Srpski predsednici koji su posetili Hilandar: Koštunici zvonila zvona, Miloševića monasi izbegavali
Od 1991. do 2000. godine Hilandar su posetili Slobodan Milošević i Vojislav Koštunica, u okviru zvaničnih predsedničkih poseta, dok je Tomislav Nikolić boravio u srpskoj svetinji, ali privatno
Видети ћемо на литургији и када буду читали Св.Јеванђеље ко ће како то поднети ...4 сата ЛИТУРГИЈА траје ...НЕКИ СУ ЛАЈАЛИ,ПЛАКАЛИ,БАЦАЛИ СЕ ПО МАНАСТИРУ КАДА СЕ ЧИТА СВ.ЈЕВАНЂЕЉЕ ...ДОЛАЗЕ И СТАРЦИ СА КАРУЉЕ НА ЛИТУРГИЈУ А ОНИ СУ ПРОТИРЉИВИ...
(Пророчка Надпесма о будућности рода Србског)
Хај, шта се оно чује из даљине:
Дал су вјетри, дал су вихорови,
Ил шуморе горе јаворове,
Ил са земљом трава разговара,
Ил певају на небеси звезде?
Нит су вјетри, нит су вихорови,
Нит шуморе горе јаворове,
Нит са земљом трава разговара,
Нит пјевају на небеси звезде,
Но се служи Света Литургија
У небесном царству Христовоме.
Службу служи Јован Златоусте
И са њиме три стотин владика,
Све владика земних мученика
И три хиљад часних свештеника,
Свештеника Божјих угодника.
Ђаконује Ђаконе Стеване
И са њиме свети Лаврентаје.
Свети Павле чита Посланије,
Свети Лука свето Јеванђеље,
Крсте држи царе Константине
А рипиде свети стратилати
Димитрије и с њим Прокопије,
Георгије и с њим Јевстатије
И остали многи стратилати.
Огањ носи Огњена Марија,
Тамјан пали Громовник Илија
А Крститељ водом покропљава.
Херувими поје Херувику
А цар славе седи на престолу
Лицем својим небо осветљава.
С десна му је света Богомајка
Огрнута звјезданом порфиром
Свети Сава жетал придржава,
А народа ни броја се не зна,
Више га је но на небу звјезда.
Измјешани свеци с анђелима
Па се не зна ко је од ког љепши.
Кад се света литургија сврши
Светитељи Христу прилазили
И пред њиме поклон учинили,
Најпоследњи Светитељу Саво
И са Савом Срби светитељи.
Свети Саво метаније прави,
Ал се не хте светац да усправи
Већ остаде на земљи лежећи.
Тад прилази света Богомајка
Да подигне Светитеља Саву,
Јер јој Саво Хиландар посвјети,
Ал се Саво диже на кољена
И даље се дићи не хоћаше
Већ остаде пред Христом клечећи.
Благи Христос Саву миловаше
Од милоште вако му збораше:
„Чедо моје Немањићу Саво,
Што си ми се тако растужио,
Никад тако ти плакао ниси,
Ниси тако плако за Косовом
Кад је Српско потамњело царство
Потамњело царство и господство
Казуј мени, моје чедо драго,
Како стоји сада Србадија:
Како стоји вјера у Србаља,
Јесу л Срби кано што су били
Или су се Саво измјенили,
Поју ли ми многе литургије,
Дижу ли ми многе задужбине.
Кано некад у време Немање
И сина му Светитеља Саве,
И славнога Милутина краља
И Стевана милог ми Дечанца,
И Лазара мог мученика
И Милице славне Љубостињке,
Ангелине мајке Крушедолке,
И осталих цара и књегиња,
Да л се и сад тако Бог поштује,
Да л Србијом свете пјесме брује,
Јеванђеље да л се моје шири,
Српска земља да л тамјаном мири,
Светли ли се образ у Србина
Пред људима и пред анђслима,
Великаши да л праведно суде,
Богаташи да ли милост дјеле,
Да л суседа сусед оправдава,
Да л нејаког јаки подржава,
Поштује ли млађи старијега,
Да л дјевојке држе дјевојаштво,
Да л попови по светињи живе,
Калуђери да л за народ клече,
И да л греју пештере сузама
И за народ топлим молитвама.
Да ли народ недјељу светкује,
Да л празником цркву испуњује?
Казуј мени, дични свститељу,
Српског рода други спаситељу
Каква ти је голема невоља
Те ти рониш сузе низ образе,
Пјесму неба плачем завршаваш?“
Тад говори Светитељу Саво:
„О Господе, велики и силни,
Пред киме се тресу херувими,
Има л ишта теби непознато?
Та ти видиш срце у човјеку
И познајеш најтајније мисли.
Видиш црва под кором грмовом.
Под каменом гују отровницу
На дну мора свако зрно пјеска.
Не могу се од тебе сакрити.
Тамних људи тамна безакоња,
Због којих си на крсту висио;
Али твоја љубав све покрива,
Из љубави незнаније јављаш,
Из љубави ти о знаном питаш,
Да ти кажем што ти боље знадеш.
Нису Срби кано што су били.
Лошији су него пред Косовом,
На зло су се свако измјенили.
Ти им даде земљу и слободу,
Ти им даде славу и побједу,
И државу већу Душанове,
Ал даром се твојим погордише,
Од тебе се лицем окренуше.
Господа се српска изметнула,
На три вјере оком намигују,
Ал ниједну право не вјерују,
Православље љуто потискују.
Одрекли се српскога имена,
Одрекли се својих крсних слава,
Свеце своје љуто увредили.
А ко диже цркву задужбину,
Не диже јс Теби него себи.
Цркве дижу да их виде људи,
Цркве дижу, Богу се не моле,
Нит Божији закон испуњују.
Великаши правду погазили,
Богаташи милост оставили,
Не поштује млађи старијега,
Но се млађи паметнији гради,
Нит нејаког јаки подржава,
Већ га ломи док га не саломи,
Нит сусједа сусјед оправдава,
Већ се куне криво за неправду,
Због блатњаве земље од аршина.
Свештеници Вером ослабили,
Нит дјевојке држе дјевојаштво,
Свилу носе грехом се поносе,
Млади момци поштењу се смију,
А свој разврат ни од ког не крију,
Нити народ за недјељу мари,
Ни за празник ни обичај стари,
Нит празником црквс испуњује,
Празне цркве ка пећине пусте,
Празне душе, па празне и цркве;
Свуд се црни црно беззакоње.
Стид ме једе и стид ме изједе.
Због гријеха народа мојега,
Што и мене држиш близу себе.
Зато плачем мој Предраги Спасе,
Вјечност ми јс кратка за плакање,
Волио бих и у паклу бити,
Само Срби да сe Богу врате“.
Мирно Господ саслушао Саву,
Па подиже своју свету главу;
И мислима небеса потресе.
Заблисташе муње и громови,
Надуше се гарави облаци,
Лед се просу о Петрову дану,
Сва побјеле земља Србинова,
Ка од губе губава грешница.
Закукаше Срби у невољи,
Ал се живог Бога не сјетише,
Нити Бога нити својих гријеха.
А све Саво на кољени клечи,
Блиједо му лице од ужаса.
Тада Господ ваши попустио,
По воћу се ваши ухватише,
Обрстише шљиве и јабуке,
Сасушише питоме воћњаке,
По питомој земљи Србиновој.
Закукаше Срби у невољи,
Ал се живог Бога не сјетише,
Нити Бога нити својих гријеха.
А све Саво на кољена клечи,
Блиједо му лице од ужаса.
Тада Господ помор попустио,
Да помори и старо и младо.
Ударише љуте болезање,
Тесна гробља и мало гробара,
Гробарима отежашс руке.
Закукаше Срби у невољи,
Ал се живог Бога не сјетише,
Нити Бога нити својих гријеха.
А све Саво на кољена клечи,
Блиједо му лице од ужаса.
Тада Господ кризу попустио,
Пуна земља сваког изобиља,
А сви вичу: нигде ништа нема.
Закукаше Срби у невољи,
Ал се живог Бога не сјетише,
Нити Бога нити својих гријеха.
А све Саво на кољена клечи,
Блиједо му лице од ужаса.
Тад Сатану Господ одријешио,
Из пакла га на Србе пустио,
Да до рока своју вољу врши,
И да чини што је њему драго,
Са државом и са српским тјелом,
Само да се не дотиче душе.
А Сатана војске подигао,
Од звјериња свога и људскога,
Све од самих Божјих противника,
И својијех једномишљеника,
Којих би се марва застидјела,
И вепрови дивљи посрамили.
Пакленим их огњем наоружо,
Повео их на земљу Србију.
Бљуну огањ из адових жвала,
Па запали кућу Србинову,
Све разгради што је саграђено,
Све прождера што је умјешено,
Све однесе што је изаткано,
Све разграби што је уштеђено,
Све раскући што је закућено,
Све попљува што је освећено,
А господу у окове веза,
Старјешине врже на вјешала,
Ил умори глађу у тамници,
Поби момке, зацрни ђевојке,
Згрчи мајке над кољевке празне,
Над кољевке празне и крваве.
Још завеза језик у Србина,
Да не смије пјеват ни кукати,
Нити Божје име спомињати,
Нити брата братом ословити;
Још завеза ноге у Србина,
Да не смије слободно ходити,
Осим тамо куд га коноп води,
Коноп води или кундак гони;
Још завеза руке у Србина,
Да не смијe радит ван кулука,
Нити сјести, нити хљеба јести,
Без сатанске горде заповјести,
Нити ђецу своју својом звати,
Нит слободно мислит ни дисати.
Тако ишло за дуго земана,
Док набуја Земља Србинова
Од мртвијех српскијех телеса,
И од крви српских мученика,
Ка тијесто од јакога квасца.
Тад анђели Божји заплакали,
А Срби се Богу обратили,
Јединоме свому пријатељу
Јединоме своме Спаситељу,
Вишњем Богу и светоме Сави.
Тад се Саво стресе од ужаса,
Скочи, викну иза-свега гласа:
„Доста, Боже, поштеди остатак!“
Тад је Господ послушао Саву,
На српско се робље ражалио,
Те Србима гријехе опрости.
Засија се лице Србиново,
Зазвонише звона на весеље,
Замириса земља од тамјана,
Заблиста се Христова истина,
Зацери се милост и поштење,
Анђели се са неба спустише,
Па Србију земљу загрлише.
Хај, шта се оно чује из даљине?
То се опет служи литургија,
У небесном царству Христовме.
Службу служи светитељу Саво,
И са њиме три стотин владика,
И три хиљад српских свештеника.
Ђаконује Ђакон Авакуме
Што на коцу за Христа пострада,
На баиру усред Биограда.
А Цар Славе сједи на престолу,
Док са земље грми ко олуја,
То Србија кличе – АЛИЛУЈА!
Благо мајци која Саву роди
И Србима док их Саво води.
Dete iz svešteničke porodice, sin sveštenika, nije znao kao da se ponaša u manastiru, rekao " zdravo pope"...hajte molim vas, propaganda je očigledno delovala na moć rasudjivanja kod pojedinaca. Poštedite nas bar kada su ovako veliki praznici u pitanju.
Presveta i Precista Majko Bogorodice podari mir i blagostanje svim monasima na Svetoj Gori Atonskoj... Slava i Milost Majci nasoj precistoj Bogorodici....
Nažalost i monasi manastira Hilandar i ceo Srpski narod, smo verovali u Koštunicu, koji to nije opravdao. Ostalo je samo gorko
sećanje na period njegove vladavine. A to kako se Milošević poneo u Hilandaru, ne može da se nagađa po principu "rekla-kazala" jer je to sigurno nepogrešivo zabeleženo u dokumentima Hilandara, pa nije u redu blatiti ga, već reći istinu. Lično ne verujem da u takvim orilikama Milošević nije znao da se ponaša. Takve se posete unapred i pripremaju i dogovaraju.
Na današnji dan, 3. septembra (21. avgusta po starom kalendaru) 1903. godine u ruskom manastiru svetoga Pantelejmona na Svetoj Gori desio se, neprimetan za svet, jedan događaj za koji ni dana, več i 117 godina kasnije, nema objašnjenja, barem zdravorazumskog
Fotografiju je arhiv svetogorskog manastira Sveti Pantelejmon izneo u javnost 1997. Nastala je kao uspomena na jedan stari običaj: davanje milostinje ruskog manastira siromašnim monasima - keliotima.
Uprava manastira je tada odlučila da se milostinja više ne daje pošto su manastirske zalihe bile na izmaku. Moguće da je ovome doprinela loša situacija u Rusiji usled koje je sve manje priloga pristizalo samom manastiru.
Monah Gavrilo je trebalo da fotografiše poslednji ovakav događaj, za uspomenu. Međutim, tada je jedino on primetio jednu ženu kako se na čudan način kreće među monasima. Fotografisao je, dakle, tu scenu, a žena koju je samo on video prikazala se i na fotografskom papiru, okružena sjajem.
Oci su zaključili da se na slici ukazala Preveta Bogorodica i dala im do znanja da je tužna i da je protiv takve odluke, pa su odlučili da nastave sa davanjem milostinje. SA STRAHOM BOŽIJIM SE IDE NA SVETU GORU ...
ČUDOTVORNA IKONA - BOGORODICA KLISIJARSKA
Ikona Bogorodice Klisijarske (Eklesijarhova) je dobila ime po crkvenjaku (eklesijarhu) kojeg je urazumila. Predanje kaže da je taj crkvenjak bio pomalo nemaran. Trebalo je da održava kandilo pred ikonom Presvete Bogorodice koje se često gasilo zbog promaje. Paleći ga jednom prilikom, eklesijarhu su se otele neprimerene reči. Ali istog časa je onemeo. Moć govora mu se vratila tek posle brojnih metanija i mnogo prolivenih suza. Legenda kaže da je od tada postao najrevnosniji sluga u hramu Gospodnjem.NA HILANDAR SE IDE SA VELIKOM PRIPREMOM A PRESVETA BOGORODICA JE TU I NIJE SE IGRATI ...
Da kada sam bio na Hilandaru monah nam je to ispričao i poklonili smo se ikoni ali samo nekolicina je mogla priči jer su padali po podu mnogi,gušili se i plakali...Sve po veri biva
Znam mnoge koji idu redovno na službe, posećuju manastire a u stvarnosti nisu karekterni i za porododicubi okruženje ispravni. Crkva treba da stane uz narod samo ako je opstanak nacije u pitanju a ne da daje podršku kandidatima na izborima.
Sve služi promociji i komercijalne predstavljaju tako da me ničije posete i izjave neće uveriti u iskrene i verske namere.
Hilandar treba pomoći u obnovi a ne NOTR DAM, albaniju...
Pravoslavni Srbin presednik Srbije u posti Hilandaru sta je tu cudno.Zavrsio se Hram Sv.Save,Spomenik velikanu Stefanu Namanji...Docekace ga kao brata.
Коштуница је једини честити и верујући председник кога смо имали од Другог светског рата.
Он је у Кареји дочекан буквално са почастима византијског цара.
Pa ovde može da piše svako šta mu padne na pamet ali stalno se pitam šta bi to oni bolje uradili. Tužno i pretužno koliko je zla u nama, svi smo srećom prolazni i samo gostujemo na ovoj planeti!
Za vreme tog tvog idola građani Srbije su bili toliko poniženi i izdati kako nije bilo ni u 1. ni u 2. svetskom ratu.Da podsetim, izgubili smo sve ratove u kojima smo učestvovali, popili smo sankcije, plata 2 marke, hiperinflacija ne zabeležena u istoriji, svakodnevna ubistva po ulicama kriminilaca, bombardovanje, izbačeni iz UN, zločini su činjeni u naše ime, izdaja naroda u Krajini i na Kosovu i Metohiji, krađa izbora... a za to vreme neverovatno bogaćenje Miloševićeve dece i žene, kao i bliskih saradnika.
Samo da potsetim javnost a to je poznato sveštenstvu SPC širom Srbije da je za vreme Miloševica obnovljen sve do jedan manastir u Srbiji. Ako to nije tačno izvolte neka demantuju SPC ,sveštenici,monasi.
Nemože se smatrati privatnim posetama dosadašnjih predsednika Hilendaru. Predsednik države može u privatnu posetu roditeljima,kumovima ujni... A Hilendaru je njihova poseta uvek zvanična.
To što su bili na Hilandaru i slušali liturgiju, ne znači da su postali bolji ljudi ili da su postali dobronamerni sa željom i vizijom boljitka za svoju državu, što se i vidi iz njihovog delovanja.
Бане
Видети ћемо на литургији и када буду читали Св.Јеванђеље ко ће како то поднети ...4 сата ЛИТУРГИЈА траје ...НЕКИ СУ ЛАЈАЛИ,ПЛАКАЛИ,БАЦАЛИ СЕ ПО МАНАСТИРУ КАДА СЕ ЧИТА СВ.ЈЕВАНЂЕЉЕ ...ДОЛАЗЕ И СТАРЦИ СА КАРУЉЕ НА ЛИТУРГИЈУ А ОНИ СУ ПРОТИРЉИВИ...
Podelite komentar
Ники
@Бане
Ти старци су ПРОЗОРЉИВИ
Podelite komentar
Лана
(Пророчка Надпесма о будућности рода Србског) Хај, шта се оно чује из даљине: Дал су вјетри, дал су вихорови, Ил шуморе горе јаворове, Ил са земљом трава разговара, Ил певају на небеси звезде? Нит су вјетри, нит су вихорови, Нит шуморе горе јаворове, Нит са земљом трава разговара, Нит пјевају на небеси звезде, Но се служи Света Литургија У небесном царству Христовоме. Службу служи Јован Златоусте И са њиме три стотин владика, Све владика земних мученика И три хиљад часних свештеника, Свештеника Божјих угодника. Ђаконује Ђаконе Стеване И са њиме свети Лаврентаје. Свети Павле чита Посланије, Свети Лука свето Јеванђеље, Крсте држи царе Константине А рипиде свети стратилати Димитрије и с њим Прокопије, Георгије и с њим Јевстатије И остали многи стратилати. Огањ носи Огњена Марија, Тамјан пали Громовник Илија А Крститељ водом покропљава. Херувими поје Херувику А цар славе седи на престолу Лицем својим небо осветљава. С десна му је света Богомајка Огрнута звјезданом порфиром Свети Сава жетал придржава, А народа ни броја се не зна, Више га је но на небу звјезда. Измјешани свеци с анђелима Па се не зна ко је од ког љепши. Кад се света литургија сврши Светитељи Христу прилазили И пред њиме поклон учинили, Најпоследњи Светитељу Саво И са Савом Срби светитељи. Свети Саво метаније прави, Ал се не хте светац да усправи Већ остаде на земљи лежећи. Тад прилази света Богомајка Да подигне Светитеља Саву, Јер јој Саво Хиландар посвјети, Ал се Саво диже на кољена И даље се дићи не хоћаше Већ остаде пред Христом клечећи. Благи Христос Саву миловаше Од милоште вако му збораше: „Чедо моје Немањићу Саво, Што си ми се тако растужио, Никад тако ти плакао ниси, Ниси тако плако за Косовом Кад је Српско потамњело царство Потамњело царство и господство Казуј мени, моје чедо драго, Како стоји сада Србадија: Како стоји вјера у Србаља, Јесу л Срби кано што су били Или су се Саво измјенили, Поју ли ми многе литургије, Дижу ли ми многе задужбине. Кано некад у време Немање И сина му Светитеља Саве, И славнога Милутина краља И Стевана милог ми Дечанца, И Лазара мог мученика И Милице славне Љубостињке, Ангелине мајке Крушедолке, И осталих цара и књегиња, Да л се и сад тако Бог поштује, Да л Србијом свете пјесме брује, Јеванђеље да л се моје шири, Српска земља да л тамјаном мири, Светли ли се образ у Србина Пред људима и пред анђслима, Великаши да л праведно суде, Богаташи да ли милост дјеле, Да л суседа сусед оправдава, Да л нејаког јаки подржава, Поштује ли млађи старијега, Да л дјевојке држе дјевојаштво, Да л попови по светињи живе, Калуђери да л за народ клече, И да л греју пештере сузама И за народ топлим молитвама. Да ли народ недјељу светкује, Да л празником цркву испуњује? Казуј мени, дични свститељу, Српског рода други спаситељу Каква ти је голема невоља Те ти рониш сузе низ образе, Пјесму неба плачем завршаваш?“ Тад говори Светитељу Саво: „О Господе, велики и силни, Пред киме се тресу херувими, Има л ишта теби непознато? Та ти видиш срце у човјеку И познајеш најтајније мисли. Видиш црва под кором грмовом. Под каменом гују отровницу На дну мора свако зрно пјеска. Не могу се од тебе сакрити. Тамних људи тамна безакоња, Због којих си на крсту висио; Али твоја љубав све покрива, Из љубави незнаније јављаш, Из љубави ти о знаном питаш, Да ти кажем што ти боље знадеш. Нису Срби кано што су били. Лошији су него пред Косовом, На зло су се свако измјенили. Ти им даде земљу и слободу, Ти им даде славу и побједу, И државу већу Душанове, Ал даром се твојим погордише, Од тебе се лицем окренуше. Господа се српска изметнула, На три вјере оком намигују, Ал ниједну право не вјерују, Православље љуто потискују. Одрекли се српскога имена, Одрекли се својих крсних слава, Свеце своје љуто увредили. А ко диже цркву задужбину, Не диже јс Теби него себи. Цркве дижу да их виде људи, Цркве дижу, Богу се не моле, Нит Божији закон испуњују. Великаши правду погазили, Богаташи милост оставили, Не поштује млађи старијега, Но се млађи паметнији гради, Нит нејаког јаки подржава, Већ га ломи док га не саломи, Нит сусједа сусјед оправдава, Већ се куне криво за неправду, Због блатњаве земље од аршина. Свештеници Вером ослабили, Нит дјевојке држе дјевојаштво, Свилу носе грехом се поносе, Млади момци поштењу се смију, А свој разврат ни од ког не крију, Нити народ за недјељу мари, Ни за празник ни обичај стари, Нит празником црквс испуњује, Празне цркве ка пећине пусте, Празне душе, па празне и цркве; Свуд се црни црно беззакоње. Стид ме једе и стид ме изједе. Због гријеха народа мојега, Што и мене држиш близу себе. Зато плачем мој Предраги Спасе, Вјечност ми јс кратка за плакање, Волио бих и у паклу бити, Само Срби да сe Богу врате“. Мирно Господ саслушао Саву, Па подиже своју свету главу; И мислима небеса потресе. Заблисташе муње и громови, Надуше се гарави облаци, Лед се просу о Петрову дану, Сва побјеле земља Србинова, Ка од губе губава грешница. Закукаше Срби у невољи, Ал се живог Бога не сјетише, Нити Бога нити својих гријеха. А све Саво на кољени клечи, Блиједо му лице од ужаса. Тада Господ ваши попустио, По воћу се ваши ухватише, Обрстише шљиве и јабуке, Сасушише питоме воћњаке, По питомој земљи Србиновој. Закукаше Срби у невољи, Ал се живог Бога не сјетише, Нити Бога нити својих гријеха. А све Саво на кољена клечи, Блиједо му лице од ужаса. Тада Господ помор попустио, Да помори и старо и младо. Ударише љуте болезање, Тесна гробља и мало гробара, Гробарима отежашс руке. Закукаше Срби у невољи, Ал се живог Бога не сјетише, Нити Бога нити својих гријеха. А све Саво на кољена клечи, Блиједо му лице од ужаса. Тада Господ кризу попустио, Пуна земља сваког изобиља, А сви вичу: нигде ништа нема. Закукаше Срби у невољи, Ал се живог Бога не сјетише, Нити Бога нити својих гријеха. А све Саво на кољена клечи, Блиједо му лице од ужаса. Тад Сатану Господ одријешио, Из пакла га на Србе пустио, Да до рока своју вољу врши, И да чини што је њему драго, Са државом и са српским тјелом, Само да се не дотиче душе. А Сатана војске подигао, Од звјериња свога и људскога, Све од самих Божјих противника, И својијех једномишљеника, Којих би се марва застидјела, И вепрови дивљи посрамили. Пакленим их огњем наоружо, Повео их на земљу Србију. Бљуну огањ из адових жвала, Па запали кућу Србинову, Све разгради што је саграђено, Све прождера што је умјешено, Све однесе што је изаткано, Све разграби што је уштеђено, Све раскући што је закућено, Све попљува што је освећено, А господу у окове веза, Старјешине врже на вјешала, Ил умори глађу у тамници, Поби момке, зацрни ђевојке, Згрчи мајке над кољевке празне, Над кољевке празне и крваве. Још завеза језик у Србина, Да не смије пјеват ни кукати, Нити Божје име спомињати, Нити брата братом ословити; Још завеза ноге у Србина, Да не смије слободно ходити, Осим тамо куд га коноп води, Коноп води или кундак гони; Још завеза руке у Србина, Да не смијe радит ван кулука, Нити сјести, нити хљеба јести, Без сатанске горде заповјести, Нити ђецу своју својом звати, Нит слободно мислит ни дисати. Тако ишло за дуго земана, Док набуја Земља Србинова Од мртвијех српскијех телеса, И од крви српских мученика, Ка тијесто од јакога квасца. Тад анђели Божји заплакали, А Срби се Богу обратили, Јединоме свому пријатељу Јединоме своме Спаситељу, Вишњем Богу и светоме Сави. Тад се Саво стресе од ужаса, Скочи, викну иза-свега гласа: „Доста, Боже, поштеди остатак!“ Тад је Господ послушао Саву, На српско се робље ражалио, Те Србима гријехе опрости. Засија се лице Србиново, Зазвонише звона на весеље, Замириса земља од тамјана, Заблиста се Христова истина, Зацери се милост и поштење, Анђели се са неба спустише, Па Србију земљу загрлише. Хај, шта се оно чује из даљине? То се опет служи литургија, У небесном царству Христовме. Службу служи светитељу Саво, И са њиме три стотин владика, И три хиљад српских свештеника. Ђаконује Ђакон Авакуме Што на коцу за Христа пострада, На баиру усред Биограда. А Цар Славе сједи на престолу, Док са земље грми ко олуја, То Србија кличе – АЛИЛУЈА! Благо мајци која Саву роди И Србима док их Саво води.
Podelite komentar
Нина
@Лана
Управо се све дешава из Небеске литургије...Само пратите докле смо дошли
Podelite komentar
oci zelene
Dete iz svešteničke porodice, sin sveštenika, nije znao kao da se ponaša u manastiru, rekao " zdravo pope"...hajte molim vas, propaganda je očigledno delovala na moć rasudjivanja kod pojedinaca. Poštedite nas bar kada su ovako veliki praznici u pitanju.
Podelite komentar
bandzi
Presveta i Precista Majko Bogorodice podari mir i blagostanje svim monasima na Svetoj Gori Atonskoj... Slava i Milost Majci nasoj precistoj Bogorodici....
Podelite komentar
Qwer
Nažalost i monasi manastira Hilandar i ceo Srpski narod, smo verovali u Koštunicu, koji to nije opravdao. Ostalo je samo gorko sećanje na period njegove vladavine. A to kako se Milošević poneo u Hilandaru, ne može da se nagađa po principu "rekla-kazala" jer je to sigurno nepogrešivo zabeleženo u dokumentima Hilandara, pa nije u redu blatiti ga, već reći istinu. Lično ne verujem da u takvim orilikama Milošević nije znao da se ponaša. Takve se posete unapred i pripremaju i dogovaraju.
Podelite komentar
J...
Uvek imamo neki komentar ovakavili onakav!ipak da pozelimo predsedniku srecan put i da donese svetog duha za sve nas!
Podelite komentar
Petar I.
@J...
Mi smo takvi, ni jedan aktuelni predsednik nam ne valja. Tek kada ode s vlasti onda vidimo da je bio dobar.
Podelite komentar
Lazar
Ko odluči da ide na Svetu Goru mora najmanje 7 dana da posti ...Ne pripremljeni NIGDE
Podelite komentar
Mihailo
Na današnji dan, 3. septembra (21. avgusta po starom kalendaru) 1903. godine u ruskom manastiru svetoga Pantelejmona na Svetoj Gori desio se, neprimetan za svet, jedan događaj za koji ni dana, več i 117 godina kasnije, nema objašnjenja, barem zdravorazumskog Fotografiju je arhiv svetogorskog manastira Sveti Pantelejmon izneo u javnost 1997. Nastala je kao uspomena na jedan stari običaj: davanje milostinje ruskog manastira siromašnim monasima - keliotima. Uprava manastira je tada odlučila da se milostinja više ne daje pošto su manastirske zalihe bile na izmaku. Moguće da je ovome doprinela loša situacija u Rusiji usled koje je sve manje priloga pristizalo samom manastiru. Monah Gavrilo je trebalo da fotografiše poslednji ovakav događaj, za uspomenu. Međutim, tada je jedino on primetio jednu ženu kako se na čudan način kreće među monasima. Fotografisao je, dakle, tu scenu, a žena koju je samo on video prikazala se i na fotografskom papiru, okružena sjajem. Oci su zaključili da se na slici ukazala Preveta Bogorodica i dala im do znanja da je tužna i da je protiv takve odluke, pa su odlučili da nastave sa davanjem milostinje. SA STRAHOM BOŽIJIM SE IDE NA SVETU GORU ...
Podelite komentar
Sale
@Mihailo
Mila naša vladičice ti znaš ko je dostojan a ko ne ...Verujemo u tebe ♥️☦️❤️
Podelite komentar
M.K.
@Mihailo
Predivno nisam znala za ovo slava Bogu ❤❤🙏🏼na današnji dan rodjen i Nikolaj Velimirovic 🇷🇸✨✨✨
Podelite komentar
Христина
ČUDOTVORNA IKONA - BOGORODICA KLISIJARSKA Ikona Bogorodice Klisijarske (Eklesijarhova) je dobila ime po crkvenjaku (eklesijarhu) kojeg je urazumila. Predanje kaže da je taj crkvenjak bio pomalo nemaran. Trebalo je da održava kandilo pred ikonom Presvete Bogorodice koje se često gasilo zbog promaje. Paleći ga jednom prilikom, eklesijarhu su se otele neprimerene reči. Ali istog časa je onemeo. Moć govora mu se vratila tek posle brojnih metanija i mnogo prolivenih suza. Legenda kaže da je od tada postao najrevnosniji sluga u hramu Gospodnjem.NA HILANDAR SE IDE SA VELIKOM PRIPREMOM A PRESVETA BOGORODICA JE TU I NIJE SE IGRATI ...
Podelite komentar
Mile
@Христина
Da kada sam bio na Hilandaru monah nam je to ispričao i poklonili smo se ikoni ali samo nekolicina je mogla priči jer su padali po podu mnogi,gušili se i plakali...Sve po veri biva
Podelite komentar
Сара
Молим те Пресвета Ти знаш шта требаш учинити ♥️☦️❤️
Podelite komentar
Ma šta mi reče
Znam mnoge koji idu redovno na službe, posećuju manastire a u stvarnosti nisu karekterni i za porododicubi okruženje ispravni. Crkva treba da stane uz narod samo ako je opstanak nacije u pitanju a ne da daje podršku kandidatima na izborima. Sve služi promociji i komercijalne predstavljaju tako da me ničije posete i izjave neće uveriti u iskrene i verske namere. Hilandar treba pomoći u obnovi a ne NOTR DAM, albaniju...
Podelite komentar
Jeste
@Ma šta mi reče
Brate, tako je!
Podelite komentar
Mare
Pravoslavni Srbin presednik Srbije u posti Hilandaru sta je tu cudno.Zavrsio se Hram Sv.Save,Spomenik velikanu Stefanu Namanji...Docekace ga kao brata.
Podelite komentar
Acs
@Mare
Uzmi sendvič
Podelite komentar
Lazar
Koštunici zvonila zvona 😂 Najveći folirant i licemer.
Podelite komentar
Родољуб
@Lazar
Коштуница је једини честити и верујући председник кога смо имали од Другог светског рата. Он је у Кареји дочекан буквално са почастима византијског цара.
Podelite komentar
Qwer
@Lazar
Tako je Lazare. Veliko razočarenje.
Podelite komentar
Srbbgd
@Lazar
On je jedini bivši predsednik koji ide bez obezbeđenja. To sve govori o njemu.
Podelite komentar
oci zelene
@Lazar
Zato je i Srbija pod Koštunicom propala ko Vizantija...folirant običan je bio taj Koštunica, koji je samo imao iza sebe dobru propagandnu mašineriju.
Podelite komentar
Dragica
Pa ovde može da piše svako šta mu padne na pamet ali stalno se pitam šta bi to oni bolje uradili. Tužno i pretužno koliko je zla u nama, svi smo srećom prolazni i samo gostujemo na ovoj planeti!
Podelite komentar
Bot
Propada i Hilandar kad ovaj ide u posetu.
Podelite komentar
Srbbgd
Toma se sa sinovima tamo naučio skromnosti.
Podelite komentar
Dobar vic
@Srbbgd
Ahahahahaaaaa!
Podelite komentar
Zoki
Ti sto su bezali od Milosevica su i svasta radili a krili se iza mantije, da ne pominjem. Jedan je najveci Srbin i predsednik Slobodan Milosevic!!!
Podelite komentar
Mile rent-a bubreg
@Zoki
Za vreme tog tvog idola građani Srbije su bili toliko poniženi i izdati kako nije bilo ni u 1. ni u 2. svetskom ratu.Da podsetim, izgubili smo sve ratove u kojima smo učestvovali, popili smo sankcije, plata 2 marke, hiperinflacija ne zabeležena u istoriji, svakodnevna ubistva po ulicama kriminilaca, bombardovanje, izbačeni iz UN, zločini su činjeni u naše ime, izdaja naroda u Krajini i na Kosovu i Metohiji, krađa izbora... a za to vreme neverovatno bogaćenje Miloševićeve dece i žene, kao i bliskih saradnika.
Podelite komentar
Fica
Samo da potsetim javnost a to je poznato sveštenstvu SPC širom Srbije da je za vreme Miloševica obnovljen sve do jedan manastir u Srbiji. Ako to nije tačno izvolte neka demantuju SPC ,sveštenici,monasi.
Podelite komentar
Beli
Nemože se smatrati privatnim posetama dosadašnjih predsednika Hilendaru. Predsednik države može u privatnu posetu roditeljima,kumovima ujni... A Hilendaru je njihova poseta uvek zvanična.
Podelite komentar
Vitez Koja
To što su bili na Hilandaru i slušali liturgiju, ne znači da su postali bolji ljudi ili da su postali dobronamerni sa željom i vizijom boljitka za svoju državu, što se i vidi iz njihovog delovanja.
Podelite komentar
Güss
@Vitez Koja
Najbolji komentar.
Podelite komentar
Sima
@Vitez Koja
Cuti bre.Tamo je poslednja odbrana pravoslavlja.
Podelite komentar
Srba
@Vitez Koja
Tisina bre
Podelite komentar
Luka
Trebalo bi zaštititi naš drevni manastir.
Podelite komentar
Veca
E sad mozete da pisete sta hocete, i da olajavate kako hocete.
Podelite komentar
Obrad
Neko sa Terazija, neko ispred skupštine...
Podelite komentar
Mihajlo
Milošević je veći Srbin od svih njih koji su se licemerno predstavljali kao veliki vernici ili se još uvek predstavljaju...
Podelite komentar
Posle
Okaditi dobrano.
Podelite komentar
gradimir
Sva četvorica ne koštaju ništa.
Podelite komentar
Joe
Ne valjaaaa
Podelite komentar