U podne odluka da li će trojica lidera ići u Brisel: Šta ih čeka na samitu EU - Zapadni Balkan?

Foto: Shutterstock, Tanjug/AP/Zoran Žestić, Vlada Republike Severne Makedonije/Ladislav King

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijeri Severne Makedonije i Albanije, Dimitar Kovačevski i Edi Rama danas u podne će objaviti da li će ići na samit EU - Zapadni Balkan, a lideri članica Unije i Zapadnog Balkana trebalo bi, kako je najavljeno, da razgovaraju o usklađivanju regiona sa zajedničkom spoljnom politikom EU, ali i o napretku regiona u evrointegracijama.

Među ciljevima sastanka je i istraživanje "inovativnih načina" za unapređenje pregovora o pristupanju, podsticanje reformi i napredak u postepenoj integraciji između EU i regiona, nadovezujući se na revidiranu metodologiju proširenja.

Preporučujemo

Očekuje se da lideri EU jasno izraze nedvosmislenu podršku integraciji Zapadnog Balkana u EU i iskoriste zamah tekućih političkih dešavanja da preduzmu nove korake u saradnji na evropskom kontinentu.

Foto: Instagram/buducnostsrbijeav

- U svakom slučaju ono što je za nas važno je da se ubrza proces pristupanja. Zapadnom Balkanu je potreban jedan signal da je članstvo jedna dostižna perspektiva i budućnost. Da se promeni narativ. Nije više dovoljno reći - Zapadni Balkan ima evropsku integraciju kao perpsektivu nego ima članstvo kao perspektivu i to kao dostižnu perspektivu - rekla je za Telegraf.rs izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju, Nataša Vučković.

Razgovaraće se o napretku Zapadnog Balkana u evrointegracijama, izazovima koji dolaze od ruske agresije na Ukrajinu, napredovanju investicija iz Ekonomskog i investicionog plana (EIP).

- Jedno od važnih pitanja koje se očekuje da bude sastavni deo razgovora je plan EU kako pomoći Zapadnom Balkanu da se zaštiti od potresa na tržištu energetike i tržitu hrane koje je očigledno posledica rata u Ukrajini - objasnila je Vučković.

Foto: ATA images

Lideri EU i Zapadnog Balkana srešće se pred sastanak Evropskog saveta 23-24. juna.

Očekuje se da sastanak bude jedan od zanimljivijih imajući u vidu da su se čuli različiti inovativni predlozi, od inicijative predsednika Francuske Emanuela Makrona o formiranju Evropske političke zajednice do takozvanog faznog pristupanja.

Programski menadžer i viši istraživač Centra za evropske politike Strahinja Subotić je optimistima po pitanju budućeg sastanka, jer, kako smatra, ipak imamo čemu da se nadamo.

- Tačno je da neće doći do otvaranja klastera 3 koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast, međutim, ja mislim da će se poslati ohrabrujuća poruka, barem se nadam, da će Evropski savet pozvati institucije EU da razmotre na koji način mogu progresivno da integrišu Zapadni Balkan tokom samog pristupnog procesa - rekao je Subotić za Telegraf.rs.

Ocenjuje da bi to bilo podsticajno i za donosioce odluka u regionu, ali i za građane koji su već umorni od procesa proširenja i činjenice da nema opipljivih benefita kojem su se nadali.

- To je snažna poruka koju Zapadni Balkan i Srbija moraju da prepoznaju. Čak i ako ne dođe do otvaranja klastera 3 to nije razlog da Srbija bude razočarana već treba da bude zadovoljna činjenicom da joj se nudi nešto što se nije nudilo drugim državama članicama, a to je ovo fazna integracija - kaže Subotić.

Foto: Centar za evropske politike

Govoreći o Makornovoj ideji o formiranju Evropske političke zajednice, koju je kasnije reafirmisao predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel , Subotić kaže da je suština da se organizuje nova evropska organizacija čiji bi cilj bio da osnaži geopolitički kontinent tako što bi okupio sve evropske države, demokratskog tipa, koje su zaintresovane, međutim, izgleda da je, pre svega, kako kaže, to usmereno prema Ukrajini - da joj se da slamka spasa.

- Kao takva, ta zajednica je otvorena i za nas. Predsednik Srbije je već pričao da to možda nije tako loša ideja, međutim, bitno je da se istakne da to nije isto što i politika proširenja. Kada je reč o austrijskom non pejperu on donosi benefite na putu ka članstvu. To je fazno integrisanje - rekao je Subotić i istakao da on faznom pristupanju daje primat u odnosu na Evropsku političku zajednicu.

Kako je objasnio, bez dodatnih finansijskih benefita, koje donosi fazno pristupanje, donosioci odluka u regionu neće imati dovoljno podsticaja i razloga da se upuste u ponekad bolne i sveobuhvatne reforme koje se od njih očekuju.

- Ovo je sve potencijalno (šta se može dogoditi na samitu). Ja se nadam da ćemo dobiti pozitivan signal - rekao je Subotić.

Kakvu god odluku doneli lideri tri zemlje regiona, Subotić smatra da je važno da tri države ostanu konstuktivni partneri Unije, a veruje i da će se odlazak u Brisel isplatiti.

- Mislim da će se isplatiti, definitivno, ako se pošalje poruka da za nas ima mesta u EU i da se taj proces može učvrstiti upravo pomoću finansijskih benefita koji bi dolazili u faznom pristupanju - rekao je Subotić.

Foto: Profimedia/Alamy/bilalulker / Alamy

S druge strane, Nataša Vučković ocenjuje da je fazno proširenje složeno pitanje koje, pre svega, sa pravne tačke gledišta vrlo verovatno zahteva izmenu osnivačkih ugovora što je dosta komplikovan proces, a zatim i saglasnost svih onih koji su najveći korisnici fondova, članica EU, zbog toga što samim tim to znači da će se sredstva deliti i na članove kandidate.

Vučković poručuje da Srbija, ali i ceo zapadni Balkan treba da razume, kada je reč o Makronovoj ideji o formiranju političke zajednice, da je to zajednica vrednosti, navodeći da se to olako shvata jer se evropske integracije olako stavljaju samo na ekonomsku ravan.

- Ono što rat u Ukrajini sigurno unosi to je ponovno stavljanje u prvi plan vrednosni nivo, a to su demokratija, ljudska prava, vladavina prava, tako da se može očekivati da će se na tome mnogo više insistirati. Mislim da kroz reforme koje ovde sprovodimo moramo da pokažemo između ostalog da posvećujemo pažnju, da ukorenjujemo te vrednosti i da u skladu sa njima delujemo, a to znači takođe i usklađivanje sa spoljnom politikom EU - istakla je Vučković.

U nacrtu zaključaka koje Evropski savet treba da usvoji na samitu 23-24. juna navodi se da predložena Evropska politička zajednica neće zameniti postojeće politike EU, uključujući proširenje, već će ih dopuniti, a zemlje u procesu evrointegracija sa Zapadnog Balkana pozivaju se da nastave reforme i reše otvorena pitanja, uključujući dijalog Beograda i Prištine.

Foto: Shutterstock

Zajednica bi nudila evropskim zemljama van EU koordinacionu političku platformu i mogla bi da se odnosi na Zapadni Balkan, pridružene zemlje Istočnog partnerstva i druge evropske zemlje sa kojima EU ima bliske odnose.

Cilj bi bilo ubrzavanje političkog dijaloga i saradnje na pitanjima od zajedničkog interesa kako bi se ojačali bezbednost, stabilnost i prosperitet evropskog kontinenta.

U delu zaključaka o Zapadnom Balkanu navodi se da EU izražava punu posvećenost nedvosmislenoj perspektivi članstva regiona u EU i poziva na ubrzanje procesa evrointegracija.

- Evropski savet poziva Komisiju, Visokog predstavnika i Savet da dalje unaprede progresivnu integraciju između EU i regiona već tokom samog procesa proširenja na reverzibilan i na zaslugama zasnovan način - navodi se u dokumentu, preneo je Euroaktiv.

(Telegraf.rs)