• 11

Ovako izgleda put Srbije ka EU, a evo šta je država do sada dobila od procesa evropskih integracija

EU stvara jedinstveno tržište putem sistema zakona koji se primenjuje u svim državama članica, što garantuje slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala

  • 11

Republika Srbija se polako ali sigurno trudi da utaba svoj put evropski put i da jednog dana postane članica Evropske unije. Pregovori sa EU traju već 10 godina, a koliko je urađeno za to vreme i šta je Srbija dobila, političari u našoj zemlji imaju različito mišljenje. Nema sumnje da je Srbija danas vidljivija na međunarodnoj sceni i da se u među članicima, kao i u institucijama EU o njoj više priča u pozitivnom smilu, ali isto tako je očigledno da je još uvek veliki put pred nama.

Šta je zapravo predstavlja Evropska unija?

Evropska unija je međuvladina i nadnacionalna unija, koju čine dvadeset osam država Evrope. Ona svoje korene vodi od još od Evropske ekonomske zajednice osnovane Rimskim ugovorom 1957. od strane šest evropskih država. Kada je Evropska zajednica dobila još novih članica, stekla je i veću moć.

EU stvara jedinstveno tržište putem sistema zakona koji se primenjuje u svim državama članica, što garantuje slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala.

Ona zadržava zajedničku trgovinsku politiku, poljoprivrednu politiku i politika u oblasti ribarstva i regionalnog razvoja. Godine 2002. uvedena je zajednička valuta evro. Političke aktivnosti Evropske unije se ispoljavaju u mnogim sferama, od politike zdravstva i ekonomske politike do inostranih poslova i odbrane.

Važne institucije Evropske unije su Evropska komisija, Evropski parlament, Savet Evropske unije, Evropski savet, Evropski sud pravde i Evropska centralna banka.

izbori, evropski parlament, evropska unija, političke partije, glasanje

Foto: Tanjug/AP

Kako izgleda put Srbije ka članstvu u EU

Članstvo u EU je prvi strateški spoljnopolitički prioritet Republike Srbije. Vrednosti oko kojih su se okupile članice EU Srbija prepoznaje kao vrednosti koje želi dalje da neguje, a pristupni proces kao priliku za reforme i jačanje evropskih standarda. Osim toga, Evropska unija je najvažniji trgovinski i investicioni partner Srbije i time jedan od najznačajnijih faktora ekonomske stabilnosti zemlje, stoji na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Srbija je zvanično podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji 22. decembra 2009. godine.
Uprkos preprekama u oblasti politike, dana 7. decembra 2009. godine Evropska unija je deblokirala trgovinske sporazume sa Srbijom, a 19. decembra iste godine šengenske zemlje odobrile su viznu liberalizaciju za građane Srbije.

Nakon zastalih pregovora sa Srbijom, Evropska unija u oktobru 2010. godine krenula je u pregovore o pridruživanju. Dana 7. novembra 2007. godine, parafiran je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije, odnosno, dve strane su se složile o konačnoj verziji teksta.

Svih 27 ministara inostranih poslova EU dana 28. februara 2012. godine glasalo je za predlog statusa, a rezultat je bio 26 glasova za i 1 glas protiv. Rumunija je glasala protiv, jer je želela da se zaključi položaj vlaške manjine. Kada je uklonjena i poslednja prepreka na putu ka odobravanju kandidature, pošto je Rumunija bila zadovoljna jer je sa Srbijom usaglasila zapisnik o manjinama, Srbija je dobila status kandidata 1. marta.

Evropska Unija, Srbija, EU, zastave Evropske Unije i Srbije

Foto: Marko Jovanović

Najznačajnija faza u procesu evropskih integracija započinje trenutkom otpočinjanja pregovora o članstvu, što simbolički predstavlja održavanje prve Međuvladine konferencije za pregovore država članica EU s jedne i države kandidata s druge strane. Pregovori sa našom državom su otvoreni 21. januara 2014. godine.

Fokus u pregovorima je na uslovima pod kojima će država kandidat usvajati, implementirati i izvršavati acquis communautaire, podeljen u 35 tematskih poglavlja.

Prva pregovaračka poglavlja, 35 (ostala pitanja koja obuhvataju normalizaciju odnosa sa Prištinom) i 32 (finansijska kontrola), otvorena su na drugoj Međuvladinoj konferenciji, 14. decembra 2015. godine. Na trećoj Međuvladinoj konferenciji, održanoj u Briselu 18. jula 2016. godine, otvorena su pregovaračka poglavlja 23 – (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost), stoji na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Dana 13. decembra 2016. Republika Srbija je otvorila poglavlja 5 i 25, i zatvorila je poglavlje 25. Potom je 27. februara 2017. godine došlo do otvaranja poglavlja 20 i 26, i zatvoreno je poglavlje 26.

Srbija je 20. juna iste godine otvorila poglavlja 7 i 29, a 11.decembra je otvorila poglavlja 6 i 30. Onda je 25. juna 2018. godine došlo do otvaranja poglavlja 13 i 33, a 10. decembra iste godine otvorena su poglavlja 17 i 18.

Ove nedelje, 27. juna 2019. godine, otvoreno je i poglavlje 9 u pregovorima sa Evropskom unijom.

izbori, evropski parlament, evropska unija, političke partije, glasanje

Foto: Tanjug/AP

Šta je Srbija do sada dobila od EU?

Oblasti u kojima je Evropska unija pomogla Srbiji su brojne, a one su pobrojane na sajtu Europa.rs.

- Putovanje bez viza u zemlje članice EU od decembra 2009.

- Prednosti za radnike, potrošače i preduzeća, koje proističu iz trgovine i investicija.

- Od 2003. godine odobreno je tri milijarde evra bespovratne pomoći za sveobuhvatnu modernizaciju Srbije i pripremu za ulazak u EU.

- EU finansira mogućnost za studiranje u zemljama članicama i programe razmene za univerzitetsko osoblje i studente: do sada je odobreno 3.257 stipendija.

- Niz projekata sproveden je u oblasti obrazovanja, uključujući reformu planova i programa stručnog obrazovanja, uvođenje obrazovanja za odrasle i društvene inkluzije u škole. EU je pomogla rekonstrukciju i obnovu 27 fakulteta u Srbiji, uključujući zgradu Rektorata Beogradskog univerziteta, Botaničku baštu u Beogradu, kao i novu zgradu Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

- EU je opremila bolnice, laboratorije, institute javnog zdravlja i centre za transfuziju krvi i obezbedila nabavku 252 vozila hitne pomoći zdravstvenim centrima širom Srbije.

- EU je pomogla obnovu mostova Sloboda, Gazela i Žeželj, kao i puteva, uključujući izgradnju Koridora 10.

- EU je pomogla izgradnju više od 1.500 novih stanova i kuća za srpske izbeglice i interno raseljena lica.

Evri, gomila

Foto: Shutterstock

- Fondovi EU su doprineli zaštiti životne sredine u Srbiji: rekonstruisano je postrojenje za preradu otpadnih voda u Subotici; veliki broj divljih deponija je zatvoren zahvaljujući fondovima EU, uz pomoć kojih su izgrađeni savremeni sistemi za obradu i odlaganje otpada u Užicu, Sremskoj Mitrovici, Požarevcu i drugim mestima. Građani Obrenovca i Beograda sada udišu čistiji vazduh zahvaljujući filterima za pepeo u Termoelektrani „Nikola Tesla B“, čiju je ugradnju finansirala EU.

- Kroz više od 800 projekata prekogranične saradnje, EU je podržala regionalnu saradnju i proces pomirenja u pograničnim zajednicama.

- EU podržava privatni sektor i inovativne kompanije u Srbiji. U proteklih pet godina, EU je podržala osnivanje Fonda za inovacionu delatnost u Republici Srbiji i finansirala preko 50 inovativnih projekata, koji su unapredili konkurentnost malih i srednjih srpskih preduzeća i pomogli otvaranje oko 300 radnih mesta.

- EU je pomogla uspostavljanje sistema zaštite potrošača, tako što je finansirala projekte i pružila pomoć pri izradi i sprovođenju ključnih Zakona o zaštiti potrošača, koji su usvojeni 2010. i 2014. godine.

- EU je omogućila uspostavljanje Nacionalnog programa za skrining raka u Republici Srbiji.

- Zahvaljujući snažnoj podršci EU, 2007. godine su u Srbiji uspostavljene institucije ombudsmana (zaštitnika građana) i poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

izbori, evropski parlament, evropska unija, političke partije, glasanje

Foto: Tanjug/AP

- EU je omogućila osnivanje Agencije za borbu protiv korupcije, kojoj od početka rada pruža kontinuiranu podršku.

Međutim, sa druge strane ima i onih ljudi koji se ne slažu sa ovim stavkama, ističući da Srbija od EU nije dobila ništa, da su je samo ucenjivali i ponižavali. Oni smatraju da naša država ne bi trebala da ostane na evropskom putu, jer nikada neće ni biti primljena u EU.

Šta kažu političari?

Za portal Telegraf.rs su na ovu temu svoje stavove izneli Jadranka Joksimović, Nenad Čanak i Vojislav Šešelj.

Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije i funkcionerka Srpske napredne stranke je o tome govorila u svom autorskom tekstu, koji je ranije ove nedelje objavljen na portalu Telegraf.rs.

Jadranka Joksimović

Foto: TANJUG/SCREENSHOT TANJUG VIDEO

- Proces evropskih integracija i jeste "proces" jer pun smisao i najveće koristi donosi svojom posledicom i vodećom logikom – reformisanim društvom i državom koja postaje članica EU i onda u punoj meri stiče sva prava i obaveze kao i mnogobrojne koristi. Otuda se uvek postavlja pitanje ne samo dobitaka, već i šta bismo kao građani i društvo izgubili da nismo u ovom procesu.

Dosadašnje koristi za Srbiju su brojne, u nekoliko ravni – političke, ekonomske i vrednosne – od vizne liberalizacije tj mogućnosti naših građana da nesmetano putuju u zemlje EU radi učenja, turizma itd, popravljanja i stalnog povećanja vidljivosti Srbije na međunarodnoj mapi, koja je izuzetno značajna za potencijalne investitore koji u velikom broju dolaze u Srbiju jer vide stabilnu politički zrelu zemlju i građane. Pokazali smo kroz proces evropskih integracija da je Srbija posvećena vrednosti mira, kompromisa, dijaloga i ekonomskog napretka za sve, što i EU države prepoznaju.

Naš glas u vezi različitih evropskih, regionalnih i međunarodnih pitanja se čuje, imamo priliku da na brojnim forumima i formatima zajedno sa punopravnim članicama razgovaramo i zastupamo i promovišmo naše nacionalne interese. Bezbednosna dimenzija stabilnosti je takođe nemerljivo važna, jer samo u miru može da se obezbedi dobar životni standard i veće šanse za kvalitetniji život.

Takođe, imamo mogućnost kao zemlja kandidat korišćenja pretpristupnih fondova IPA fondova koji su bespovratni i koji samo za period 2014 -2020 iznose preko 1,5 milijardi evra, i korste se kako za reforme u oblasti vladavine prava, efikasniju i moderniju i jeftiniju državnu administraciju, tako i za brojne infrastrukturne projekte, komunalnu infrastrukturu, nove škole, vrtiće, obnovljene ili nove bolnice, puteve, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda itd.

Jadranka Joksimović, Brisel, EU

Foto: newsroom.consilium.europa.eu

Pomenuću samo neke od projekata koju su finansirani i biće finasnirani iz ovih sredstava: Izgradnja kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Kraljevu, Izgradnja kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu, Izgradnja inter-modalnog terminala u Beogradu (Batajnica), Modernizacija i rehabilitacija železničke pruge Niš-Brestovac, Projekat izgradnje gasovoda Niš-Dimitrovgrad – granica sa Bugarskom.

Kroz programe prekogranične saradnje koju imamo sa 7 zemalja Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Hrvatskom, BiH, Crnom Gorom i Severenom Makedonijom brojne manje razvijene opštine znatnosu unapredile svoj turistički potencijala i lokalnu infrasttukturu kao i uopšte mogućnosti za teško zapošljive grupe, posebno mlade i žene.

Neki od programa koji se realizuju kroz CBC su: bolnica u Požarevcu zaranu dijagnostiku maligniteta, Golubačka tvrđava,Obrazovanje za održivost - zelene i energetski efikasne škole.

Ovi fondovi su značajni ne samo zbog novca, već i zbog jačanja kapaciteta i buduće spremnosti Srbije da kada postane članica EU pristupi kohezionoj politici EU i strukturnim fondovima koji se i danas, u odnosu na veličinu države i njen BDP , mere u milijardama evra za ravnomerni razvoj, i smanjivanje razvojnih regionalnih nejednakosti, i približavanje ekonomskom proseku na nivou EU.

Evropska unija, evri, Evropska centralna banka, Evro, novac, pare

Foto: Tanjug/AP

Zbog svih ovih razloga, proces evropskih integracija ima smisla, i pored naravno političkih i drugih prepreka koje se pojavljuju na našem putu, kako na unutrađenjm tako i na planu trenutne introvertne i ne previše motivišuće faze preispitivanja danje politike proširenja same EU, ali proces je dobar za društvo u celini, za svakog pojedinca, bilo da neko dobit vidi kroz mogućnost budućeg studiranja ili rada u EU, bilo kao širokopojani internet, bilo kao punu dostupnost evropskog tržišta za svoje proizvode i usluge, bilo kao pripadnost jednom klubu država u kojem i dalje postoji najaviši kvalitet života, kao i jedno velikom zajedničkom tržištu koje ima više šanse na globalnom tržištu – jer su svi pojedinačno nedovoljno veliki i kompetitivni.

Sve su to razumni i legitimni razlozi za održavanje vitalnosti i dinamike reformi u našem prisgtupnom procesu. Srbija pripada Evropi, i bilo bi neodgovorno propustiti šansu koja je realna i ne tako daleka - istakla je ministarka.

Nenad Čanak, narodni poslanik Skupštine Srbije, predsednik Odbora za evropske integracije i lider Lige socijaldemokrata Vojvodine;

Nenad Canak 01

Foto: Milena Đorđević

- Najvrednija stvar koju smo dobili i koju dobijamo godinama od Evropske unije je šansa da izgradimo bolje društvo i sistem u kojem će naši građani želeti da žive. A, podsetiću vas, mnogi od onih koji odlaze ne odlaze samo zbog ekonomskih razloga, nego upravo tražeći uređen sistem i društvo sa jasnim sistemom vrednosti.

Pogledajte, šta traže od nas u tih 35 poglavlja? Od efikasnog sudstva, preko zaštite životne sredine, do rešavanja pitanja Kosova. Zar nije interes naših građana da u tome uspemo? EU je do sada uložila i trud i novac kroz donacije da uspemo da uspemo u tim reformama. Sigurno je da bih imao šta da zamerim i EU, ali je ona svakako najbolje rešenje za ovu zemlju i čitav region Zapadnog Balkana. Srbija je pre nekog vremena dobila okvirni datum za ulazak u EU kao ohrabrenje na tom putu koji za nas nije nimalo lak.

Iskreno se nadam da će i u EU i u Srbiji biti dovoljno snage i mudrosti da se naša zemlja sačuva i ojača da na ovoj raskrsnici nastavi ka Evropskoj uniji i tipu zapadne demokratije, umesto da popusti pod mitovima i propagandom i pretvori se u rusku provinciju - navodi Čanak.

Evropska Unija, Rusija, Srbija

Foto: pixabay.com

Prof. dr Vojislav Šešelj, narodni poslanik Skupštine Srbije i lider Srpske radikalne stranke;

Šešelj je istakao da Srbija procesom evropskih integracija nije dobila ništa osim poniženja. Dodao je i da je Srbija od strane EU "uvek tretirana kao magarac", a sve zbog primene politike "štapa i šargarepe".

Vojislav Šešelj

Foto: Nikola Tomić

(Telegraf.rs/A. Tašković)

Komentari

  • Sale1971

    Bio sam i u EU i Rusiji, i nikada ne bih mogao živeti u nekom ruskom bloku, a najbolji pokazatelj smera kom treba ići je kuda idu mlada i stručna lica. Ako Srbija ne udje u EU, većina radno sposobnih i pametnih ljudi će se odseliti u EU, a onda neka rusofili večito budu željni normalnog života i neka provode pola svog životnog veka pod uniformom i neka slave svoga Putina koji se nije udostojio ni da ih pozdravi kada su se skupile stotine hiljada ljudi u Bg, koji su prešli stotine km da bi ga videli! Vučiću podrška za politiku ka EU!

  • srba

    Sve dok podrzavamo Rusiju,i ne okrenemo se evropi i nato dzelatima.Mi nece nikada uci u EU....izuzetak je samo pred propast Eu pa da to natrpaju srbima.

  • Milorad Vujicic

    Sramota koliko se narod zaludjuje.Pored toliko investicija evrope ispada da Srbi nisu napravili gotovo nista.Mislim da Seselj ima asolutno pravo vidjenje evrope.Mislim da Srbi nemaju potrbe da ovim putem uEvropu imaju drzavu uopce.Zasto to kazem je da bi bilo bolje da politicare raspustimo i pustimo sve koji donose nesto od investicija da uzmu i ulazu na nasoj teritoriji.Netrebaju nam carine ni takse jer ti koji ulazu bi pravili i prilagodjavali infrastrukturu po svojim potrebama sto bi narodu svakako dobro doslo.Narodu treba posla i zivota.Administracija i pametnjakovici nas iscjedise.

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima