Majstori ZLATA VREDNI, a sve ih je manje: Krivca treba tražiti i u OVOJ predrasudi

Sve veća potreba privrede za zanatskim kadrovima pokazuje da su pojedina zanimanja danas među najtraženijima, ali i među onima za koja se školuje premali broj učenika. Podaci iz Mašinske škole u Nišu, jedine škole u ovom gradu koja obrazuje zavarivače, pokazuju koliko je taj nesklad između potreba tržišta i interesovanja učenika izražen, prenose Niške vesti.

Na profilima koji se vode kao deficitarni trenutno se školuje relativno mali broj učenika. U zanimanju bravar–zavarivač u sva tri razreda ima ukupno 20 učenika, osam u prvom, pet u drugom i sedam u trećem razredu. Profil instalater vodovoda, grejanja i klima uređaja pohađa 21 učenik, 12 u prvom i devet u drugom razredu, dok u trećem razredu trenutno nema učenika. Na profilu operater mašinske obrade školuju se svega četiri učenika, i to samo u trećem razredu.

Preporučujemo

20 učenika se obrazuje za zavarivače

Upravo mali broj učenika na ovim smerovima potvrđuje upozorenja poslodavaca koji navode da je sve teže pronaći kvalifikovane zavarivače i instalatere. Mašinska škola u Nišu jedina je obrazovna ustanova u gradu koja školuje zavarivače, a trenutnih 20 učenika u sva tri razreda nedovoljno je da zadovolji potrebe tržišta rada.

Podaci iz privrede dodatno potvrđuju ovu sliku. Potrebu za kadrovima sa liste deficitarnih zanimanja izrazile su brojne kompanije, koje iskazuju potrebu za instalaterima vodovoda, grejanja i klima uređaja.

Jedan od načina da se podstakne interesovanje učenika za ova zanimanja jeste finansijska podrška države. Učenici koji se školuju za deficitarna zanimanja dobijaju stipendiju od 5.000 dinara mesečno tokom devet meseci, dok je zakonom zagarantovana i naknada za učenje kroz rad u kompanijama u iznosu od najmanje 70 odsto minimalne cene rada po satu provedenom u preduzeću. U praksi, kako navode iz Mašinske škole, poslodavci učenicima često isplaćuju i više od minimalno predviđenog iznosa.

Poslodavci, sa druge strane, imaju subvencionisan deo naknade za učenje kroz rad, i to do 50 odsto, u skladu sa zakonom za učenike koji se školuju po dualnom modelu za deficitarna zanimanja. Na nivou Srbije, oko tridesetak zanimanja nalazi se na listi deficitarnih i mogu se obrazovati po ovom modelu.

Učenici nisu previše zainteresovani

Uprkos finansijskim podsticajima i velikoj potražnji na tržištu rada, interesovanje učenika za zanatska zanimanja i dalje je relativno malo. Iz obrazovnih ustanova ukazuju da je jedan od razloga i postojanje predrasuda da su zanatska zanimanja namenjena samo učenicima sa slabijim uspehom, iako praksa pokazuje da su upravo ovi kadrovi danas među najtraženijima i često dobro plaćenima.

Pored trogodišnjih zanatskih smerova, u Mašinskoj školi u Nišu školuju se i učenici za četvorogodišnje profile koji su takođe veoma traženi na tržištu rada, među kojima su tehničar za kompjuterski upravljane (CNC) mašine, tehničar vuče-mašinovođa i tehničar optike.

Niš oslikava situaciju u celoj Srbiji

Podaci iz Niša tako potvrđuju širi trend prisutan u celoj Srbiji. Dok privreda sve glasnije upozorava na nedostatak zanatskih kadrova, broj učenika koji se odlučuje za ova zanimanja ostaje nizak. Upravo zbog toga stručnjaci upozoravaju da bi bez većeg interesovanja mladih za deficitarna zanimanja u narednim godinama mogao dodatno da se produbi jaz između potreba tržišta rada i dostupne radne snage.

(Telegraf.rs / Niške vesti)