Šta Srbiji donosi održavanje konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja u Beogradu

Zvanice na Samitu nesvrstanih u Beogradu 2021. godine / Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Svečana komemorativna konferencija Pokreta nesvrstanih zemalja koja je održana u ponedeljak i utorak u Beogradu svakako predstavlja najveći multilateralni politički skup održan u ovoj godini na teritoriji Evrope i jedan od najvećih skupova generalno na planeti.

Preporučujemo

S tim u vidu, i uz činjenicu da je na konferenciji prisustvovalo čak 117 delegacija, odnosno 111 država i šest međunarodnih organizacija, jasno je da je organizacijom ovog skupa potvrđen kredibilitet, ali i autoritet Republike Srbije unutar međunarodne arene.

Ali, šta ovaj skup zapravo znači za nas, pogotovo po gorućem pitanju "Kosova"? Ako uzmemo u računicu da je 125 priznatih starih zemalja u Pokretu nesvrstanih, i ako znamo da neke od njih neće povući svoje priznanje, možemo li da očekujemo da većina preostalih ipak hoće? Jer, čini se, to bi mogla da bude jedna od ključnih posledica Samita.

Poznato je da su Nesvrstani nastali u "problematično vreme", kada je Amerika pretila da pokrene nuklearni svetski rat. Ukratko, čekalo se celu noć da li će početi sukobi ili ne, kada je tadašnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito, pušeći cigaru sa el presidentom Kube Fidel Kastrom predložio da naprave "nesvrstane". Srbija je, sada, napravila pun krug. Šezdeset godina kasnije, dok obeležavamo jubilej, nalazimo se u situaciji u kojoj će Nesvrstani zapravo imati - ne baš istu - ali gotovo istu ulogu kao i onda.

Državni sekretar Nemanja Starović u razgovoru prilikom dočeka zvanica iz celog sveta na aerodromu "Nikola Tesla" Foto: Tanjug/Sava Radovanović

- Kada govorimo o pitanjima poput poštovanja teritorijalnog integriteta suverenih država, to jeste jedan od principa na kojima se Pokret nesvrstanih zemalja i zasniva. A takođe moramo imati u vidu i to da zaista značajna većina država članica Pokreta zapravo i nije priznala jednostranu odluku proglašenja nezavisnosti Kosova, i ne verujemo da će se taj stav i u budućnosti  menjati - objašnjava za Telegraf.rs državni sekretar Nemanja Starović, koji je jučerašnji dan proveo u stolici predstavnika Srbije na Samitu pokreta nesvrstanih.

Starović je izričit u stavu da je ovaj skup bio posvećen afirmaciji temeljnih principa na kojima je Pokret nesvrstanih i zasnovan u današnjem vremenu, i da ga Srbija, sa svoje strane, nikako nije koristila za kampanju takozvanog "odpriznavanja", budući da smo kao država veoma posvećeni Vašingtonskom sporazumu i dvostrukom moratorijumu koji je uspostavljen.

- No, imajući u vidu veliki doprinos ovog skupa i reafirmaciji ugleda republike Srbije na međunarodnom planu, jedna od posrednih posledica organizacije svakako će, dakle, biti obnovljeno poštovanje prema našoj državi koje najveći broj država, članica pokreta, svakako gaji i neguje - siguran je državni sekretar.

Upitan da li je, makar na marginama Samita, bilo govora o tome da postoji bar nagoveštaj da će neka od članica koje su već priznale tzv. Kosovo kao nezavisnu državu, nakon ovog skupa eventualno povući svoje priznanja, Starović je vrlo izričit da o tome nije bilo nikakvog govora.

I dok su srpski zvaničnici, razumljivo, obavezani da se pridržavaju potpisanog dogovora sa Prištinom u SAD, analitičari sa druge strane mogu otvoreno da kažu da se, po pitanju Kosova, stanje očigledno vraća na onaj nivo kada smo krenuli u ceo proces da što više zemalja povuče svoje priznanje. Tek završen Samit nesvrstanih nam, očigledno, donosi neki novi zamajac, u slučaju da rešimo ponovo da krenemo tim putem "odpriznavanja".

Ako uzmemo da je evidentno da Albanci sa Kosova ne postupaju više po Vašingtonskom sporazumu, i sa druge strane da ćemo mi moći da krenemo u diplomatsku kontraofanzivu u nekom budućem trenutku, onda je jasno da nam, sa jedne strane, Samit omogućava da pojačamo i pojasnimo naše stavove po pitanju KiM, a sa druge strane da opšte ojačamo državu i njen spoljno politički imidž.

Prof.dr Mina Zirojević: Pokret nesvrstanih je impresivnija organizacija od EU / Printskrin: Youtube/Kurir

- Mi dugo godina živimo kao zemlja koja nema alternativu i koja mora da sluša sve da bi ušla u Evropsku uniju. Sada je jasno da to ne treba da nam bude jedina opcija i da mi jednostavno moramo sve te naše spoljnopolitičke kapacitete da razvijemo. Pokret nesvrstanih nas dovodi do toga da će nam uskoro biti omogućeno da za pregovaračkim stolom i mi imamo svoj glas i autoritet da kažemo i budemo saslušani povodom bilo kog stanja - objašnjava za Telegraf.rs smisao održavanja Samita pokreta nesvrstanih u Beogradu prof. dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo.

Zirojevićeva ističe da ima i drugih pozitivnih aspekata, među kojima je svakako i ekonomsko jačanje, koje je neminovno, jer imamo puno prijatelja koji su potencijalni ekonomski partneri sa kojima je razmena moguća. I to čitav korpus zemalja koje su male, i ne tako male, koje takođe nemaju izbor sem da se oslanjaju i zavise od velikih centara moći, ili kao i mi, traže alternativu i udruže sa manjima.

Nesvrstani sa sobom povlače i veliki broj glasova u Ujedinjenim nacijama. Iako su u pitanju zemlje bez prava Veta, ovaj reanimirani Pokret, sa druge strane privukao je interesovanje Rusije i Kine, koje imaju svoje računice u pogledu Nesvrstanih.

- Rusija je dobila prisustvo posmatrača što pokazuje aktivnu ulogu zemalja koje imaju pravo Veta, a koje nisu više one iste zemlje iz devedesetih godina, već su ojačale i veoma su zainteresovane da naprave protivtežu Zapadu. Prisustvo Srbije u Nesvrstanima stvara problem i zemljama u regionu. Ako uzmemo primer Hrvatske i Slovenije, koje svoj legitimitet i autoritet crpe iz osnova da su u Evropskoj uniji, dok mi sa druge strane nismo imali ništa, sada možemo da kažemo je uz nas 125 zemalja Pokreta, što je daleko impresivnije od EU - primećuje Zirojevićeva.

U neku ruku, dodatno objašnjava, Pokret nesvrstanih je bio nekada, ono što je kasnije postala EU. Misli se na slobodnu trgovinu, prijateljske zemlje, jedan glas... Sami odnosi su bili prijateljskiji zbog toga što su unutar Pokreta bile zemlje koje su bile dovoljno različite da se ne potencira ko je glavni, uprkos tome što je Tito tu imao najvažniju ulogu, kao osoba od najvećeg autoriteta.

I dok se prisećamo prošlosti, završio se Samit u Beogradu, zvanice iz celog sveta su otišle, a za njima je ostalo pitanje da li je službeno nazvan "komemorativni skup" možda ipak manje komemoracija, a daleko više rađanje nečeg novog?

(Telegraf.rs)