Eskobar: Ako budete imali jaku ekonomiju, zadržaćete ljude ovde, a Srbija je spremna da bude lider u ekonomiji

Foto: Filip Plavčić

Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan, ovih dana je u poseti Srbiji, uoči novog sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Albinom Kurtijem, u Ohridu 18. marta.

Eskobar je za Telegraf.rs govorio pre svega o ekonomskim perspektivama Zapadnog Balkana i Srbije, za koje kaže da su izvanredne, a zatim i o sastanku sa Vučićem i nastavku dijaloga u Ohridu.

Preporučujemo

• Gospodine Eskobar, prvo da vam se zahvalim za priliku da razgovaramo s vama, i za vaš trud i aktivnosti u Srbiji i regionu.  Pažljivo pratimo ono što govorite, a najskorije su vaše izjave o ekonomiji. Koji su kratkoročni, a koji dugoročni mogući ekonomski benefiti od procesa regionalne integracije Zapadnog Balkana? Koje su glavne prednosti koje omogućava regionalno ekonomsko povezivanje?

Počeću sa onim što je najlakše. Uvek sam govorio da je Zapadni Balkan oblast sa velikim ekonomskim mogućnostima. Ipak, imidž Zapadnog Balkana, kad napustite ovaj region, je imidž područja u kojem vlada političko previranje, politički problemi. Ali u stvarnosti, to nije tako. Kad dođete ovde, shvatite da je reč o neverovatno živopisnom evropskom regionu. Vi jeste deo evropske porodice, doduše niste deo formalne strukture EU, ali i te kako jeste deo Evrope koji joj doprinosi. Sporazum o normalizaciji odnosa, o miru između Srbije i Kosova bi mnogo učinio da se neki ljudi ubede, ili bar da im se pomogne da razumeju istinski potencijal ovog regiona.

Foto: Filip Plavčić

• Prvi put ste došli ovde 2001, ako ne grešim. Kako vidite promene, šta se promenilo od tada do sada?

U stvari, prvi put sam došao ovde, u region, 2000. godine. Počeo sam u Bosni i Hercegovini, počeo sam u Banjaluci. I ono što mogu da kažem da sam video, od tada, je da se ceo region transformisao na veoma pozitivan način. Kroz izgradnju, kroz investicije, kroz veću penetraciju regiona od strane međunarodnih kompanija, u kojima većinu zaposlenih čine lokalni ljudi. Dakle, ono što ja vidim je da su Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i Svet otkrili Zapadni Balkan. Otkrili su potencijal država ovog regiona kao doprinosećih ekonomskih faktora. Ako gledate istorije Sjedinjenih Država i Evrope, ljudi iz Zapadnog Balkana su pomogli da se izgrade obe strane. Dakle, mislim da, sa obnovljenim naglaskom na ekonomiju, možemo da budemo i svedoci toga da ljudi iz Zapadnog Balkana konačno izgrade Zapadni Balkan.

• Dakle, mislite da imamo razloga da budemo optimisti, recimo u narednih 30 godina? Jer naših poslednjih 30 godina bile su obeležene krizama, sankcijama, ratovima... 

Da. Svako ko se bavi ovim regionom može da zaključi samo jedno: da ste krenuli u pravom smeru. I ovo će vam pružiti još više mogućnosti da se integrišete u Evropsku uniju. A ako gledate ekonomiju Zapadnog Balkana, čak 70 odsto nje je zavisno od evropskog tržišta. A ono što je ostalo, 30 procenata, gotovo sve to je regionalno. Ima tu investicija iz Sjedinjenih Država, Kine, Turske, Bliskog istoka... Ali realnost je sledeća: skoro cela vaša ekonomija je regionalna i evropska. Ovo pomaže da se krećete brže u oba ta smera.

• Ekonomija Srbije se pokazala kao tvrd orah, čak i u uslovima nestabilnosti, pogotovo od početka rata u Ukrajini. Dobili smo za to i važne poruke i pohvale od važnih međunarodnih institucija, kao što su Svetska banka i Međunarodni monetarni fond. Kakvo je vaše viđenje toga?

Foto: Filip Plavčić

Slažem se s tim. Mislim da je ekonomija Srbije snažna i dinamična. Ona je spremna da bude lider u IT sektoru, u sektoru transporta, u sektoru obnovljivih energija, a vi možete i još bolje od ovoga. A možete još bolje tako što ćete pomoći jačanju lanaca snabdevanja u regionu, što je još jedan razlog što ja uvek kažem da je najbolje rešenje za sve države regionu da se međusobno priznaju, i da ih prizna cela Evropska unija. Imaćete bolji rezultat radeći zajedno, kroz integracije, nego što biste imali pojedinačno. I to je veoma bitan argument.

• Kad je reč o investitorima, kako oni vide političku situaciju u regionu? Da li se neki od njih još uvek plaše da investiraju ovde?

Deo toga je da oni dobijaju više predvidljivosti kad znaju kakav je vaš regulatorni i legislativni put. Tako da taj put mora da bude harmonizacija sa velikim evropskim tržištem. Daću vam primer: za vreme kovida, kad su se pojavljivale vakcine, raditi probu i ugovor u liceniranju sa Evropskom unijom, i dobiti pristup tržištu od 400 miliona ljudi, bio je prioritet u odnosu na upliv na individualna tržišta zemalja na Balkanu, gde je tržište ponekad i jedva dva miliona. Dakle, dajući svetu veru u to da krećete u usklađivanje regulacija i zakona sa evropskim tržištem, i da je evropsko tržište sve više otvoreno prema vama, s njihove strane, daje investitorima više pouzdanja u to da su napravili dobar posao. Izuzetno je bitno da nastavite put i ka integracijama i ka normalizaciji odnosa sa Kosovom.

• Ovo sve važi, naravno, i za investitore sa prostora Evropske unije, i za investitore sa Istoka... Šta je sa Sjedinjenim državama?  Kako će, po vašem viđenju, izgledati ekonomska saradnja SAD i Srbije u vremenima koja dolaze?

Foto: Filip Plavčić

Mogu da vidim samo saradnju koja raste. Ali moram naglasiti da mnogo američkih investicija dolazi u Srbiju preko Evrope. I kako se usklađujete sa Evropom, videćete sve više američkih kompanija sa sedištem u Evropi kako sve više proširuju svoj doseg na područje Zapadnog Balkana. Radeći stvari koje morate da uradite kako biste ušli u Evropsku uniju, takođe poboljšavate i odnose sa SAD, ekonomski.

• Jedan od problema koji imamo ovde je radna snaga, odnosno nedostatak kvalifikovane radne snage. Ovo važi za ceo region, ne samo za Srbiju. Kako regionalne integracije mogu da pomognu da se pronađe rešenje za ovaj izazov?

Većina kvalifikovanih ljudi koji odlaze odlaze jer imaju druge opcije. Imaju više opcija na većem tržištu. Integracijom u to tržište vi otvarate mogućnosti za ljude da ostanu ovde. A u stvari stvarate mogućnosti da se ljudi vrate. Kad ovo tržište počne da uzleće, a ono jeste u procesu uzleta - ono već raste, Srbija raste, u zavisnosti od godine i procene, od 7 do 7,5 procenata, što je pet puta više od Italije - tada ćete videti kako se ljudi vraćaju. To jeste krajnji cilj integracija: ekonomija, i demografija.

• Uslov za sve ovo je, kako što znamo, politička stabilizacija. Razgovarali ste juče sa predsednikom Vučićem. Da li ste zadovoljni razgovorima, šta očekujete od sastanka u Ohridu 18. marta?

U mojim diskusijama sa Vučićem uvek pričamo o ekonomiji. A to je zbog toga što će ekonomija odrediti budućnost. I ekonomija je ta koja će odrediti demografiju ove države. Ako imate jaku ekonomiju, zadržaćete ljude u Srbiji. Ako ne budete imali, nećete. A ako postoje bilo kakvi izazovi, kad je reč o vašoj ekonomiji, uključujući političku nestabilnost, posebno političku nestabilnost, onda ćete imati izazov i kad je reč o ekonomiji i kad je reč o demografiji. Dakle, naša očekivanja, kad je reč o Ohridu, je da dve strane prepoznaju potrebu da moraju potpuno da se posvete procesu normalizacije odnosa. A u tom procesu mora postojati zajedničko razumevanje onoga što je potrebno da se uradi. Šta je potrebno da uradi Kosovo, a šta je potrebno da uradi Srbija. I treba da postoji vremenska odrednica, kad će se šta implementirati.

• Jedna od tački nerazumevanja je sigurno bila Zajednica srpskih opština. Da li je Kurti spreman da prihvati ovo? Vi ste rekli i pre da ovo mora da se desi na način koji je "win-win" situacija za obe strane. Kako ovo može da se učini? Kako obe strane mogu da budu pobednici u ovome? 

Foto: Filip Plavčić

Daću vam primer. Ali da počnem odavde: ovde nije reč o Kurtiju. Kosovo je potpisalo ovaj sporazum. I Vlada Kosova je pravno obavezana da ga implementira. To je postojeća međunarodna pravna obaveza. Tako je mi vidimo. Ona je u Briselskom sporazumu, ona je u ovom sporazumu, ona je u zaključcima Saveta Evrope, ona je dao naše politike. Ona će se ostvariti. To će se desiti. Pitanje je samo koja će vlada biti ta koja će je implementirati. Što pre se to desi, to bolje. A u realnosti, ovde je reč o priznavanju prava ljudi koji su deo srpske manjine na Kosovu da budu građani i Srbije i Kosova. Oni imaju pravo da učestvuju, kao bilo koji dualni državljani, u kulturnom životu, ekonomskom, političkom, u bilo kojoj drugoj vrsti života u Srbiji, a opet da imaju potpuno pravo da uživaju potpunu zaštitu institucija na Kosovu. Tako da, pogotovo na severu, ono što bi ova Zajednica mogla da uradi, je ne samo da otvori put ka većem građanskom angažovanju od strane Srba na Kosovu, nego i da bude most između Srbije i Kosova, i potencijalno između tri, ili četiri, ili pet, ili čak šest država u ekonomskoj uniji, bez obzira da li je to Otvoreni Balkan, Novi Berlinski proces ili zajedničko tržište. Oni su strateški postavljeni. Dakle, ovo može biti pobeda za obe strane, otvaranjem ekonomskih vrata za obe države.

• Poslednje pitanje. Kad se raščisti dim, da li će Kurti biti deo jedne od ovih dveju pobedničkih strana, formalno? Da li će biti tu? Rekli ste pre da će on to uraditi, ili će to uraditi neko drugi.

Gledajte, ne želim da komentarišem unutrašnju politiku. Ali ovo je činjenica: Kosovo je obavezano da implementira ZSO. I pitanje je samo kako i ko i šta. Ja ne želim da to izgleda kao izazov za premijera Kurtija. Činjenica je da baš svi očekuju, i ohrabruju, i žele da rade zajedno sa Kosovom na implementaciji ZSO. To je samo činjenica.

(Igor Ćuzović/Telegraf.rs)