Tomčić: Manastir Banjska preživeo vekove, rušenja i razaranja

Foto: Wikimedia/Vanjagenije

Manastir Banjska, koji je ovih dana dospeo u žižu javnosti zbog incidenta od nedelje, izgrađen je pre više od sedam vekova, više od 500 godina bio je u ruševinama a, prema rečima Vladimira Tomčića direktora Filmskih novosti, koje su u serijalu "Svetinje na Kosovu i Metohiji" jednu epizodu posvetile Banjskoj, mnogo toga od samog manastira nije sačuvano, ali jeste sam objekat.

"On je pregrađivan i doziđivan, menjala mu se namena, ali je uvek ostao zavetna crkva kralja Milutina koji je bio najbogatiji čovek onog vremena u Evropi. Kompleks je, nezavisno od politike, prekopalo mnogo amatera arheologa, pljačkaša pošto je postojalo verovanje da je tu zakopano blago kralja Milutina, koje se zove banjsko zlato", ispričao je on za Tanjug.

Preporučujemo

Manastir Banjska poznat je i po figuri Bogorodice sa Hristom, a ona je prema rečima sagovornika Tanjuga u vreme uništenja i rušenja manastira krišom odneta u manastir Sokolicu i postoji pod nazivom Bogorodica Sokolička.

"Pre 43 godine u Metropoliten muzeju u Njujorku organizovana je izložba vizantijske kulture i među 380 eskponata bila je ta Bogorodica sa Isusom koja je od američke kritike proglašena za jedno od tri najznačajnija eksponata na izložbi. Ona je jedna od retkih Bogorodica u hrišćanskom svetu koja ima lice seljanke, jer u hirišćanstvu je Bogorodica uvek produhovljena, lepotica čiji pogled bludi u daljini, a ovde je obična žena iz naroda", rekao je Tomčić.

Kao zanimljivo je naveo da pred skulpturom ove Bogorodice postoji staklena vitrina u kojoj su zlatni predmeti jer i kod Srba i kod Albanaca postoji verovanje da će molitvom pred tom skulpturom žene koje nemaju dece dobiti porod.

"Brojni pokloni od zlata i od Srpkinja i od Albanki govore da se tu ipak nešto povremeno dešava i to je lep primer da bar u nešto verujemo i jedni i drugi", istakao je on.

Za serijal "Svetinje na Kosovu i Metohiji", koji je rađen uz pomoć Ministarstva kulture, prema njegovim rečima, snimljena su 163 lokaliteta, odnosno crkve, manastira, crkvišta i manastirišta.

Ovaj projekat je tim značajniji što Albanci srpsko kulturno nasleđe pokušavaju prikazati svojim, a kako je naveo Tomčić, jedna producentska kuća iz Tirane je snimila devet epizoda o manastirima na Kosovu u kojima ih je proglasila albanskim.

"To su okačili na portale, bilo je i na televizijama zapadnih zemalja. Oni otvoreno govore da su oni to sazidali, a najdrastičniji primer je taj da su za Visoke Dečane rekli da ih je sazidao Albanac", rekao je on.

Dodao je da su za razliku od albanskih, naši filmovi zasnovani na poveljama, argumentima, istoriji, izjavama svedoka.