"2020. nije izgubljena godina za pregovore Srbije i EU": Za šta nas hvale, a zbog čega kritikuju

Brisel / Foto: Shutetrstock

Prvi put prošle godine, od 2014. i početka pregovora o članstvu u Evropskoj uniji, Srbija nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje. Za državne zvaničnike godina ipak nije izgubljena, dok su predstavnici civilnog sektora nezadovoljni dinamikom, piše RTS.

Preporučujemo

Premijerka Ana Brnabić, rekla je u Skupštini, kada je predlagala novi kabinet, da je njen predlog proevropski i da će zadatak biti ubrzanje procesa evrointegracija.

Visoko na listi prioriteta nove Vlade, proces evrointegracija tokom mandata prethodne gotovo je zaustavljen, bar kada je reč o otvaranju novih poglavlja.

- U decembru i junu prošle godine ista grupa od sedam članica nije dala neophodnu saglasnost za otvaranje jedinog poglavlja koje je bilo u igri za otvaranje – Poglavlje 2 o slobodi kretanja radnika, pozivajući se na nedostatke i kašnjena u reformama u oblasti vladavine prava - rekao je dopisnik RTS-a iz Brisela Dušan Gajić.

Glavne kritike odnose se na borbu protiv korupcije, obezbeđivanje nezavisnosti pravosuđa, slobode izražavanja i medija, funkcionisanje demokratskih institucija.

- Postoji čitav spisak zakona koje je Srbija trebalo da promeni u vezi sa Poglavljem 23, npr. Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, Zakon o slobodnom pristupu informacijama, ali problemi veliki postoje i u drugim poglavljima, koji se reflektuju takođe na vladavinu prava i tu je pre svega reč o javnim nabavkama, gde je Srbija uskladila svoje propise sa propisima EU. Ali kao što nas opominje i poslednji izveštaj EK, paralelno se najveći postupci javnih nabavki sprovode na osnovu nekih drugih pravila - kaže Nemanja Nenadić iz "Transparentnosti Srbija".

Za koje oblasti je stigla pogvala, a za koje kritika?

U Izveštaju EK, koji je u Srbiju stigao u prvoj nedelji oktobra, beleži se i da nema napretka u stanju u medijima. Na političkom planu zamera se odsustvo održive opozicije u parlamentu. Upravo u toj instituciji na poslednjoj sednici redovnog zasedanja poslanici su usvojili 5 zaključaka o Izveštaju EK.

- Mi kad smo otvarali po 3,4 poglavlja godišnje, kritika je bila nema veze što smo ih otvorili, bitno da ih zatvorimo. Ako ne otvorimo nijedno, zašto nismo otvorili? Pa to je tako skučen doživljaj evropskih integracija. EU integracije su krovna međusektorska politika, zadatak za svakog člana Vlade, za svakog poslanika, za svaku instituciju sistema - ističe ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Pohvale iz Brisela su stigle na račun ekonomskih reformi. Na tom planu tokom 2020. saradnja nije izostala. Po izbijanju pandemije, EU je Srbiji stavila na raspolaganje 93 miliona evra, od kojih je 15 miliona evra opredeljeno za trenutni odgovor, a ostatak za srednjoročni ekonomski oporavak. U više navrata stigla je i medicinska oprema.

- Ono što takođe treba naglasiti jeste da je EU ove godine pokazala spremnost da u narednom periodu pomogne Zapadnom Balkanu i Srbiji da sustigne taj neki razvojni jaz koji ima sa EU i početkom oktobra – 6. oktobra kada je objavljen izveštaj objavljen je i plan za ekonomski razvoj. Taj Ekonosmki investicioni plan koji će u narednom sedmogodišnjem periodu Zapadnom Balkanu pomoći sa iznosom od oko 9 milijardi evra, i gde će na nama, na Srbiji i vlastima biti da budu dovoljno konkurentni, kvalitetni kada su u pitanju projekti, kada su u pitanju konkretne inicijative da bismo mi povukli što veći deo toga - kaže Milena Lazarević iz Centra za evropske politike.

Veća je i svest građana o donacijama EU Srbiji – gotovo polovina ispitanika svesna je koliko je novca Unija donirala Srbiji, za unapređenje obrazovanja, privrede i zaštite životne sredine, pokazuje istraživanje "Ninamedije".

Njih 52 odsto glasalo bi za pristupanje Evrpopskoj uniji, dok bi 33,4 odsto bilo protiv, ako bi se referendum o članstvu Srbije u Uniji organizovao danas.

(Telegraf.rs)