Američki predsednik je pre 102 godine za Srbiju tražio siguran pristup moru: Šta nam SAD danas nude

Ilustracija: Nikola Jovanović/Shutterstock

"Srbiji treba dati slobodan i siguran pristup moru", glasila je jedna od "14 tačaka" iz saopštenja koje je u Kongresu 8. januara 1918. godine izložio američki predsednik Vudro Vilson, gde je, pored važnih aktuelnih tema, govorio o našoj tadašnjoj državi u izuzetno pozitivnom svetlu.

- Rumunija, Srbija, i Crna Gora treba da budu napuštene; okupirane teritorije da budu vraćene; Srbiji treba dati slobodan i siguran pristup moru; međusobni odnosi nekoliko balkanskih država treba da budu određeni prijateljskim savetovanjem duž istorijski uspostavljenih linija pripadnosti i nacionalnosti; treba da budu date međunarodne garancije političke i ekonomske nezavisnosti i teritorijalnog integriteta nekoliko balkanskih država - stoji u proglasu.

Preporučujemo

Američki predsednik Vilson je tokom svog mandata često isticao da je Srbija "najmanji ali najhrabriji saveznik Sjedinjenih Američkih Država". Međutim, kako tvrde stručnjaci, usledili su događaji na međunarodnoj sceni koji su gurnuli našu zemlju nizbrdo, a dešavanja iz devedesetih, ratovi i raspad Jugoslavije, zadali "završni udarac" u savezništvo iz prethodna dva rata.

Glavni problem nastao je jer su Srbija i SAD postale "nejednaki partneri" smatra potpredsednik Narodne skupštine Vladimir Marinković-Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Kako je, u malo više od jednog veka, stalo toliko oscilacija u odnosima dve zemlje?

Glavni problem nastao je jer su Srbija i SAD postale "nejednaki partneri" smatra potpredsednik Narodne skupštine Vladimir Marinković, koji je objasnio da je '89. došlo do globalnog preslaganja kockica, gde se tadašnja vrhovna vlast naše države nije dovoljno dobro snašla.

- Mi smo imali, siguran sam, otvorena vrata u SAD za podršku i dalje napredovanje, kao i za evropski put. Imali smo mogućnost da na tome istrajemo. Naša tadašnja vlast, koja je bila zaleđena nadajući se da će se situacija preokrenuti i to vreme jačanja i rasta komunizma nekako vratiti, izgubila je bitku i trku za ono što sedešavalo u to vreme u međunarodnim odnosima. Izgubila je mogućnost da geopolitički pozicionira i Srbe i Srbiju. Nije pokazala da ima viziju, nije imala u vidu kuda svet ide i sa kim bi Srbija trebalo da nastavi svoje savezništvo, kao nezavisna država u novim okolnostima, regionu, u prestrojavanjima u okviru Evrope, ali i celog sveta - izjavio je on za Telegraf.rs.

Ostajući dosledni jednoj prevaziđenoj ideologiji, tadašnji predsednik, Slobodan Milošević i njegovi saradnici, nedemokratskim sistemom vladavine i izrazitim nacionalizmom, stavljaju Srbiju na suprotnu stranu u odnosu na sve svoje saveznike, uključujući i SAD, objasnio je ranije za naš portal istoričar Dejan Ristić.

Slobodan Milošević i njegovi saradnici izrazitim nacionalizmom, stavljaju Srbiju na suprotnu stranu u odnosu na sve svoje saveznike, uključujući i SAD, objasnio je ranije za naš portal istoričar Dejan Ristić-Foto: Tanjug/Dejan Ristić

To je dovelo do nerazumevanja između Vašingtona i Beograda. Krajnji ishod bila je 1999. godina, NATO agresija na tadašnju SR Jugoslaviju, a potom i 2008. godina i priznanje nezavisnosti Kosova, što i danas predstavlja glavnu tačku razmimoilaženja Srbije i SAD.

Međutim, u poslednjih nekoliko godina, primetna je promena stava američke administracije prema našoj zemlji i poslat jasan signal da se politika prema Srbiji menja. Iako je jasno da se politika SAD ne menja, jer neće odustati od nezavisnog Kosova, jasno je da je došlo do promene jer su prethodne administracije "forsirale ideju o nezavisnom Kosovu".

Od toga da je pitanje kosovske nezavisnosti rešeno, došlo se do toga da je Vašington počeo da osluškuje stavove zvaničnog Beograda i preko svojih zvaničnika poručuje da Srbija ima legitimne interese na Kosovu i Metohiji i da do krajnjeg rešenja treba da se dođe kompromisom.

Foto: Tanjug/AP

Iako je teško nadati se da će oni promeniti stav po pitanju Kosova, današnja američka administracija priznaje da bez Srbije nema konačnog rešenja kosovskog pitanja. Ono u čemu su stručnjaci složni jeste da uprkos različitim stavovima po nekim pitanjima, Amerika predstavlja svetsku silu i sa njom je neophodno imati dobre odnose.

- Mi i danas imamo svaki dan takve izazove koje smo imali 90 godina, situacija nije ništa bolja, pa opet, taj naš balansirani pristup, dobar odnos lični odnos koji Aleksandar Vučić ima sa svetskim liderima doveo je do toga da je Srbija sada deo rešenja u regionu, da nam se veruje, da smo pouzdan i relevantan partner za najmoćnije zemlje sveta - prekao je Marinković i poručio da zbog svega toga ima razloga za nadu da ćemo to savezništvo obnoviti - objasnio je Marinković.

U delegaciji koja je boravila u SAD bio i Nikolaj Velimirović

Objavljivanje Vilsonovih 14 tačaka poklopilo sa boravkom srpske državne misije u Vašingtonu. U Ameriku je otputovala “srpska intelektualna i vojna elita”, kako je izvestila tada štampa. U delegaciji su bili: ugledni teolog Nikolaj Velimirović (kasnije vladika), rektor Beogradskog univerziteta Sima Lozanić, srpski poslanik u Parizu Milenko Vesnić i general Mihajlo Rašić.

Delegacija je stigla u SAD 20. decembra 1917. godine i boravila u ovoj zemlji do polovine februara 1918. godine. Američki domaćini su ukazali izuzetnu pažnju srpskim gostima; njih je primio predsednik SAD Vudro Vilson.

Članovi delegacije su iskoristili ovaj susret da američkog predsednika “iz prve ruke upoznaju sa srpskim ratnim težnjama”.

(J.N.)