• 10

Pre 100 godina smo dobili Vojvodinu, izlaz na Jadran i Alpe: Vek velikih pobeda i velikih poraza

Srbija je kroz Kraljevinu SHS Versajskim sporazumom, između ostalog, dobila Banat, izlaz na Jadran i Alpe

  • 10

Potpisivanjem Versajskog sporazuma pre 100 godina, na Vidovdan 1919. godine, formalno je završen Prvi svetski rat. Glavnu reč na toj konferenciji imali su državnici velikih sila Antante, SAD, Velika Britanija, Francuska i Italija, a cilj saveznika od početka je bio jasan, isključivu odgovornost za rat snose pre svega Nemačka i njene saveznice Austrija, Mađarska, Bugarska i Turska.

Nemačka je u skladu sa ovim ugovorom morala priznati da je isključivi krivac za Prvi svetski rat, i pristati da vrati jedan deo osvojenih teritorija. Svet, tvrde istoričari, posle ovoga, nikad više nije bio isti. Srušena su 4 velika carstva: Austrougarsko, Nemačko, Tursko i Rusko, dok su s druge strane formirane nove države - Austrija, Mađarska, Čehoslovačka, Poljska i Kraljevina SHS.

Srbija je kroz Kraljevinu SHS Versajskim sporazumom, između ostalog, dobila Banat, izlaz na Jadran i Alpe. Ipak, 20. vek nabijen brojnim međunarodnim krizama i sukobima, velikim pobedama i porazima, doneo je ponovo promene na mapi Evrope.

Foto: wikipedia.org

Međunarodna pozicija Kraljevine posle Konferencije u Parizu bitno se promenila u odnosu na međunarodni položaj predratne Srbije. Zbog spora oko Jadrana, koji je želela da stavi direktno ili indirektno pod svoju kontrolu, Italija je postala jedan od najagresivnijih protivnika Kraljevine SHS, a osim sa Italijom, morala je da se nosi i sa neprijateljskim stavom Mađarske i Bugarske, koje su posleratne ugovore oko granica doživele kao istorijsku nepravdu. Sukobi sa ovim državama, koji su doveli i do ubistva kralja Aleksandra u Marselju, trajali su praktično tokom celog perioda do Drugog svetskog rata, kada su iste te države učestvovale u nacističkom napadu na Kraljevinu Jugoslaviju i u podeli njene teritorije.

ŠTA JE SHS TRAŽILA, A ŠTA DOBILA POTPISIVANJEM VERSAJSKOG SPORAZUMA?

Na Konferenciji su, od političara, naročito bili aktivni američki predsednik Vudro Vilson, britanski premijer Lojd Džordž, francuski Žorž Klemanso i italijanski državnik Vitorio Emanuelo Orlando. U ime Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ugovor su potpisali bivši predsednik Vlade Srbije Nikola Pašić, ministar Ante Trumbić i poslanik Milenko Vesnić.

Iako je u toku cele Konferencije delegacija SHS samo tri puta pozvana da direktno iznese svoje stavove i zahteve pred Vrhovni savet Konferencije (o pitanju granice s Rumunijom u Banatu, o ukupnim teritorijalnim zahtevima države SHS u celini i o pitanju Rijeke) većina ciljeva jugoslovenske delegacije je postignuta. Pojedine državne granice su, međutim, dogovorene tek nakon završetka Konferencije u Parizu.

Pašić je posebno insistirao da se pomere granice na istoku, prema Bugarskoj, s kojom je Srbija u više navrata ratovala. Nova granica je donela proširenje SHS za 2.566 km2 u oblasti Strumice, Bosilegrada i Caribroda (Dimitrovgrada).

Na Konferenciji su, od političara, naročito bili aktivni američki predsednik Vudro Vilson, britanski premijer Lojd Džordž, francuski Žorž Klemanso i italijanski državnik Vitorio Emanuelo Orlando-Foto: wikipedia.org

Daleko teže je bilo rešeno pitanje granice s Rumunijom koja je na osnovu Bukureštanskog tajnog ugovora sa saveznicima tražila ceo Banat za sebe, sve do Tise i Dunava, tj. do Pančeva. Komisija za razgraničenje Konferencije predložila je da se Banat podeli, s tim što je SHS dobila gradove Kikindu, današnji Zrenjanin, Vršac i Belu Crkvu, a Rumunija Temišvar i veći deo Banata. U odnosu na pobeđenu Mađarsku, SHS je dobila Međumurje, kao i oblasti preko Mure i Drave i deo Baranje.

Zvanična granica prema Albaniji nije više godina bila utvrđena zbog italijanske okupacije Albanije. Nakon povlačenja Italijana 1920. priznata je predratna granica između Albanije i Srbije, koja je utvrđena nakon Balkanskih ratova na Londonskoj konferenciji 1913. godine.

Velike rasprave su vođene oko razgraničenja sa Austrijom. Jugoslovenska strana je tražila celu Celovačku kotlinu. U jednom momentu vlada u Beogradu je pokušala da nametne vojno rešenje, ali je pod pritiskom velikih sila bila prisiljena da povuče vojsku iz Koruške. Nakon održanog plebiscita, sporne teritorije oko Celovca pripale su Austriji. SHS je ipak dobila Maribor i "jesenički trougao".

Najveći spor oko granice vođen je sa Italijom. Italijanska delegacija je na bazi "Londonskog ugovora" tvrdoglavo tražila veći deo Dalmacije, kao i Rijeku. Međutim, predsednik SAD Vilson, pod uticajem Mihajla Pupina i drugih, oštro se usprotivio da Italija dobije teritorije na kojima nisu živeli Italijani. Konačni dogovor SHS i Italije postignut je tek 1920. godine, pri čemu je Italija dobila Istru, grad Zadar sa okolinom i neka jadranska ostrva. Grad Rijeka proglašen je slobodnom državom, ali je nešto kasnije priključen Italiji.

Srbija je kroz Kraljevinu pre 100 godina imala izlaz na more, kao i granicu na Alpima, dok danas se bori za očuvanje granica koje su 1945. i 1946. provele posebne komisije pod formalnim nadzorom AVNOJ-a.

Istoricar Aleksandar Raković

Istoričar Aleksandar Raković objašnjava da je srpsko nacionalno pitanje bilo loše rešeno u Jugoslaviji i taman kada je počelo da se rešava, zemlja "razbijena"-Foto: mc.rs

- Zapad je hteo da rasturi Jugoslaviju i nema nikakve veze "loša politika" sa raspadom zemlje. Jugoslavija je imala svetsku ulogu, a razbijena je jer je imala jedan socijalni model, koji nije imala nijedna zemlja u svetu - rekao je istoričar Aleksandar Raković za Telegraf.rs i objasnio da je srpsko nacionalno pitanje bilo loše rešeno u Jugoslaviji i taman kada je počelo da se rešava, zemlja "razbijena".

Mišljenje da je "Srbija izgubila 20. vek" jer je zemlja smanjena, a ugled okaljan, predstavlja obrnutu perspektivu, tvrdi istoričar Predrag Marković, koji je objasnio da "Srbija nije ušla u Prvi svetski rat da bi stvorila veliku državu".

Predrag Marković

Mišljenje da je "Srbija izgubila 20. vek" jer je zemlja smanjena, a ugled okaljan, predstavlja obrnutu perspektivu, tvrdi istoričar Predrag Marković-Foto: MediaCentar.rs

- Ona se branila od Austrougarske, koja se nameračila da izbriše Srbiju sa mape. I u Prvom i u Drugom svetskom ratu su nacisti i pomagači raskomadali Srbiju. Nijednoj evropskoj državi se dva puta nije desilo tako nešto. Podvig je da smo mi pretekli, a tu je i predivna Vojvodina kao dobitak - izjavio je Marković ranije.

VIDEO: Šta bi se sa svetom desilo da je Srbija bila uništena u Prvom svetskom ratu?

(Telegraf.rs)

Komentari

  • sremac

    e za vojvodinu... vojvodina je uvek bila evropa

  • Cobu

    Tad su pametni srbi govorili da ne idu preko drine da ce se o glavu obiti a granica sa albanijom nije zavrsena jer nikad nisu vraceni dijelovi prizrena i okruga oko njega albaniji

  • Adem

    Cije to bilo pre 100 godina ?

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima