• 14

Politička taktika ili strah od neuspeha? Šta se krije iza odluke o bojkotu izbora

Odluka o bojkotu izbora otvorila je veliki jaz u društvu i podelila javnost po pitanju toga da li se iza odluke pojedinih stranaka i pokreta u Srbiji, o neizlasku na izbore, krije politička taktika ili strah od neuspeha?

  • 14

Odluka dela opozicije da bojkotuje parlamentarne izbore koji će, kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić biti održani 19. ili 26. aprila, ne predstavlja politički izuzetak.

Poziv građanima da ne glasaju nije novina u Srbiji, tvrde stručnjaci koji podsećaju na bojkot iz 1997. godine, ali mišljenja u vezi sa tim šta se krije iza ove odluke vrlo su podeljena. Dok deo javnosti tvrdi da se iza svega krije politička taktika, ostali misle da je u pitanju strah od neuspeha.

Ko definitivno bojkotuje izbore, a ko sigurno izlazi?

Odluku da ne izađe na izbore juče je na konferenciji saopštio i PSG, čime se priključio Savez za Srbiju, čije su stožerne stranke Demokratska stranka, Dveri, Narodna stranka Vuka Jeremića i Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa. Za bojkot se zalaže i pokret "Jedan od pet miliona", što je više puta tokom protesta i poručeno, a pored njih, u bojkotu izbora pridružili su se i pokret "Dosta je Bilo", Saše Radulovića, te inicijativa "Ne davimo Beograd", a istu odluku saopštio je i Luka Maksimović, poznatiji i kao Ljubiša Preletačević Beli.

Nova stranka Zorana Živkovića će svoju odluku saopštiti 24 sata po raspisivanju izbora, a kako je izjavio nedavno, "trenutno raspoloženje u stranci je takvo da je 95 odsto članstva za borbu".

Nešto slično je istakao i Miloš Jovanović, predsednik Demokratske stranke Srbije, koji je osnovao pokret "Metla 2020. godine", i koji je poručio da će sačekati da izbori budu raspisani.

Srbija, izbori, glasanje, glasačka kutija, ilustracija

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

S druge strane, Srpska napredna stranka, SPS i koalicioni partneri nisu dovodili izlazak na izbore u pitanje. Pored članova vladajuće koalicije, na proleće će na izbore izađi i pojedine opozicione stranke, a savez SPAS - Srpski patriotski savez na čijem čelu se nalazi Aleksandar Šapić, predsednik opštine Novi Beograd, sredinom novembra je to i potvrdio.

Šta bojkot donosi strankama koje ne izlaze na izbore?

Na pitanje da li stranke koje su se odlučile na bojkot izbora mogu da imaju koristi u periodu koji dolazi posle toga i šta će o tome najpre presuditi za Telegraf.rs odgovorio je politički analitičar Dragomir Anđelković, koji ističe da je bojkot mač sa dve oštrice.

- Bojkot uvek podrazumeva opasnost i za vlast i za one koji su se na taj korak odlučili. Na to pitanje će, svakako, u velikoj meri odgovor dati izlaznost. Ako izlaznost bude realtivno normalna to će značiti da je bojkot apsolutno neuspešan i time bi stranke koje su pozivale na bojkot, izgubile svaki legitimitet - kaže Anđelković i dodaje da ukoliko bi se takvoj odluci pridružio veliki broj građana to bi bilo neprijatno za vlast.

- Među opozicijom, međutim, moramo da posmatramo stvari na način koji podrazumeva višeslojnost. U opoziciji imamo one stranke koji dugo postoje i kojima je bitno da su deo sistema -  kaže Anđelković i ističe da je za njih važno da su na parlamentarnoj sceni, da imaju finansiranje od strane države i da bi neke od njih, ukoliko se odluče na to da ne izađu na izbore, sigurno nestale.

Dragomir Anđelković

Politički analitičar Dragomir Anđelković - Foto: Medija centar Beograd

Sa druge strane postoje i nove partije koje do sada nisu bile zastupljene u parlamentu, ili bar nisu bile zastupljene tako što su izlazile na izbore.

- Takve stranke nemaju ni infrastrukturu niti sve ono što im je jedna vrsta nasleđa iz prošlosti, a što mora da se oslanja na sistemske temelje. Te stranke sigurno više dobijaju bojkotom i mogu da probaju da profititraju tako što će preuzeti deo biračkog tela ili partijskih infrastruktura onih starijih partija koje mnogo gube - kaže ovaj politički analitičar za naš portal.

- Tako da u opoziciji imamo one koji sigurno gube i one koji možda mogu da dobiju. Ali kada se posmatra cela politička scena sve zavisi od izlaznosti - objasnio je Anđelković za naš portal.

Sa tim da će o uspešnosti bojkota odlučiti isljučivo izlaznost na birališta saglasan je i izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar koji nam je objasnio da se ne može očekivati srednje rešenje te da će posledice za stranke koje se odluče na takav korak biti ili dobre ili loše.

- Uspešan bojkot mogao bi da znači dve stvari: ili ulazak u neku vrstu političke krize, ili određeni vetar u leđa opozicionim strankama koje bi u skladu sa tim mogle da računaju na dodatnu motivaciju ljudi, prevashodno govoreći za predsedničke ili neke vanredne parlamentarne izbore - rekao je on za naš portal.

Bojan Klačar

Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar - Foto: mc.rs

Šta će se desiti ukoliko bojkot bude neuspešan?

Ukoliko bude zabeležena dobra izlaznost i opozicija uđe u parlament, stručnjaci tvrde da najveći deo stranaka ulazi u neku vrstu izazovnog perioda.

- Pojedine stranke bi se suočile s aproblemom kako finansijski da prežive, koliko će uspeti da komuniciraju sa biračima imajući u vidu da nemaju nikakvu institucionalnu paltformu kojom komuniciraju i koliko zapravo uopšte mogu da se programski i ideološki profilišu u jednom dužem vremenkom periodu. Mogle bi da opstanu, one koje imaju relativno normalne i visoke prihode i mogle bi da računaju na neku vrstu sigurnosti. Ali bi generalno održivost tih stranaka bila smanjena - objasnio je Klačar.

Kako je to izgledalo 1997. godine?

Krajem devedesetih godina u Srbiji je desetine hiljada građana bilo na ulicama i borilo se za priznavanje izbornih rezultata. Tadašnja opozicija pobedu na lokalnim izborima osvojila je posle intervencije OEBS-a i tada pokušala da se oproba i na predsedničkim.

Tada je šesnaest opozicionih stranaka, predvođenih Demokratskom strankom, Demokratskom strankom Srbije i Građanskim savezom Srbije (GSS) odlučilo da bojkotuje izbore jer su smatrali da ne postoje elementarni uslovi za njihovo održavanje.

Bez obaziranja na bojkot, parlament je konstituisan.

Do narednih parlamentarnih izbora, Srbija je bombardovana, a Demokratska opozicija Srbije (DOS) je na saveznim izborima u septembru 2000. godine pobedila Miloševića, da bi 5. oktobra izborna pobeda bila potvrđena na demonstracijama.

Na biralištima je u decembru 2000. godine parlament je izgledao sasvim drugačije - stranke koje su 1997. godine bojkotovale izbore, bile su okosnica DOS-a koji je tada osvojio čak 176 od 250 mandata.

(A.T./a.tomovic@telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • @ Kiki

    Niko ne piše ili nesme. Koliko je poslanika iz B G zašto??? Ko bira onih 38 ljudi na kosovu, koga zastupaju zašto???

  • Mlatko Radic

    Izbori u aprilu su izvan zakonskog roka.Zadnji dan za redovne izbore je 3.mart 2020.Ne moze ni dan preko toga.Naravno da ne moze osim ako se pravila igre ne menjaju u hodu.

  • Boban

    Najgore je sto narod i nema za koga da glasa, svi obecavaju a rade nesto sasvim drugo cim ugrabe vlast.Ja ne izlazim na izbore jer nemam za koga da glasam sto je pogresno jer ovi sto su sad na vlasti profitiraju od toga a opet da dam nekom glas i da taj pobedi i posle vidim da me upropascuje pojeo bi se ziv tako da kako god covek uradi ne valja.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima