• 0

Kako analitičari iz Berlina gledaju na francuski predlog reforme proširenja Unije

Kurt Basuner i Tobi Vogel iz Saveta za politiku demokratizacije smatraju da je EU u proteklih godinu dana napravila niz strateških grešaka na Zapadnom Balkanu koje su joj uništile uticaj i kredbilitet, kakav god da je bio, u regionu

  • 0

Analitičari berlinskog Saveta za politiku demokratizacije smatraju da francuski predlog reforme procesa pristupanja EU nije dovoljno analitičan i ozbiljan, s obzirom na to kako je i kada predstavljen, kao i na činjenicu da je Evropskoj komisiji dat kratak rok da razvije novu politiku proširenja, prenosi Euractiv.rs.

Kurt Basuner i Tobi Vogel iz Saveta za politiku demokratizacije smatraju da je EU u proteklih godinu dana napravila niz strateških grešaka na Zapadnom Balkanu koje su joj uništile uticaj i kredbilitet, kakav god da je bio, u regionu.

Jedna od poslednjih grešaka je što Severna Makedonija i Albanija nisu dobile datum za početak pregovora sa EU. Pošto je rešila dugogodišnji spor sa Grčkom i postala Severna Makedonija, ta zemlja naišla je na novu, neočekivanu prepreku na putu ka EU - francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Makron je na samitu lidera EU u Briselu u oktobru insistirao da pregovori o članstvu ne mogu da počnu pre nego što Unija ne reformiše način pridruženja i da nijedna zemlja neće postati nova članica pre nego što EU sprovede duboku unutrašnju reformu.

Makron i Vučić sa studentima Kancelarije za mlade

Foto: Milena Đorđević

Mnogima na Balkanu je to bilo kao da im je EU lupila šamar, pišu Basuner i Vogel u autorskom tekstu "Makronov balkanski sanitarni koridor osvetiće se EU" koji je objavio portal EUObzerver, preneo je Blic.

Francuska je konačno sredinom novembra predstavila svoje ideje za reformu procesa proširenja "na samo nekoliko stranica". Navedene ideje - preuređenje sadašnjih 36 pregovaračkih poglavlja u sedam faza, jasno su pokazale da Francuska nema ozbiljne predloge, navode autori.

Da francuska pozicija nije dovoljno "duboka" pokazuje i činjenica da je njen predlog reforme proširenja predstavljen samo par dana pre sastanka na kome su ministri EU razgovarali o proširenju, tako da nije bilo vremena za ozbiljnije pripreme za diskusiju.

Postalo je jasno da Makronove bojazni nemaju veze sa politikom proširenja EU nego sa nečim drugim. Čini se da su potvrđene sumnje da je reč o francuskom preuzimanju liderske uloge u post-Bregzit EU. Francuski predlog, kao i brojni drugi, ne daje novi uvid u to zašto proces pridruženja na Zapadnom Balkanu nije doprineo transformaciji kao ranije, tokom proširenja na centralnu i istočnu Evropu, bez obzira na činjenicu da su Mađarska i Poljska od tada preokrenule svoju demokratsku evoluciju.

European Parliament building in Brussels, evropski parlament, Evropska Unija, Evropska komisija, Brisel

Foto: Tanjug/AP

Na nedostatak ozbiljnosti i analize ukazalo je i to što su evropski ministri dali Evropskoj komisiji rok od dva meseca da razvije reformisanu politiku proširenja.

Već godinama govorimo o načinima na koje je trenutni pristup EU ojačao i obogatio postojeće elite, oslabio civilno društvo, produbio ekonomsku nejednakost i nije uspeo da ojača demokratske vrednosti, institucije i praksu u regionu, piše u tekstu.

- Naša organizacija takođe je ponudila praktične ali i više filozofske načine za prekomponovanje procesa proširenja - napisali su Basuner i Vogel, ukazujući na potrebu kritičkog preispitivanja od strane nezavisnih aktera a ne samo lokalne elite i EU birokratije.

Pre svega, pišu autori, francuski predlog, kao i mnogi raniji nezvanični predlozi, u velikoj je meri fokusiran na ekonomiju.

Zaokreti sa političkog na ekonomski fokus i obratno već dugo predstavljaju odgovor EU na neuspele politike na Balkanu dok se ignorišu razlozi za taj neuspeh a čiji su koreni u nedovoljnom insistiranju na političkoj odgovornosti i direktnom građanskom angažmanu zasnovanom na osnovnim vrednostima EU.

Ana Brnabic , sastanak sa Federikom Mogerini

Foto: Medija tim predsednika Vlade

To je, navode autori teksta, posebno značajno nakon što je EU sa zakašnjenjem priznala da su zaroboljene države raširen fenomen među kandidatima i potencijalnim kandidatima za EU.

Basuner i Vogel kažu da se pojmovi "zarobljena država" i "korupcija" ne pojavljuju u francuskom predlogu.

I, verovatno najvažnije, smatraju autori, u francuskom predlogu se ne pominju liberalne vrednosti, sloboda, demokratija ili politička odgovornost. S druge strane regionu se nudi "povećana transfuzija novca kao socijalni sedativ" da ublaži bol zbog isključenosti iz EU u doglednoj budućnosti. Zatim, prebacivanje spoljnih poslova u šestu fazu procesa proširenja "zapanjujuće je neusklađeno sa geopolitičkim žarom" u Parizu i drugim prestonicama EU, smatraju Basuner i Vogel.

Oni pišu da je to u suprotnosti sa sadašnjom (slabom) politikom "postepenog prilagođavanja" i da se može posmatrati kao stalno držanje zemalja kandidata za EU na periferiji, s obzirom na dubinu do koje bi u region mogle da stignu Rusija, Kina, Turska i zalivske zemlje posle prvih pet faza.

Ako takve politike budu usvojene, građani regiona će s pravom gledati na EU i druge strane aktere na isti način - samo traže delove problema umesto dela rešenja, i vladati se shodno tome.

Basuner i Vogel zaključuju da ako neke članice EU pristaju na takav pristup, onda propuštaju priliku da se oglase a da je ostalo jako malo vremena za to, prenosi "Euractiv.rs".

(Telegraf.rs/Euractiv.rs)

Komentari

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima