• 0

Postoje dva scenarija prema kojima izmene Zakona o eksproprijaciji neće postojati

Za razliku od Ustava iz 1990, zakon bi se vratio u parlament, poslanici bi glasali, ako postignu većinu, zakon postoji, ako ne postignu, narodski rečeno zakon propada

Narodna skupština republike Srbije

Foto: Nikola Tomić

Izmene Zakona o eksproprijaciji vraćene su Narodnoj skupštini, a postoje dva scenarija prema kojima izmene neće postojati.

Skupština može da odluči ili da ne odluči da ponovo glasa o predlogu zakona.

Za razliku od Ustava iz 1990, zakon bi se onda vratio u parlament, poslanici bi glasali, ako postignu većinu, zakon postoji.

Sada Skupština može da odluči da ne glasa o tom zakonu i zakon u tom slučaju propada.

Ukoliko se zakon ne nađe na dnevnom redu prilikom sledećeg utvrđivanja, smatra se da je parlament odustao od tog zakona.

- Naš Ustav je tu vrlo interesantan, uporedno gledano. Mi imamo jedno rešenje koje postoji još samo u Litvaniji.  Ipak, najbolji put do dobrog zakona jeste široka javna debata - izjavio je za RTS ranije danas naučni saradnik Instituta za uporedno pravo Miroslav Đorđević i dodao je da je bio deo radne grupe za reviziju Ustava i da su u to bili uključeni svi mogući činioci.

Ustavom iz 2006. ojačano pravo suspenzivnog veta

Suspenzivni veto je uveden u Ustav 1990. godine, a ojačan je Ustavom iz 2006. godine.

Predsedništvo Srbije. zgrada Predsedništva Srbije, Andrićev venac

Foto: Marko Jovanović

Inicijalno je to ovlašćenje bilo među blažim, a predsednik je mogao da vrati zakon koji je Skupština mogla da ponovo izglasa.

Međutim, novim Ustavom iz 2006. godine, suspenzivni veto dobija veći značaj. Ustanovljena je apsolutna većina u ponovnom glasanju u parlamentu, a i produžavanjem rokova tokom kojih predsednik odlučuje da li će uložiti veto ili ne, sa sedam na 15 dana.

- Sama činjenica da predsednik ima suspenzivni veto, a predsednik je kod nas neko ko je izabran na direktnim izborima, daje jasnu poruku svim drugim političkim činiocima, predlagačima zakona, kao i zakonodavnom telu da o tome vode računa, jer ukoliko ne vode računa, može se uvek dogoditi ono što se dogodilo juče - rekao je Miroslav Đorđević.

Šta je sve bilo sporno u Zakonu o eksproprijaciji?

Predsednik Srbije pojasnio je čime se rukovodio pri odluci da Skupštini Srbije vrati usvojene izmene Zakona o eksprorpijaciji, navodeći da se pozvao na član 113. Ustava Srbije i, još važnije, na član 19, stav I Zakona o predsedniku Republike.

On je pojasnio da je postojala mogućnost tumačenja koje bi možda neko nekada mogao da obara, odnosno da se pozove na član 58 Ustava Srbije, koji garantuje neprikosnovenost prava svojine, koje bi bilo ugroženo ako u roku od osam dana bilo kome može da se oduzme pravo svojine bez ozbiljnije pravne procedure.

Zato se, kaže, pozvao na Zakon o predsedniku, član 19, po kojem predsednik, uz pismeno obrazloženje, može da vrati parlamentu zakon na ponovno odlučivanje, ako smatra da - nije u saglasnoti sa Ustavom, ili da nije u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, ili da pri donošenju zakona nije poštovana procedura, što ovog puta, kaže, nije bio slučaj, ili da zakon ne uređuje neku oblast na odgovarajući način, što je deo člana 19 na koji se i pozvao.

Video: Vučić povukao Zakon o eksproprijaciji: Objasnio i sve razloge zašto

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima