• 22

Da li Srbija od nove metodologije pristupanja EU ima korist ili se vraća na početak?

Iako je u pitanju tek predlog o kom će odlučivati članice Evropske unije pre majskog Samita EU i Zapadnog Balkana u Zagrebu, javnost je već uspela da se podeli u oceni šta ova strategija znači za Srbiju

  • 22

Nova metodologija proširenja Evropske unije usvojena u sredu u Evropskoj komisiji, donela je niz novina, ali je suština ostala ista, glavni cilj i dalje ostaje članstvo zemalja Zapadnog Balkana u Uniji.

Iako je u pitanju tek predlog o kom će odlučivati članice Evropske unije pre majskog Samita EU i Zapadnog Balkana u Zagrebu, javnost je već uspela da se podeli u oceni šta ova strategija znači za Srbiju, da li ćemo u EU pre 2025. godine ili se ovim praktično vraćamo na početak?

Nova metodologija se neće primenjivati na Srbiju i Crnu Goru, prema tekstu dokumenta u koji je Tanjug imao uvid, ali je ostavljena mogućnost da i te dve države, ukoliko žele, budu obuhvaćene novim pristupom, navode u Komisiji. Iako izbor postoji, otvara se pitanje šta je bolje za Srbiju?

Predsednik Srbije poručio je posle sastanka sa komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem da su njegove simpatije na strani nove metodologije i istakao značaj posebnih fondova EU koji se dodeljuju kada se ispune određeni uslovi.

- Sada je sve preglednije, u okviru nove metodologije, koja predviđa šest klastera, koji kada se zatvore dobija se pristup fondovima EU. Ako uzmete "konkurenciju i rast" kao klaster, mi smo otvorili najveći broj poglavlja. Samo tri nismo, a šest jesmo. Tu odlično stojimo. Ukoliko ste to završili iz čitave te oblasti mogli bismo u tom delu da pripadamo Evropi, imali bismo mogućnost korišćenja fondova kao i članice. To je velika motivacija za sve nas da to radimo - objasnio je Vučić.

Aleksandar Vučić, Oliver Varheji

Predsednik Srbije poručio je posle sastanka sa komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem da su njegove simpatije na strani nove metodologije - Foto: Tanjug/Zoran Zestić

Posebni fondovi, učešće u stalnim debatama unutar EU samo su neki od benefita ukoliko prihvatimo novu metodologiju. Međutim, oni skeptični pitaju se da li postoji "loša strana" cele priče, zbog čega Srbija ne bi trebalo to da prihvati?

Iz Centra za evropsku politiku poručuju da je teško a priori predvideti koja bi bila "loša strana" novog pristupa, što će najviše zavisiti od prevođenja ovog dokumenta u konkretne propise EU i od dalje implementacije ovog pristupa.

- Potencijalne loše strane mogu se manifestovati ukoliko dođe do značajnog pada podrške među državama članicama, što ja ne očekujem imajući u vidu geo-političku opredeljenost nove Komisije i uopšte povećanu svest na nivou EU da je važno da zadrži svoj politički primat u regionu Zapadnog Balkana, koji je poslednjih godina doveden u pitanje - objasnila nam je programska direktorka Centra, Milena Lazarević i istakla da ovaj predlog može ostati mrtvo slovo na papiru ukoliko među državama regiona ne dođe do želje da se pojačaju reformski napori.

Milena Lazarević

Programska direktorka Centra, Milena Lazarević-Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Na osnovu analize sprovedene u Centru za evropske politike, ne postoji razlog da se misli kako bi prihvatanje dela ili većine elemenata ovog novog pristupa na bilo koji način usporilo put Srbije ka EU. Štaviše, pojačan politički angažman država članica, godišnje međuvladine konferencije posvećene analizi napretka i usmeravanju kandidata ka ključnim reformskim prioritetima, postepeno povećanje pretpristupnih fondova u skladu sa reformskim napretkom, mogućnost sektorske integracije u oblastima u kojima su pregovori okončani sve su to vrlo opipljive potencijalne koristi za Srbiju.

Dosadašnji proces se pokazao kao spor i ne naročito inspirativan za naše političko vođstvo, koje se u poslednjih godinu dana više puta veoma hladno i nezainteresovano izjašnjavalo o našem napretku u pregovorima. Ako uzmemo to kao status quo, ne mogu da zamislim da bi ovaj novi, dinamičniji proces mogao da nas na bilo koji način ošteti.

Vetar u leđa ili vraćanje na početak: Šta nova metodologija znači za Srbiju

Novom metodologijom Evropske komisije omogućuje se zaustavljanje ili povratak na početak u pristupnim pregovorima u slučajevima kada zemlje kandidatkinje ne napreduju u bilo kojem polju koje se obuhvata u pristupnom procesu, navodi se u dokumentu.

Zaustavljanje pregovora i ponovno otvaranje privremeno zatvorenih poglavlja bili su mogući i do sada, ali se te mere nisu koristile, makar ne u našem slučaju.

Novi dokument Komisije predlaže da se za ovakve odluke koristi pojednostavljena procedura odlučivanja, što znači da bi se takve odluke donosile daleko lakše nego do sada, na isključiv predlog same Komisije. Iz ovoga se može zaključiti da su oni ozbiljni u kreiranju ovog novog "štapa" u svom pristupu. Ukoliko bi Srbija nazadovala u reformama, potencijalno bi mogla da bude vraćena na početak.

Ipak, stručnjaci ocenjuju da se to ne može desiti jer, ukoliko Srbija želi u EU, onda će se fokusirati na sve ono što je može pogurati napred. Ukoliko nije posvećena onda i nema velike razlike između opcije da prosto stoji u mestu.

Da li je 2025. godina još uvek realan rok za pristup EU ili se sada i to menja?

Strategijom iz 2018. godine Evropska unija pozvala je države kandidate da ubrzaju reforme i iskoriste podstrek koji je Komisija želela da stvori. Kao realan rok za pristup EU, kada je Srbija u pitanju, pominjala se 2025. godina, ali je u poslednjih nekoliko meseci postalo izvesnije da će se to teško realizovati.

Međutim, ova metodologija mogla bi da ubrza proces, smatraju stručnjaci, i ispunjenje tog cilja postaje tehnički moguć.

Evropska Unija, Srbija, EU, zastave Evropske Unije i Srbije

Foto: Marko Jovanović

- Mislim da bi u ovom trenutku bilo dobro da nam Komisija i države članice ponude novu ciljnu godinu, zasnovanu na realnoj oceni naše trenutne spremnosti. Ali bi onda ta ciljna godina trebalo da bude propraćena ozbiljnim, nezavisnim procenama na svakih 6 meseci da li se Srbija i dalje kreće ka tom cilju (recimo 2025.godina) ili je propustila još jedan vagon, pa se kao posledica ta godina pomera za kasnije (npr. 2026). U tom slučaju, postalo bi jasno gde leži odgovornost za nenapredovanje u procesu, što bi bilo pozitivno za sve aktere koji su posvećeni evropskoj integraciji naše zemlje - smatra Lazarević.

Šta podrazumeva nova metodologija?

Nova metodologija podrazumeva da pregovori budu organizovani u okviru šest oblasti, odnosno klastera koji će obuhvatati svih nekadašnjih 35 poglavlja. Uslovi nisu izmenjeni, a klasteri će biti otvarani posle ispunjenja osnovnih uslova za to, a zatvarani kada se reforme u toj oblasti ispune.

Zemlje kandidati dobijaće više novca iz fondova Evropske unije u skladu sa obavljenim reformama i moći će da učestvuju u radu stručnih tela Evropske unije, ali se ceo proces može vratiti unazad ili obustaviti ukoliko zemlje kandidati budu nazadovale u reformama.

- Cilj novog predloga metodologije je pružanje kredibilne evropske perspektive Zapadnom Balkanu. Da budemo sasvim jasni, za Evropsku komisiju i za celokupnu Evropsku uniju najviši prioriteti su stabilnost, mir i prosperitet u regionu. Proširenje je ključni politički projekat za Evropsku uniju. Kredibilitet za proces pristupanja Zapadnog Balkana uniji mora da počiva na čvrstom međusobnom poverenju. Usredsređenost na fundamentalne reforme biće ojačana, a Unija mora da ispuni obećanja kada kandidati ispune uslove - rekao je evropski komesar za proširenje Oliver Varheji.

Oliver Varhelj, Aleksandar Vučić, Predsedništvo Srbije

Foto: Tanjug/ Zoran Žestić

Nova metodologija predviđa šest klastera: 1) osnovna odnosno fundamentalna prava, koja obuhvataju vladavinu prava, pravosuđe i demokratizaciju; 2) unutrašnje tržište i slobodan protok roba, kapitala i radne snage i slično; 3) konkurentnost i inkluzivni rast u okviru koga su socijalna politika, zdravstvo, nauka i mediji; 4) zeleni plan i održiva povezanost, odnosno oblasti od transporta do ekologije; 5) izvori, poljoprivreda i kohezija, odnosno ruralni razvoj, bezbednost hrane i regionalna saradnja; 6) spoljna i bezbednosna politika.

Klasteri su organozovani u skladu sa predlogom Francuske, koja je prošle godine predložila novu metodologiju nezadovoljna načinom na koji se proširenje odvija.

Joksimović: Ovo je ponuda koju tek treba analizirati

Ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović kaže za RTS da postoji jedna otvorena ponuda za koju tek treba videti kako će biti definisana.

Jadranka Joksimovic

Ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović kaže za RTS da postoji jedna otvorena ponuda za koju tek treba videti kako će biti definisana-Foto: Tanjug/Rade Prelić

- Predlog Srbiji jeste da mi ne moramo i nismo obuhvaćeni ovom metodologijom osim ukoliko svojevoljno, dobrodvoljno i u odnosu na sopstvenu procenu korisnosti pojedinih elemenata odlučimo se da njoj pristupimo. Srbiji i Crnoj Gori je rečeno da nije u redu menjati u potpunosti pravila igre dok igra traje, odnosno dok proces pregovora traje - istakla je Joksimovićeva.

Ukazala je da je suspenzivni deo, deo koji govori o sistemu nagrade i kazne, prilično razrađen, ali da drugi deo koji se odnosi na finansijske podsticaje tj. napredni ekonomski plan za Zapadni Balakan nije još predstavljen.

- Mi i sada pregovaramo po potpuno istoj metodologiji, dakle mi smo jedina zemlja koja je morala da otvori među prvima poglavlja 23 i 24, mi ne možemo da otvorimo nova poglavlja ukoliko nema napretka u izveštaju o napretku u poglavljima 23 i 24 – vladavina prava, reforma pravoduđa, borba protiv korupcije, organizovanog kriminala, medijske slobode - objasnila je Joksimovićeva.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Milorad Vujicic

    EU nije napredak nego kontrola nad drzavama,robija.

  • Simke

    Kakva EU ne treba nam bombardovali nas sa Amerima sad da se povinujemo njima, protiv EU za Rusiju i Kinu i bog da nas vidi.

  • Pedja

    Srbija nece u EU i tacka. Narode ne lozite se!!!

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima