Ukoliko se od Srbije očekuje da uskladi spoljnu politiku sa EU, potreban i konkretan datum za članstvo

Foto: Shutterstock, Tanjug/AP, Nikola Tomić, Medija centar Beograd, Youtube/TVKopernikus

Strateški cilj Srbije je članstvo u Evropskoj uniji, ali naša zamlja takođe neguje i prijateljstva sa državama poput SAD, Kine, Rusije, Turske, jer je to, kako već godinama ističu zvaničnici, u najboljem interesu države. Usklađivanje spoljne politike Srbije sa EU je nešto o čemu se već duže vreme govori, a to je bilo definisano i u Poglavlju 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika).

Za sprovođenje Zajedničke spoljne i bezbednosne politike zadužen je Visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.

Preporučujemo

Zajednička bezbednosna i odbrambena politika podrazumeva da Evropska unija nema svoju vojsku, ali može, u slučajevima krize, da obrazuje snage koje doprinose razoružanju, imaju humanitarne zadatke, daju vojne savete, pomoć i slično.

Ukoliko neka država krši međunarodno pravo ili ljudska prava, ili ne poštuje osnovne demokratske vrednosti i vladavinu prava, Evropska unija ima sistem restriktivnih mera, koje se kreću u rasponu od diplomatskih do ekonomskih mera.

Da li je rat u Ukrajini povećao očekivanja EU prema Srbiji da uskladi svoju spoljnu politiku sa Unijom? Izjave zvaničnika poput nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok pokazuju da očekivanja postoje, a analitičari ocenjuju da pokretati pitanje usaglašavanja spoljne politike bez pitanja članstva u EU, nije realno.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Berbok: Srbiji je za EU ključno da podrži sankcije

Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok rekla je pre dva dana da je zbog rata u Ukrajini važno da Evropsku uniju podrže zemlje koje su na putu ka članstvu, a posebno je poručila da bi Srbija trebalo da podrži spoljnu politiku Brisela, a time i sankcije.

U izjavi novinarima nakon sednice šefova diplomatija EU u Luksemburgu Berbok je prenela da je razgovarano o tome da je u ovom trenutku posebno važno podržati ne samo Ukrajinu, već i sve druge zemlje koje vide svoju budućnost u EU, posebno Zapadni Balkan.

Šib takođe kaže da EU očekuje od Srbije da se priključi sankcijama, ali Nemačka je svesna...

Nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib rekao je danas da Nemačka i Evropska unija očekuju od Srbije da se priključi sankcijama Rusiji,  dodajući da će Srbija brže napredovati ka EU što se pre pridruži zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici Unije.

Šib kaže da EU kao zajednica vrednosti, ima i zajedničku spoljnu politiku te da je pitanje da li će se Srbija priključiti merama Unije povezano sa tim.

Dodaje da je Nemačka svesna energetske zavisnosti Srbije od Rusije i ukazuje da je i njegova zemlja u istoj situaciji.

- U toj oblasti želimo da pružamo podršku Srbiji, svesni toga šta to znači osloboditi se energetske zavisnosti - kazao je Šib.

On je ponovio da Nemačka podržava Srbiju na putu EU.

- Što se brže pridruži zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, Srbija će brže napredovati na putu ka EU i mi tu Srbiju potpuno podržavamo - kazao je Šib.

Na pitanje šta će se desiti ako Srbija ne uvede sankcije Rusiji i da li će Nemačka u tom slučaju povući investitore, Šib kaže da su to hipotetička pitanja.

Šib podseća da je pre tri i po godine u nemačkim firmama u Srbiji radilo između 46.000 i 47.000 hiljada srpskih radnika, a da je sada taj broj povećan na između 72.000 i 74.000 u 400 nemačkih preduzeća.

- Svaka nemačka investicija ovde je dobra stvar bez ikakve sumnje, ali istovremeno, preduzeća prate aktuelnu situaciju i gledaju kakvu pozicija Srbija zauzima u ovoj situaciji, a kakav će stav zauzeti to je na njima. Situacija je složena i teška - kazao je Šib.

Nemački ambasador dodaje da kada je reč o zemljama koje teže ka EU, mora se pokazati jedinstvo, solidarnost i zalagati se zajedno da se završi rat u Ukrajini što je pre moguće.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Šormaz: Normalno je da se od Srbije očekuje usklađivanje

Predsednik Evroatlantskog saveta Srbije Dragan Šormaz rekao je za Telegraf.rs da je normalno da se od Srbije očekuje da uvede sankcije Rusiji zbog ukrajinske krize, jer je naša zemlja kandidat za ulazak u EU, ali ističe i da partneri moraju da shvate da smo mi sada u izbornom procesu i ne mogu da očekuju od nas da preko noći neke stvari uradimo.

- S obzirom da smo mi kandidat za ulazak u EU, lično ne vidim pritiske, nego očekivanja, daje nam se do znanja da se još uvek nismo usaglasili sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU u nekim tačkama i da se od nas očekuje da to uradimo, ali naši partneri moraju da shvate da mi sad imamo ponavljanje izbora na 54 mesta i da treba da se konstituiše parlament i izabere nova vlada - rekao je Šormaz

On kaže da Srbija mora da postane deo evroatlanskog sveta u narednih četiri, pet godina i da traži od EU ubrzani put i postupak za ulazak.

- To znači da moramo da poštujemo sva pravila tog kluba u koji želimo da uđemo, u interesu Srbije, bezbednosti, stabilnosti, ekonomskog napretka i svakog građanina pojedinačno - rekao je Šormaz.

Pribićević: Pokretati pitanje usaglašavanja bez pitanja članstva nije realno

Bivši ambasador Srbije u Nemačkoj i Velikoj Britaniji Ognjen Pribićević ocenjuje da je došlo vreme da se razgovara o članstvu Srbije u EU, i to ne za tri ili pet godina, već mnogo brže.

Komentarišući izjavu nemačke šefice diplomatije Analene Berbok da bi Srbija trebala da usaglasi sa spoljnu politiku sa EU, uključujući i sankcije Rusiji, Pribićević kaže da pokretati pitanje usaglašavanja spoljne politike bez pitanja članstva u EU, nije realno.

- Sada je momenat da se razgovara o članstvu. Geografski, ekonomski, kulturno Srbija vrlo jasno pripada Evropi, tako da se ta dva pitanja otvaraju istovremeno. Srbija pripada EU i trebalo je da uđe u EU sa Kosovom kao sastavnim delom svoje teritorije, a onda ćemo videti kako će se ta stvar razvijati - poručuje Pribićević.

On kaže da ta dva pitanja idu zajedno i da je odugovlačenje dovelo do toga da je podrška članstvu Srbije u EU spala sa 70 na 46 odsto. Pribićević ističe da u situaciji konflikta oko Ukrajine strateška pitanja postaju ključna, a ono je gde Srbija pripada.

On kaže da uz podršku Francuske i Nemačke za članstvo, a iznad svega SAD koja je nesporna, mi možemo da razgovaramo o tome.

- Zato mislim da je dobro da imamo ovde jednog ambasadora kakav je Kristofer Hil koji razume te stvari -  ocenjuje za Tanjug bivši ambasador Srbije u Nemačkoj i Velikoj Britaniji.

On smatra da je najveći neuspeh Evrope u poslednjih 20 godina to što Srbija i Zapadni Balkan nisu ušli u EU.

- To je deo teritorije Evrope i ako sada u situaciji ovog rata ljudi koji vode EU to ne vide, onda zaista ne vidim kada će se to pitanje otvoriti - poručuje Pribićević.

On ocenjuje da će se nastaviti pritisci na Srbiju da usaglasi spoljnu politiku sa EU, ali kaže, za očekivati je da će se naši pritisci prema njima nastaviti isključivo sa jednim pitanjem - kada ćemo ući u EU.

Foto: Medija centar Beograd

Dr Neven Cvetićanin: Srbija mora da dobije konkretan datum

Predsednik Foruma za strateške studije (FORST) dr Neven Cvetićanin saglasan je sa Ognjenom Pribićevićem.

- Srbija mora da dobije neki konkretan datum, i ne kao što se dešavalo ranije da je taj datum pokretna meta. Ukoliko se nešto očekuje od Srbije, Srbiji se s druge stane moraju pružiti i neke garancije i neke konkretni vidici što se tiče članstva u EU i razumevanje za specifične probleme koje Srbija mora da rešava u okruženju. Tu mislim i na dijalog sa Prištinom i situaciju u BIH - rekao je Cvetićanin za Telegraf.rs.

On je istakao da je članstvo u EU dvosmerna ulica, dodajući da se slaže sa izjavom da nije optimalno govoriti samo o usklađivanju politike sa EU bez konkretne perspektive članstva, odnosno konkretnog datuma.

Komentarišući izjavu ambasadora Šiba, Cvetićanin kaže da treba sagledati sve što je ambasador rekao, a ne samo deo koji se tiče usklađivanja spoljne politike.

- On je takođe rekao da je Nemačka veoma svesna "energetske zavisnosti Srbije od Rusije baš kao i njegova zemlja", pa je pomenuo da su dve zemlje u sličnoj situaciji, i kaže da u ovoj oblasti želi da pruži podršku Srbiji u smislu diversifikacije energetskih resursa - primetio je Cvetićanin.

- Kad uzmemo u celini izjavu ambasadora Šiba vidimo da je Nemačka jako svesna situacije u kojoj je Srbija, budući da je i sama Nemačka pod pritiskom i trpi štetu rata. S druge strane, Nemačka kao vodeća zemlja i kao ključni partner SAD u Evropi naravno da mora da ima zvanične stavove koje ima o ratu u Ukrajini, ali ono što je Šib uradio kao veoma vešt i sposoban diplomata je da je kroz svoju izjavu uputio poruku da je Nemačka svesna realne pozicije Srbije - rekao je on.

Foto: Privatna arhiva

On je dalje naveo da je Šib kao sposoban i vrhunski diplomata takođe ukazao da nije realno da se odnos Srbije i Rusije reši preko noći i da će za to biti potrebno vreme.

- Na pitanje novinarke da li će se investitori povući rekao da je to pitanje tih firmi i privatnog biznisa...U ovom momentu svakako nije korisno da se doliva ulje na vatru i da se u tumačenju izjava diplomatskih predstavnika poput ambasadora Šiba stvari istrgavaju iz konteksta - upozorava Cvetićanin.

Čini se, zaključuje Cvetićanin, da EU pa i Zapad imaju razumevanja za poziciju Srbije i da su svi svesni da bi neki preterani pritisak izazvao kontraefekat i na neki način ohrabrio sve one snage koje bi to mogle da iskoriste za destabilizaciju situacije u čitavom regionu.

(Telegraf.rs)