• 31

Zvezda protesta protiv Slobe; bio u našem zatvoru; hoće Veliku Albaniju - biće premijer tzv. Kosova?

Kurti najavljuje da će ukinuti takse, ali i tražiti recipročne poteze Beograda, pa i ratno obeštećenje

  • 31

U momentu kada sledi verovatno odlučujuća faza za konačni status Kosova i Metohije, Prištinu će, barem prema rezultatima vanrednih izbora, predstavljati Aljbin Kurti. Ovaj kontroverzni lider pokreta "Samoopredeljenje", u srpskoj javnosti je prepoznat kao ekstremista, koji je bacao suzavac u sali Skupštine tzv. Kosova, prekidao sednice i zalaže se za "Veliku Albaniju". Ko je u stvari Aljbin Kurti?

Aljbin Kurti je krajem devedesetih bio svojevrsna zvezda takozvane građanske Srbije i bloka koji je bio protiv režima Slobodana Miloševića. Zbog organizovanja studentskih demonstracija proveo je gotovo tri godine u zatvorima u Lipljanu i Požarevcu, po optužbama za terorizam. Bio je zvanični portparol albanskih studenata na Kosovu, a u tadašnjim intervjuima naglašavao je da njihove demonstracije "nisu političke i da nemaju ništa sa političkim partijama". List "Naša borba" odlikovao ga je krajem devedesetih ordenom za toleranciju, ali Kurti nije došao da primi nagradu.

Prvi put je uhapšen u oktobru 1997. godine, zbog organizovanja studentskih protesta na Univerzitetu u Prištini.

U avgustu naredne godine zapošljava se u kabinetu Adema Demaćija, političkog lidera terorističke Oslobodilačke vojske Kosova.

Za vreme NATO bombardovanja 1999. godine, Kurti je pokušao da napusti zemlju, kako su tada pisali mediji, preobučen u ženu, ali ga je srpska policija uhapsila. Kada su se u junu 1999. srpske snage povukle sa Kosova, Kurti se našao među nekoliko stotina albanskih zatvorenika koji su prebačeni na teritoriju centralne Srbije. Konkretno, iz zatvora u Lipljanu prebačen je u Požarevac.

U martu 2000, pred sudom u Nišu, osuđen je na 15 godina zatvora zbog ugrožavanja teritorijalnog integriteta Savezne Republike Jugoslavije i terorizma. Tokom suđenja, odbijao je odbranu, te poručio:

- Meni može da sudi samo sud mog vlastitog naroda. Ne priznajem ovaj sud, ne priznajem Srbiju, ne priznajem Jugoslaviju.

Na izricanju presude ostao je dosledan:

- Nevažno je da li će te me osuditi i na koliko. Sve što sam radio, radio sam dobrovoljno i sa dostojanstvom. Ponosan sam na to, i kad bih mogao, ponovo bih sve isto učinio.

Petnaestogodišnje robije spasao ga je pad Miloševićevog režima i međunarodni pritisak na novu vlast da što pre oslobodi sve zatvorenike sa etiketom "politički". Iz zatvora u Požarevcu oslobođen je 2001. godine.

U prvim godinama posle izlaska iz zatvora nije se otvoreno politički angažovao, ali jeste bio prisutan u javnosti kao žestok kritičar međunarodne zajednice i UNMIK-a, i kao neko ko je stalno i uporno ukazivao na korupciju u privremenim institucijama. Organizovao je proteste u znak podrške porodicama kosovskih Albanaca nestalih tokom ratnih sukoba i konstantno proklamovao važnost prava tzv. Kosova na samoodređenje i samoopredeljenje.

U međuvremenu, stekao je zvanje inženjera kompjuterskih i telekomunikacionih nauka na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Prištini. Za sve to vreme, bio je aktivista Mreže Akcija za Kosovo (Action for Kosovo Network, AKN), koja je osnovana još 1997. godine.

"Bez pregovora, samoopredeljenje!"

U junu 2005, aktivisti AKN ispisali su grafit na nekolicini zgrada UNMIK-a: "Bez pregovora, samoopredeljenje!"

Tako je nastao pokret Samoopredeljenje, ali je to je bio povod za hapšenje stotinak aktivista AKN-a, uključujući i Kurtija. Ovim grafitima, pokret Samoopredeljenje zahtevao je referendum o statusu Kosova, tvrdeći da se samo referendumom i upotrebom međunarodno priznatog prava na samoopredeljenje može naći demokratsko rešenje za Kosovo. Za pokret Samoopredeljenje, bilo kakva vrsta pregovora značila je kompromis sa slobodom.

Stalni protesti, incidenti i hapšenja obeležili su kako sam pokret Samoopredeljenje tako i političku biografiju Albina Kurtija.

U februaru 2007. dvojica aktivista Samoopredeljenja poginula su, a još njih 80 je povređeno, kada su rumunski policajci UNMIK-a ispalili plastične i gumene metke na protestante koji su izazivali nerede. Sam Kurti je uhapšen. U pritvoru je ostao do jula, a onda je prebačen u kućni pritvor.

Na kraju je, 2010. godine, osuđen na devet meseci zatvora. Kurti je osuđen za "učešće u grupi koja je opstruirala zvanična lica u obavljanju svojih zvaničnih dužnosti". Ipak, ubrzo je pušten na slobodu jer je Okružni sud u Prištini uzeo u obzir vreme koje je već proveo u pritvoru. Sama presuda je u određenim krugovima, kako kosovskim tako i međunarodnim, učvrstila njegov status borca za ljudska prava i ikonu nenasilnog otpora.

No, jedna epizoda iz 2009. godine svedoči o tome da otpor Samoopredeljenja nije baš uvek bio nenasilan.

U avgustu te godine, aktivisti Samoopredeljenja isprevrtali su tridesetak Euleksovih vozila, gnevni zbog činjenice da ova misija Evropske unije planira da sklopi sporazum sa srpskim Ministarstvom unutrašnjih poslova.

Jedno od poslednjih hapšenja Albina Kurtija dogodilo se u januaru 2012. godine. Kosovska policija uhapsila ga je sa još nekoliko desetina pristalica Samoopredeljenja kod Merdara gde su izbili sukobi policije i demonstranata, koji su uprkos jakim snagama bezbednosti na putu između Podujeva i Merdara, blokirali saobraćaj za kamione natovarene robom iz centralne Srbije.

Politički uspon

Na kosovskim izborima 2014. godine dogodilo svojevrsno iznenađenje, kada je Samoopredeljenje osvojilo više od 13 odsto glasova i postalo važan faktor u kreiranju buduće strukture kosovske vlasti. Već tada je bilo jasno da bi takav ishod mogao da uzdrma političku dominaciju Demokratske partije Kosova i Hašima Tačija.

Na narednim izborima 2017. godine Kurti sa svojim pokretom osvaja još više glasova, čak 27,49 odsto, odnosno čak 32 mandata. Ipak, dolazi do podela u redovima pokreta i 12 poslanika napušta Samoopredeljenje.

Pre svojevrsnog puča, za koji se po kuloarima u Prištini priča da su izazvali Nemci, bio je blizu premijerske fotelje. Međutim, na kraju je ipak na čelo kabineta u Prištini došao Ramuš Haradinaj i ratna "PAN" koalicija je došla na vlast.

Nije bilo toj koaliji lako u parlamentu Prištini. Opstrukcije od strane Samoopredeljenje bila su gotovo svakodnevne. Nekoliko puta sednice su prekidane zbog bacanja suzavca u plenarnoj sali.

Posle jučerašnjih izbora, bivši pripadnici terorističke OVK odlaze u opoziciju, a Kurti je u najizglednijoj poziciji da formira Vladu privremenih pokrajinskih institucija.

Kakvu politiku možemo da očekujemo od Kurtija?

Kurti najavljuje, u intervjuu bečkom dnevniku "Standard", vođenom pred jučerašnje izbore, da će ukinuti takse, ali i tražiti recipročne poteze Beograda, pa i ratno obeštećenje.

Kurti takođe kaže da će, ako postane premijer, u prvoj nedelji mandata početi dijalog sa Srbima na Kosovu.

- To do sada nijedan premijer nije uradio, ali to je jako važno. U prvom mescu moramo, uz to, videti gde se nalazimo nakon 33 sporazuma koje smo do sada zaključili sa Beogradom. A onda se radujem susretu s novim visokim predstavnikom EU Đozepom Boreljom. Svejedno mi je da li je iz Španije, zemlje koja nije priznala Kosovo - ukazao je Kurti.

Aljbin Kurti

Kurti slavi sa svojim pristalicama - Foto: Tanjug/AP/Visar Kryeziu

Upitan zašto bi Priština trebalo da potpiše sporazum sa Beogradom, Kurti je odgovorio da su dobrosusedski odnosi važni i da bez međusobnog priznanja nema članstva u EU.

- Ja želim u svakom slučaju da svih šest zemalja Zapadnog Balkana u jednoj deceniji, sve zajedno uđu u EU - rekao je Kurti.

Govoreći o sebi, istakao je da je Albanac po nacionalnosti i da su Albanija i Kosovo dve države, ali jedna nacija, to jest kao dve Nemačke, ali ne i kao Nemačka i Austrija.

Na pitanje da li je i dalje za ujedinjenje sa Albanijom, odgovorio je da smatra da bi ljudi glasali za to, ako bi bilo referenduma.

- Međutim, referendum nije dozvoljen. Zato ću poštovati ustav dok jednog dana ne budemo u mogućnosti da to na miran i demokratski način promenimo. A, to neće uslediti brzo - objasnio je Kurti.

(Telegraf.rs/Vreme/Tanjug)

Komentari

  • kkkk

    Vise nam uopste nije potrebno da gledamo komedije, dovoljno je da slusamo ili citamo sta govore svi politicari iz regiona ... naravno i nasi , pa da se glupostima valjamo od smeha danima....

  • Simke

    To senekada resavalo jednostavno kada su teroristi u pitanju.E onda je dosla demokratija i DS.I pustili i zatvora sve teroriste.I dan danas suruju sa njima.To je za zatvor podhitno nema odlaganja

  • Vasa

    On je bio jedan on onih koji su se najvise obradovali 5-om. oktobru.

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima