Srpski ratni heroji otkrivaju detalje NATO bombardovanja

(Telegraf.rs)