• 2

Vlada Srbije uputila pismo "Fridom hausu" u vezi sa poslednjim izveštajem "Zemlje u tranziciji 2020"

U pismu se navodi da je činjenica da je Fridom haus ocenio Srbiju kao zemlju sa najvišim stepenom demokratije na Zapadnom Balkanu, iako se u izveštaju tvrdi da je Srbija doživela najdramatičniji pad stepena demokratičnosti u regionu Balkana

  • 2
Vlada republike srbije, zgrada

Foto: Google Maps

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić uputila je pismo predsedniku Fridom hausa Majklu Abramovicu u kojem navodi da su delovi izveštaja "Zemlje u tranziciji 2020", prema kojem je Srbija svrstana u hibridna društva, neosnovani i nepotkrepljeni činjenicama, kao i da su podaci izneti u samom izveštaju pogrešno i zlonamerno tumačeni.

Brnabić je u pismu navela i da tumačenja izveštaja, po kojima je Srbija doživela najdramatičniji pad stepena demokratičnosti u regionu i da prednjači po padu demokratičnosti u Evropi, nisu u skladu sa brojkama iz tog izveštaja, kao i da nijedan drugi relevantan izveštaj ili indeks demokratije nije registrovao "sklizavanje" Srbije u hibridne režime.

U pismu, u koje je Tanjug imao uvid, navodi se da je činjenica da je Fridom haus ocenio Srbiju kao zemlju sa najvišim stepenom demokratije na Zapadnom Balkanu, iako se u izveštaju tvrdi da je Srbija doživela najdramatičniji pad stepena demokratičnosti u regionu Balkana.

Stepen demokratije u Srbiji veći je za 0,10 procenata u odnosu na drugoplasiranu Crnu Goru i čitavih 0,64 procenta u odnosu na Bosnu i Hercegovinu, tako da tumačenje po kojem Srbija predvodi demokratsko nazadovanje na Zapadnom Balkanu nije opravdano brojkama, koje zapravo ukazuju da je Srbija najbolje rangirana.

Brojke u izveštaju ne potkrepljuju ni tumačenje da je Srbija među nekoliko zemalja koje "prednjače po opadanju demokratije" u centralnoj Evropi i na Balkanu, navodi vlada.

Naime, od 10 zemalja centralne Evrope i Balkana, kod kojih su ocene demokratičnosti opale u poređenju sa prošlogodišnjim izveštajem Fridom hausa, pad Srbije je najmanji.

SRBIJA KINA UGOVOR DONACIJA ANA BRNABIĆ CEN BO BRANISLAV NEDIMOVIĆ

Brnabić je u pismu navela i da tumačenja izveštaja nisu u skladu sa brojkama iz tog izveštaja - Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Srbija je zabeležila smanjenje ocene za minimalnih 0,04, kao i Estonija, dok su svi ostali - Bugarska, Češka Republika, Letonija, Slovačka, Albanija, Crna Gora, Poljska i Mađarska, bili lošiji.

- Predstavljanje Srbije, zemlje koja ima minimalan pad rezultata, kao zemlje koja ''prednjači u opadanju demokratije'' u Evropi, nije ništa drugo do pogrešno, zlonamerno i svakako netačno tumačenje kvantitativnih podataka iznetih u samom izveštaju - navodi se u pismu.

Vlada Srbije odbacuje i ključni zaključak izveštaja - da je Srbija tranzicioni, odnosno hibridni režim, pozivajući se na to da nijedan drugi relevantni izveštaj ili indeks demokratije nije registrovao ni nagovestio takvo demokratsko "sklizavanje" Srbije u 2020. godini.

Za razliku od Fridom hausa, ni EIU Democracy Index časopisa "The Economist", ni BPT Index, ne detektuju takvu transformaciju u Srbiji, već se, prema njima, Srbija svrstava kao demokratski režim, čija je ocena značajno iznad definisane granice neophodne za sklizavanje u kategoriju hibridnih režima, navodi se u pismu.

Takođe, Vlada Srbije navodi da se, ukoliko se uporede izveštaji Fridom hausa iz 2019. godine, u kojem je Srbija bila "demokratski režim" i iz 2020. u kojem je postala "hibridni režim", vidi da nema većih razlika u rezultatima, da je država zadržala iste ocene po šest od sedam indikatora i da je jedini pad zabeležen u kategoriji korupcije, i to za samo 0,25 poena, što je minimalna promena rezultata koje država može da zabeleži u ovakvim izveštajima.

Koronavirus, korona virus srbija, kzš

Ana Brnabić - Foto: Tanjug/Tanja Valič

- Tektonske promene u zemljama koje regresiraju u hibridne/tranzicione načine upravljanja i prelaze iz izbornih demokratija sa relativno visokim standardima za izbor nacionalnih lidera u režime čije su demokratske institucije krhke - prosto se ne mogu objasniti ili naučno dokazati ukazujući na jedan jedini pokazatelj koji je zabeležio najmanji mogući pad u roku od godinu dana.

Osvrćući se na navodni pad rezultata u kategoriji korupcije, koji je Fridom haus potkrepio Izveštajem o monitoringu koalicije prEUgovor, izveštajem Fiskalnog saveta Srbije iz marta 2019. godine i Indeksom percepcije korupcije (CPI) Transparensi internešenela, Vlada Srbije u pismu navodi da je autor mogao da se pozove i na godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, u kojem se navodi da je postignut ograničen napredak u toj oblasti.

U pismu se iznose navodi iz izveštaja o monitoringu koalicije prEUgovor za 2019, Indeksa percepcije korupcije Transparensi internešenela za 2020., Indeksa transformacije Bertelsman fondacije za 2020. godinu ili Indeksa vladavine prava za 2020. Svetskog projekta pravde, koji pokazuju da nije uočeno da Srbija nazaduje ili zaostaje u oblasti korupcije u odnosu na prošlu godinu.

- Jedini zaključak koji se može izvući je da su tvrdnje koje je izneo autor izveštaja Fridom hausa neosnovane i da nisu utemeljene na činjenicama. Oni donose zaključke u suprotnosti sa ključnim nalazima izvora koje navode, pokazujući time značajne nedostatke u njihovom akademskom poštenju i istraživačkoj temeljnosti - navodi se u pismu.

Vlada Srbije zaključuje i da postoji nekoliko mesta u izveštaju Fridom hausa gde je autor izneo jednostrana zapažanja ili nije uspeo da verodostojno predstavi celu situaciju, a kao primer navodi deo izveštaja u kojem se kaže da je Savez za Srbiju u februaru prošle godine napustio "oteti parlament" i formirao "slobodni parlament", koji od tada zaseda bez rezultata.

- Nasuprot onome što autor tvrdi u izveštaju, takozvani "slobodni parlament" ne postoji u Srbiji, niti je ikada "zasedao" - zakljucuje vlada u pismu Fridom hausu.

U pismu predsedniku Fridom hausa vlada je, kako se navodi, pokušala da kritički preispita validnost, verodostojnost i relevantnost zaključaka izveštaja, poštujući pravo Fridom hausa da koristi sopstvene parametre za "merenje" razvoja određenih segmenata demokratije u društvu i institucijama.

Predsednica Vlade je, takođe, izrazila želju da sa Fridom Hausom započne konstruktivan dijalog i saradnju, što je ambasadoru u Vašingtonu već potvrđeno sa njihove strane.

Podsetimo u poslednjem izveštaju Fridom hausa Srbija prvi put posle 2003. nije svrstana u "delimično konsolidovane demokratije" već u kategoriju "hibridnih režima" u kojima je vlast zasnovana na autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene.

Video: Mali: Kada je reč o rastu BDP-a, Srbija će beležiti najbolje rezultate u Evropi

(Telegraf.rs/Tanjug)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Перагеније

    Брука! Зар влада једне државе треба да обраћа пажњу на монтирани полусвет и њихово "мишљење"!? Вероватно им је "за дом спремни" демократска мантра. Кад ће наши престати да се додворавају?...

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima