Svetske sile "lome koplja" oko Balkana: Najmoćniji zvaničnici razgovarali o regionu, šta je sa KiM?

Foto: Shutterstock

Da je region stavljen u vrh liste spoljnopolitičkih prioriteta Zapada pokazao je i nedavno održani telefonski razgovor američkiog predsednika Džozefa Bajdena i nemačke kancelarke Angele Merkel, koji su između ostalog razgovarali o Zapadnom Balkanu. Nekoliko nedelja ranije, u razgovoru novoizabranog predsednika SAD sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom na stolu se našla ista tema.

Preporučujemo

Za Beograd to ne donosi dobre vesti, smatraju analitičari, zbog poznatog stava Vašingtona i Berlina o rešenju kosovskog pitanja i navode da sledi povećan, udružen pritisak oko Kosova.

Sa tim je saglasan i predsendik Srbije, koji je rekao da to očekuje već posle izbora na KiM, gde pretpostavlja da će pobediti stranke koje će insistirati na ujedinjenju sa Albanijom, a zatim će uslediti pritisak na Srbiju da prizna tzv. Kosovo.

- A onda će početi da nas da ucenjuju sa velikom Albanijom, i reći će da priznamo tzv. Kosovo. Sa tom idejom će nam doći stranci - rekao je Vučić na TV Prva.

Govoreći o zahtevima da novi američki predsednik Džozef Bajden privoli Srbiju da prizna nezavisnost Kosova, Vučić je dodao da očekuje pritiske ne samo u vezi s Kosovom, nego i u vezi s Republikom Srpskom.

Predsednik Srbije rekao je da očekuje povećan pritisak na Srbiju, naročito po pitanju Kosova i Metohije, ali da će on nastaviti da se bori-Foto: Telegraf.rs

- Ali nije to ni ranije bilo drugačije. Sada će biti još teže. Pa šta sad? Borićemo se. Borićemo se istinom, jer je moja obaveza da čuvam zemlju - rekao je on.

Merkelova među prvim zvaničnicima sa kojima je Bajden razgovarao

Merkelova je među prvim zvaničnicima sa kojima je novoizabrani predsednik SAD održao sastanak, a u saopštenju kabineta nemačke vlade, koje je usledilo posle telefonskog razgovora, otkriveno je da je Zapadni Balkan među najurgentnjim temama, rame uz rame sa Avganistanom, Kinom, Iranom, Rusijom i Ukrajinom.

New- #WhiteHouse readout of President #Biden’s call with German Chancellor Angela #Merkel pic.twitter.com/MQnEqpvOza— Suzanne Lynch (@suzannelynch1) January 25, 2021

Razgovor sa Merkelovom pokazao je da će se, uz rešavanje unutrašnjih problema, brzo posvetiti i ovom delu Evrope a naročito oko rešavanja Kosova kao jednog od izvora nestabilnosti i reintegrisanja u EU.

- Predsednik Džozef Bajden razgovarao je sa kancelarkom Angelom Merkel, prenevši joj nameru da revitalizuje transatlantsko savezništvo, uključujući NATO i Evropsku uniju, kao kamen temeljac kolektivne sigurnosti i zajedničke demokratske vrednosti. Lideri su se složili po pitanju zajedničkih prioriteta u spoljnoj politici, uključujući Avganistan, Kinu, Iran, Rusiju, Ukrajinu i Zapadni Balkan - navodi se u saopštenju.

Srbiju očekuje pritisak sa Zapada

Bivši diplomata Zoran Milivojević ocenio je da Srbiju očekuje pritisak da se prizna Kosovo i Federalizuje BiH, ali ne zbog proširenja EU, već, kako kaže, zbog geopolitičkih interesa zapadne alijanse, prenosi Tanjug.

- Priznanje Kosova i federalizacija Bosne je cilj Bajdenove administracije, koja ta pitanja želi da reši što pre i na način koji odgvora zapadnim interesima. Ono što će doneti dinamiku i promeniti stanje, u odnosu na Trampovu administraciju, to je približavanje Vašingtona i Brisela i Berlina, i davanje zelenog svetla da EU, odnosno Nemačka tu stvar vodi uz punu asistenciju Amerike i na liniji objedinjenog interesa, jer se time rešava i uticaj Rusije i Kine na ovim prostorima - ocenio je Milivojević.

Bivši diplomata Zoran Milivojević ocenio je da Srbiju očekuje pritisak da se prizna Kosovo i Federalizuje BiH, ali ne zbog proširenja EU, već, kako kaže, zbog geopolitičkih interesa zapadne alijanse, prenosi Tanjug-Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Dodao je da Srbiju očekuje pritisak sa Zapada pod kojim je više od 20 godina, ali uz drugačiju dinamiku. Milivojević je ocenio i da su se stvari promenile na svetskoj sceni i da ta pitanja neće moći, kako neko zamišlja, da se reše "preko kolena".

- Problem je u tome što su se stvari promenile, što niti je Srbija ista, niti je svet isti, niti je to moguće rešiti preko kolena. Prema tome, bez obzira na pritisak, jedini model je diplomatija, političko rešenje koje uvažava srpski interes, i ako je neko zainteresovan za mir i stabilnost na ovim prostirima mora to da uvaži nove realnosti - ocenio je Milivojević.

Milivojević je istakao da ni Dejtonski mirovni sporazum nije moguće srušiti tek tako.

- To je ozbiljan međunarodni dokument, i samo izvorni Dejton garantuje mir i stabilnost i povoljan politički ambijent. To je veoma važno, jer smo daleko od proširenja EU. Prema tome, ovde je jasno da je pritisak u funkciji geopolitičkih interesa zapadne alijanske, a ne zato što su evrointegaracije u prvom planu ili nešto što bi išlo nama u korist - zaključio je Milivojević.

On je naglasio da Srbija treba da radi isto što i do sada, odnosno da ne menja politiku insistiranja na diplomatskom rešenju, koje bi poštovalo njene interese.

(Telegraf.rs)