Srbija pred odlukom o uvođenju policijskog časa: Kako je izgledao 2020. godine i kakve su procedure

S obzirom na rast broja zaraženih i činjenicu da broj zaraženih iz dana u dan raste, u Srbiji bi mogao biti uveden policijski čas i to kao rezultat poslednjeg predloga medicinskog dela Kriznog štaba.

Oni su na od Vlade Srbije tražili da se uvede potpuno zaključavanje, bar na sedam do 10 dana, a konačna odluka biće doneta kroz nekoliko dana, otkrio je pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Zoran Gojković.

- Beleži se povećanje broja zaraženih i ono što je medicinski deo štaba predložio je da se maksimalno spreči mogućnost svih kontakata, jedino kroz vid vanrednog stanja, odnosno policijskog časa. To vide kao mogućnost za rešenje situacije u kojoj se nalazimo - rekao je Gojković.

Ipak, predsednik Srbije rekao je da smatra da "nismo blizu ponovnog uvođenja vanrednog stanja", ali je istakao da su lekari u pravu i da svi moraju da budu mnogo disciplinovaniji.

Kako je policijski čas izgledao prošle godine

Tokom prvog naleta korone, policijski čas je prvi put uveden 18. marta i prvobitno je trajao od 20 časova do 5 ujutro narednog dana, dok je starijima od 65 godina u gradskim sredinama i osobama starijim od 70 godina u seoskim područjima bilo potpuno zabranjeno kretanje van domova.

Međutim, već od 22. marta produžen je na period od 17 do 5 sati, zbog čega su i sve prodavnice, apoteke i pekare morale da menjaju radno vreme, a zabranjeno je i okupljanje u parkovima, na javnim površinama i rekreacija na otvorenom.

Kako je tada rečeno, nedisciplina je razlog donošenja ove mere, a najavljene su još drastičnije. Takve najave su se kroz nekoliko dana i obistinile pa je policijski čas pooštren od 28. marta, a nova mera odnosila se na slobodu kretanja vikendom. Kretanje je bilo ograničeno vikendom, dakle subotom i nedeljom od 15 časova popodne do 5 ujutru.

Početkom aprila bilo je ozbiljnih najava da bi policijski čas mogao da traje i 24 sata dnevno, što se srećom nije dogodilo. Ipak, vlasti su odlučile da okupljanja građana pre svega po izletištima ograniče dugim policijskim časovima tokom vikenda.

Prvi takav je trajao 60 sati, od 10. aprila uveče do 13. aprila u ranim jutarnjim satima, da bismo najdužu zabranu kretanja imali za Uskrs, u periodu od 17. do 21. aprila, i to čak 84 sata.

Odmah po njegovom završetku doneta je odluka da ubuduće policijski čas, tokom kojeg važi zabrana izlaska građana na ulice (sa izuzetkom onih koji imaju dozvole) bude malo skraćen, pa je počinjao svakog dana od 18 časova.

Treći "vikend pod katancem" imali smo od 24. do 27. aprila i on je trajao 59 sati, dok je za prvomajske praznike zabrana izlaska važila od 30. aprila do 2. maja.

Vanredno stanje na teritoriji cele Srbije ukinuto je 6. maja, pošto je Skupština usvojila Predlog odluke o ukidanju vanrednog stanja, koji je podnela Vlada Srbije.

Ova odluka je, posle objavljivanja u Službenom glasniku stupila na snagu, što praktično znači da je poslednji policijski čas završen narednog jutra, 7. maja, čime je ukinut angažman Vojske Srbije u civilne svrhe.

Ipak, na snazi su ostale pojedine mere koje su uvedene kako bi se smanjila mogućnost širenja virusa korona.

Šta je policijski čas?

Policijski čas se odnosi na vreme u kome se od građana zahteva da ostanu u svojim domovima. Uvodi se kao mera zabrane kretanja građanima u određenom vremenskom periodu.

Može se ograničiti zbog vođenja krivičnog postupka, zaštite javnog reda i mira, sprečavanja širenja zaraznih bolesti ili odbrane zemlje.

Ukoliko se osoba nađe na ulici u toku policijskog časa preti joj kazna zbog kršenja naredbe.

U konkretnim okolnostima, u vreme pandemije korona virusa, zabrana kretanja stanovništva može da traje dok postoji opasnost od unošenja zarazne bolesti u zemlju i od širenja epidemije zarazne bolesti.

To je omogućeno Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. I u ovom slučaju, za svako ograničavanje kretanja ljudi više od osam sati potrebno je odobrenje suda. Ministar zdravlja donosi odluku o policijskom času na predlog Republičke stručne komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i Zavoda za javno zdravlje.

Može da naredi zabranu ili ograniči kretanje stanovništva u području zahvaćenom određenom zaraznom bolešću.

(Telegraf.rs)