Niz sastanaka, 16 predloga i jedan sporazum koji nije potpisan: Šta dalje u međustranačkom dijalogu?

Foto: Milena Đorđević

Sastanci vlasti i opozicije koji učestvuju u dijalogu o izbornim uslovima uz posredstvo Evropske unije, koji su juče i danas održani u Beogradu, protekli su burno, a po završetku sporazum koji su evroparlamentarci sastavili nije potpisan, kako je bilo planirano.

Preporučujemo

Do potpisivanja sporazuma nije došlo, jer se deo opozicije, Narodna stranka, Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića i pokret Dveri izjasnio da je ponuđeni dokument "dobra polazna osnova ali i da mora da se razradi."

Kako stvari stoje posle niza razgovora nakon ova dva dana koliko su evroparlamentarci proveli u Beogradu, dogovor je da dogovora za sada nema. Kako stvari stoje, o ovome će još da se pregovara, sudeći po izjavama učesnika, a da li će do dogovora doći, ostaje da se vidi.

Opozicija: Još mora da se radi

Lider ZZS Nebojša Zelenović naveo je da "nista od onoga što je opozicija tražila nije se našlo u dokumentu o kome se razgovaralo", te da zbog toga nisu ni pristali da potpišu ništa.

Potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić smatra da je ponuđeni dokument pre svega plod dogovora evroparlamentaraca i predstavnika vlasti.

- Vrlo malo onoga na čemu smo inistirali ili gotovo ništa se ne nalazi u njemu, i mi takav dokument nismo mogli da prihvatimo. Predložili smo da se nastave razgovori, dijalog do 3. oktobra. Pomak je napravljem, ali mali, nismo još došli do toga da možemo da kažemo da bismo odluku o bojkoti promenili. Rešenja su više kozmetička - naveo je on.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Među opozicionim strankama ima i onih koji ove sastanke vide kao bitan pomak napred, a Tatjana Macura je među njima.

- Ne bih se složila sa delom opozcije koji nije pristao na dokument, žao mi je što čujem da nakon dva dana intenzivnih razgvora odustaju od učestvovanju u radu RIK i nadzornog tela, a na kojima su uporno insistirali. SMS neće odbiti učestvovanje u njihovom radu, a čini mi se da opozicija opravdano strahuje i plaši se podele ko je prava a ko lažna opozcija i to je moglo da se čuje u toku poslednje seanse razgovora - kaže Macura.

Lider SDS Boris Tadić je rekao da je ponuđeni dokument neuporedivo bolji od ranije predloženog jer opozicija ima mogućnost da učestvuje u nadzornom telu, RIK-u i ukazao da će u narednim danima pozvati stranke opozicije da se uključe u proces.

- Ponovni bojkot je opasna politička posledica koja teško može da se izračuna u budućnosti. Ako ne bude primene dokumenta, razgovaraćemo sa celom opozicijom šta ćemo u budućnosti - kazao je Tadić.

Vučić: Za nas je važno da imamo demokratski izborni proces

Predsednik Srbije ocenio je da je za Srbiju važno da se priblizava izbornom procesu i da on bude demokratski, da bude dobra utakmica programa i planova i da treba da pobedi onaj koga narod bude izabrao.

- Mislim da je car je go, stvari su jasne. Problem je u tome što ih neko nije doveo na vlast i što im nije rekao da mogu bez glasova naroda da dođu na vlast - rekao je odgovarajući na pitanje zašto deo opozicije sada ne želi da prihvati predlog evoparlamentaraca.

Ukazao je i da oni ne brinu za puteve, pruge, veće plate i penzije. "Brinu za sebe i svoje dzepove", ocenio je Vučić.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Naveo je i da je jedno birački proces, a drugo je sve što mora da se uradi po pitanju RTS i RTV.

- Molio sam deo svoje stranke da prihvate predlog - dajte im RTS, dajte im sta god hoće, ne mozemo to da naredimo privatnim medijima, ali RTS je najgledanija kako kažu, sami se hvale... Pa u čemu je onda problem - upitao je Vučić.

Dačić: Vlast dosta toga prihvatila, opozicija na potezu

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić rekao je danas da je vlast prihvatila mnogo toga u izbornim uslovima što ranije nije postojalo, kao što je privremeno nadzorno telo koje bi pratilo medije, ali i da se privremeno promeni sastav RIK-a.

Dačić je posle sastanka rekao da će vlast u Srbiji realizovati sve što je prihvaćeno kao dogovor, a da opozicija u narednim nedeljama treba da se opredeli hoće li učestvovati u tim telima.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Dačić je istakao i da je pripremljen radni dokument iza koga je stala vladajuća većina, da su stranke iz vlasti bile konstruktivne, ali i da je za neke opozcione stranke ovakav tekst bio nedovoljan i neprihvatljiv.

- Nama je bitno da rezultira boljom atmosferom, očekujem da se stranke u narednom periodu odluče da li žele da učestvuju u procesu - rekao je Dačić.

Bilčik: Bojkot nije način

Evroposlanik i posrednik u dijalogu vlasti i opozicije Vladimir Bilčik rekao je da je dijalog vrlo važan kada je reč o evropskom putu i perspektivi Srbije ka evropskom putu.

- Mi smo izradili jedan dokument na osnovu povratnih informacija koje smo dobili od učesnika u dijalogu. Mi smo utvrdili jedan niz mera koje bi mogle da pomognu kada je reč o predstojećim izborima. Želeo bih da ovaj dokument bude dostupan za javnost, i da se vidi koje su mere, koje su mislim izvodljive, i zahvaljujući kojima se može stvoriti jedno poverenje kada je reč o izbornom procesu - rekao je Bilčik.

On je istakao i bojkot nije način da se ostvari demokratija.

- Nadam se da će svi to imati na umu, ne samo u smislu demokratije već i kada je reč o napretku Srbije ka evropskom putu - rekao je Bilčik.

Šta piše u dokumentu

Prema dokumentu koji je danas objavljen, ukupno 16 mera bi trebalo da se sprovede, među kojima i uspostavljanje nadzornog tela koje će pratiti rad medija, naročito RTS i RTV, i obaveštavati javnost o svojim zaključcima, izmenjeni sasav RIK-a i REM-a u kojima će biti i predstavnici opzicije.

Nadzorno telo će brojati dvanaest članova, od kojih bi šest bilo predlog REM-a i šest predstavnike opozicije, a koje će predložii predsednik Skupštine Ivica Dačić.

Takođe, predloženo je da REM usvoji obavezujuči pravilnik za RTS i RTV u skladu sa preporukama OEBS-a, a radi boljeg regulisanja izborne kampanje.

Među dogovorenim stavkama je i da se privrememo doda šest članova Republičke izborne komisije, kako bi se povećalo poverenje u izborni cenzus.

Predloženo je i utvrđivanje distributivnog ključa za RTS i RTV a u vezu sa oglašavanjem na njima, ali i metodologije kojom mediji prate kampanju i koja obuhvata i tonalitet izveštavanja.

Biće smanjen broj potrebnih potpisa za kandidovanje liste nacionalnih manjina na 5.000, ali i da se promeni način finansiranja kampanje, i to tako što se 30 odsto sredtsva podjednako rasporedi svim podnosiocima lista, a 70 odsto na one liste koje su prešle cenzus, i to shodno broju osvojenih mandata.

Takođe, predloženo je da budu usvojene konkretne mere za, kako je navedeno, "unapređenje integriteta izbornog procesa, uključujući objavljivanjre i kontrola birčkog spiska.

Navedeno je i da je na dijalogu istaknuta hitnost izmene finansiranja troškova izborne kampanje iz budžeta, kako bi se obezbedila ravnopravna raspodela finansijskih sredstava među podnosiocim aizbornih lista.

Istaknuta je važnost da u izborima učestvuju i nacionalne manjine, i da se unaprede uslovi koji će to i omogućiti. Ukazano je da je pravovremeno sprovođenje predloženog od suštinske važnosti i učešće institucija u tome, ali i da će biti organizovana provera da li je i koliko sprovedeno ono što je dogovoreno.

Nastavak međustranačkog dijaloga sa evroparlamentarcima počeo je juče, ali su ga tokom jedne od sesija napustile stranke okupljene oko SSP Dragana Đilasa, DS, PSG i Pokret za preokret.

(Telegraf.rs)