Sa kojim uslovima bi u pregovore sa PR i da li bi ostali na putu ka EU: Završena poslednja TV debata

Foto: Twitter/recnarec

U završnoj debati, koju su organizovali RTS i CeSID, govorili su predstavnici šest izbornih lista koje učestvuju na izborima 21. juna. Teme četvrte i poslednje debate po redu bile su zapošljavanje posle pandemije, sudbina javnih preduzeća, spoljnopolitički prioriteti Srbije i pregovori sa Prištinom.

Preporučujemo

U debati su učestvovali predstavnici lista:

Vladimir Orlić za listu Aleksandar Vučić - Za našu decu,

Dušan Bajatović za listu Ivica Dačić - SPS - JS - Dragan Marković Palma,

Aleksandar Šapić za listu Aleksandar Šapić - Pobeda za Srbiju,

Aleksandar Šešelj za listu Dr Vojislav Šešelj - Srpska radikalna stranka,

Pavle Grbović za listu Sergej Trifunović - Pokret slobodnih građana i

Saša Radulović za listu Suverenisti.

Upravo je završeno žrebanje za večerašnju debatu, pratimo se u 21:00 na RTS1 @RTS_Vesti #recnarec pic.twitter.com/aLRKXXoHqC— Reč na reč (@recnarec) June 11, 2020

Moderator debate bio je Zoran Stanojević.

Ako uslov za dalje evrointegracije bude distanciranje od Kine i Rusije, kako biste to rešili?

Aleksandar Šešelj smatra da evropska perspektiva za ovaj deo Balkana ne postoji.

- Nismo ništa bliže Evropi nego što smo to bili pre 20 godina. EU je već slala signale Srbiji da se neće više širiti i mi to treba da shvatimo i razmotrimo naše alternative - rekao je on i dodao da perspektiva za proširenje EU ne postoji. Kako kaže smatra da ukoliko Srbija nastavi sa evrointegracijama moraće da prizna nezavisno tzv. Kosovo i da se odrekne Rusije.

Aleksandar Šešelj - Foto: Printscreen/RTS

- EU je globalistička tvorevina i ona nestaje. Srbija se trenutno nalazi na pogrešnoj strani nove geopolitičke podele - rekao je Radulović i dodao da EU nije Evropa.

- To je globalistička tvorevina kojom upravljaju banke i velike korporacije. EU je postala projekat kojim dominira Nemačka i sprovodi kolonizaciju celog Balkana - rekao je on.

Saša Radulović - Foto: Printscreen/RTS

Stav Pavla Grbovića je da je Srbija oduvek bila deo Evrope.

Koje uslove Beograd treba da postavi za nastavak razgovora sa Prištinom i čiju podršku treba da obezbedi?

Vladimir Orlić rekao je da postoji potreba da se Srbija bori za svoje interese.

- Dobro rešenje bi bilo samo ono koje obezbeđuje mir. Pitanje odnosa prema našim sunarodnicima na KiM je od suštinske važnosti - kazao je predstavnik liste Aleksandar Vučić - Za našu decu.

- Rešenje za KiM može da bude onoliko dobro koliko je Srbija jaka, i zato je važno da budemo jaki i politički i ekonomski - zaključio je Orlić izglaganje na ovu temu.

Aleksandar Šapić smatra da nema oko čega da se pregovara, jer ističe, Kosovo jeste deo Srbije i da je oteto 1999. godine, ali da ga nisu oteli kosovski Albanci već NATO.

- Nisu uspeli do kraja to da izguraju. Ne vidim da ćemo biti bilo čime uslovljeni. Svakako treba da težimo normalizaciji odnosa, otvaranju protoka ljudi i robe. Mi imamo naš uslov koji je jasan, Briselski sporazum koji smo mi ispunili, ali oni nisu. Mi tražimo rešenje tamo gde ga nema - kaže Šapić. On je dodao da treba pregovarati o statusu.

- Treba da sednemo da vidimo koji je srpski nacionalni interes, a da budemo manje gordi - zaključio je Šapić i dodao da ne treba provocirati sukobe.

- Nama je teško da ustanovimo bilo kakvu strategiju. Posle potpisivanje Briselskog sporazuma, Srbija je ispunila sve, a albanska strana nije. Srbiji je teško da definiše strategiju. Treba da loptu držimo kod kosovskih albanaca. Međunarodna zajednica nije više jedinstvena, kao što je nekada bila - rekao je Dušan Bajatović i dodao da treba realizovati Briselski sporazum i zaštititi ekonomske interese na koje Srbija ima pravo na KiM.

Dušan Bajatović - Foto: Printscreen/RTS

Šta Srbija treba da uradi sa javnim preduzećima, poput Telekoma i EPS-a, da li da ih reogranizuje, privatizuje ili ste zadovoljni kako sada funkcionišu?

Aleksandar Šešelj izneo je stav o tome da treba izvršiti emancipaciju MMF-a.

- Mi treba da vodimo računa o našim javnim preduzećima, i treba uraditi privatizaciju ali samo do 49 odsto, kako bi država ostala većinski vlasnik i tako ih kontrolisala - kazao je Šešelj.

Saša Radulović je rekao da u javna preduzeća treba uvesti pre svega red.

- Neke delove javnog sektora treba proširiti, recimo Zavod za udžbenike koji je u većinskom vlasništvu nemačke kompanije - istakao je predstavnik liste Suverenisti.

Pavle Grbović - Foto: Printscreen/RTS

- PSG se zalaže za modele poštene privatizacije, ali i za očuvanje vlasništva nad strateškim resursima i uvođenje profesionalnog menadžementa. Rešenje vidimo u privatizaciji velikog broja preduzeća jer će zapošljavati najbolje kadrove koji će dalje biti motivisani da dalje napreduju. Ona nisu smrt za našu ekonomiju već i za dostojanstvo zaposlenih - smatra Pavle Grbović.

Koje državne mere biste podržali kako biste sprečili porast nezaposlenosti u narednim mesecima?

Vladimir Orlić rekao je da su otvorene fabrike i nova radna mesta do sada odgovor na to pitanje.

- U našoj zemlji su i strani i domaći investitori ravnopravni. Ono što je važno, tu vrstu investicija radimo zbog naše dece, a mi o njima brinemo radnim mestima i borbom za njihove plate - rekao je Orlić.

Vladimir Orlić - Foto: Printscreen/RTS

Aleksandar Šapić istakao je da ne bi imao ništa protiv mera koje su do sada učinjene, ali da će vreme pokazati da li su one bile adekvatne.

- Država bi trebalo da podstiče potrošnju i sve ono što nam je korona odnela. Pitanje je odakle treba smanjti namete kako bi se injekcija upumpala u mala i srednja preduzeća - kazao je Šapić.

Kako je rekao treba pozvati naše ljude iz inostranstva da ulože novac u Srbiju, a ne da samo šalju novac odande.

Aleksandar Šapić - Foto: Printscreen/RTS

- U Srbiji kao i u svetu je korona sve poremetila. Mislim da treba obratiti pažnju da naši proizvodi treba da imaju regionalni karakter, ne možete proizvoditi samo za Srbiju. Trebalo bi obratiti pažnju za male i srednje preduzetnike - rekao je Dušan Bajatović. On je rekao da je bitan IT sektor, dualno obrazovanje i da treba razvrstati u čemu Srbija može biti uspešna. Kao primer je naveo poljoprivredu, građevinu i IT sektor. 

(Telegraf.rs)