• 55

Kako Priština zamišlja dijalog sa Beogradom: 5 nerazumnih poteza koji blokiraju pregovore

Dok Kurti smatra da njegovim ulaskom u proces pregovora počnje "novi dijalog", koji se ne može nastaviti na onome što su prethodne vlasti u Prištini radile, predsednik Srbije ponavlja čvrst stav Beograda - međusobno priznanje ne dolazi u obzir, samo kompromisno rešenje, uz obavezno ispunjavanje potpisanih sporazuma, u slučaju Prištine to je formiranje Zajednice srpskih opština

  • 55
Beograd, Pristina, Srbija, Kosovo

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Nerazumni potezi Prištine smenjuju se kako se smenjuju premijeri tzv. Kosova i učesnici u dijalogu, a svaki dodatno udaljava od sveobuhvatnog pravno-obavezujućeg sporazuma.

Tako je jedan premijer privremenih institucija u Prištini uveo takse na robu iz centralne Srbije, drugi ih ukinuo pa uveo mere reciprociteta, treći ukinuo mere pa najavio nastavak lobiranja za priznavanje njihove tzv. države i dalje pokušaje Prištine da se učlani u međunarodne organizacije. Onda je usledila pauza zbog pada Vlade u Prištini, povratak za pregovarački sto ali novo-staro odbijanje formiranja Zajednica srpskih opština uz najave tužbi za genocid protiv Beograda.

Iako je prošlo 10 godina od početka dijaloga, čini se da su danas Beograd i Priština nikad udaljeniji od dogovora.

Dok Kurti smatra da njegovim ulaskom u proces pregovora počnje "novi dijalog", koji se ne može nastaviti na onome što su prethodne vlasti u Prištini radile, predsednik Srbije ponavlja čvrst stav Beograda - međusobno priznanje ne dolazi u obzir, samo kompromisno rešenje, uz obavezno ispunjavanje potpisanih sporazuma, u slučaju Prištine to je formiranje Zajednice srpskih opština.

Priština traži priznanje nezavisnosti Kosova

- Albanska delegacija ne želi da ispuni svoje obaveze, tražili su da odmah saznaju kada ćemo priznati nezavisno Kosovo - rekao je predsednik Srbije posle današnjeg sastanka.

Dodao je da nije bilo "apsolutno ničega oko čega bi se Kurti i on usaglasili, jer je na početku sastanka rekao da je došao u Brisel kako bi ga pitao "kada će priznati nezavisno Kosovo".

- Odgovorio sam mu da se to neće dogoditi nikada - rekao je predsednik Srbije.

Kaže da je ovo što su oni danas pokušali bio pokušaj da se okonča dijalog, jer su očekivali da će se Beograd udaljiti sa sastanka.

- Razgovarali smo o nestalim osobama, pročao sam koliko je važno da znamo koliko je važno da znamo mesto gde je sahranjen svaki Albanac i svaki Srbin. Mi ćemo nastaviti racionalno da pristupamo. U narednim danima ćemo morati da razgovaramo sa Srbima sa Kosmeta. Veoma sam uplašen jer sam video sa koliko neodogovornosti ćemo morati da se suočavamo u budućnosti - kazao je predsednik Srbije.

Odbijanje formiranja Zajednice srpskih opština

Osam godina od potpisa na Briselskog sporazuma, jedna od njegovih ključnih odredbi nije ispunjena Zajednica srpskih opština i ne zna se da li će, i u kom obliku biti primenjena.

Zamišljena kao mehanizam zaštite srpskog stanovništva na Kosovu, njeno osnivanje nije pokrenuto iako su se u Prištini promenila čak petorica premijera, dve predsednice i jedan predsednik.

Albin Kurti, Aljbin Kurti

Foto: Tanjug/AP/Visar Kryeziu

Premijer privremenih prištinskih institucija izjavio je početkom juna da neće biti formiranja "jednonacionalne" zajednice opština na Kosovu.

- Neophodno je da se svi građani integrišu bez obzira na etničku pripadnost, a ne da se prave zgrade koje ih dele i razdvajaju - rekao je on.

Pitanje verskih objekata

Čestie pljačke i skrnavljenja hramova, grobalja, sprečavanja povratka proteranog naroda i onemogućavanja pristupa vernika nekim od verskih objekata izazivaju posebnu zabrinutost Beograda, dok Priština na to gleda potpuno drugačije.

Ne samo da nema reakcija, nego su predstavnici Prištine nedavno pisali Unesku i zahtevali da se četiri spomenika kulture na KiM, koja su navedena na Uneskovoj listi svetske baštineuklone iz kategorije "u opasnosti", da se promeni zemlja porekla gde su ovi spomenici zavedeni, kao i spremnost da tzv. Kosovo pristupi organizaciji.

Reč je o manastiru Visoki Dečani, Pećkoj patrijaršiji, manastiru Gračanici i crkvi Svete Petke u Prizrenu.

Visoki Dečani

Visoki Dečani / Foto: Tanug/Zoran Žestić

U pismu koje su potpisali Aljbin Kurti, Vjosa Osmani i predsednik Skupštine Glauk Konjufca, dali su objašnjenje o delovanju zvaničnih institucija tzv. Kosova po pitanju zaštite kulturnog nasleđa i promociju kulturnih prava svih zajednica koje žive na Kosmetu.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković poručio je u pitanju najnovija agresivna kampanja Prištine.

- Reč je o jednom potpuno licemernom načinu delovanja Prištine i obmani međunarodne zajednice. Kada Kurti kaže da Priština ima želju i zna da sačuva srpske crkve, podsetio bih da je od 1999. godine do današnjeg dana preko 135 crkava i manastira spaljeno i uništeno - naglašava Petković.

Bratstvo manastira Visoki Dečani i Eparhija kosovsko-metohijska ne osećaju se sigurno i zaštićeno i nema poverenje u prištinske institucije, poručio je vladika Teodosije, koji je pozvao da se u nastavku procesa dijaloga Beograda i Prištine obavezno razmotre dodatne institucionalne mere zaštite svetinja SPC i vernog srpskog naroda na KiM.

Tužba za genocid

Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti izjavio je da bi institucije u Prištini morale da tuže "Srbiju za genocid počinjen pre 22 godine", tvrdeći "da su ljudi na Kosovu preživeli ubilačku kampanju srpske države i zato moramo da svedočimo pred svetom".

Aljbin Kurti je rekao da "Srbijom i dalje upravljaju ljudi koji su bili ministri i visoki zvaničnici u vreme kada su ti masakri naređivani i vršeni".

- Naravno, danas više ne mogu da dođu da nas napadnu i ubiju, ali ne samo da ne poriču svoje snove, već ih neprestano proglašavaju, uz neobuzdana ulaganja u moderno naoružanje, kupujući oružje od Rusije, Belorusije i drugih. Zašto se Srbija naoružava, ova zemlja koja se još nije izvinila za masovne zločine koje je počinila pre 22 godine. Moramo da tužimo Srbiju za genocid - rekao je Kurti u Pokleku kod Glogovca, povodom godišnjice "Dana oslobođenja".

Mediji na albanskom prenose da je dodao da partnerstvo sa međunarodnom zajednicom, ali posebno sa NATO, "daje Kosovu sigurnost za mir, kao što je to dalo 12. juna 1999".

KIM PRISTINA

Foto: Tanjug/Tanja Valič

Osim tužbe, najavio je i da će biti osnovan institut koji će dokumentovati zločine koje je, kako on tvrdi, Srbija počinila na Kosovu i Metohiji.

- Osnovaćemo institut za zločine koje je počinila Srbija i podnećemo tužbu pred Međunarodnim sudom pravde - rekao je Kurti.

I predsednik skupštine Glauk Konjufca optužio je Beograd za ubistvo 53 Albanca u Pokleku i da je, kako je rekao, "pretnja od Srbije danas prisutnija nego ikad".

Pozvao je na budnost, dodajući da "iako Srbija planira povratak na Kosovo i smatra ga svojom zemljom, sa Srbijom ništa još nije završeno".

Kršenje sporazuma o slobodi kretanja

Zabrana ulaska građanima iz centralne Srbije na teritoriju KiM i kršenje postignutih sporazuma o slobodi kretanja i sporazuma o posetama dogovorenih i potpisanih u Briselu postala je uobičajena praksa prištinskih vlasti.

Poslednji slučaj dogodio se prošle nedelje, kada je ministarki za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dariji Kisić Tepavčević zabranjeno da pređe administrazivni prelaz, iako je najava za posetu poslata na vreme i u skladu sa svim procedurama.

Policija, Jarinje, FK Crvena zvezda

Foto: Telegraf

Istovremeno je bez obrazloženja je odbijena i molba grupe od 39 hodočasnika iz centralne Srbije, koji su želeli da obiđu više svetinja na Kosovu i Metohiji.

Na KiM u aprilu nije mogao ni direktor Kancelarije za Kosovo Metohiju Petar Petković, uz obrazloženje da ugrožava zdravlje i bezbednost ljudi.

Petković je naveo da je dopis o zabrani dobio preko Delegacije Evropske unije u Beogradu i dodao da je zabrana kršenje sporazuma o zvaničnim posetama, „i to uoči osmogodišnjice potpisivanja Briselskog sporazuma“.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • kale

    Mislim da bi vlada morala preispitati dosadasnje ustupke. Ako pregovori ne idu svojim tokom ukinuti sve dogovore i nista novo ne potpisivati.

    0
    0

    Podelite komentar

  • Roki

    Oni traže priznanje razumno

    8
    19

    Podelite komentar

  • Zoran

    Posto je Srpska vojska izdana opet ce biti tako.. Nema herce da se krene i zavrsi sa tim..Grlice se plase.. Pa onda budi kurd u sopstvenoj zemlji.. Los smo kao narod.. Pasivni smo i jajare.. Ako se siotarima gine i nama se gine.. U čemu je razlika.. Evo u čemu.. U egg

    15
    5

    Podelite komentar

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima