ODIHR objavio finalni izveštaj o izborima u Srbiji: Pozitivne ocene za RIK

Foto: Tanjug/Tanja Valič

Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) objavila je danas zvanično finalni izveštaj o izborima u Srbiji od 17. decembra, u kome je pozitivno ocenjen rad RIK-a, a u cilju unapređenja izbornog procesa iznete preporuke za određene zakonske i proceduralne izmene pre sledećih izbora.

U izveštaju se ističe da je Republička izborna komisija radila transparentno, da je vodila i emitovala onlajn redovne sednice koje su bile otvorene za medije i posmatrače i objavljivala sve svoje odluke u roku od 24 sata na svojoj veb stranici, u skladu sa zakonom.

Preporučujemo

Navodi se i da su propratni materijali blagovremeno deljeni članovima mnogo pre sednica, čime su se omogućavale "smislene diskusije" o tačkama dnevnog reda.

U izveštaju se ocenjuje da je uoči izbora RIK u velikoj meri uživao poverenje većine zainteresovanih strana u njegove tehničke kapacitete, pri čemu su mnogi primetili poboljšanu komunikaciju i transparentnost.

ODIHR ocenjuje da je RIK efikasno sproveo izborne pripreme, ali da ograničeni ljudski i finansijski resursi ometaju njegovu sposobnost da održivo unapredi svoj rad između izbornih perioda i da je zato potrebno da poboljša administrativne i tehničke kapacitete.

Foto: ATA Images

ODIHR navodi i da je pre izbora, RIK izmenio 10 postojećih uputstava i usvojio dva nova, kao i da su se te izmene delimično odnosile na prethodne preporuke ODIHR-a, uključujući i one koje su usmerene na poboljšanje pristupa osobama sa invaliditetom, rešavanje gužvi i obezbeđenja tajnosti glasanja.

RIK je obučavao komisije nižeg nivoa onlajn i lično od sredine novembra do tri dana pre dana izbora, koristeći poboljšane priručnike za obuku o procedurama na dan izbora, ali su prijavili nisku posećenost, nedostatak mogućnosti za objašnjenja, a da uprkos prethodnim preporukama ODIHR-a, učešće u obuci nije bilo obavezno.

U izveštaju se navodi i da RIK, u cilju efikasnijeg ostvarivanja biračkog prava, treba da izradi i sprovede blagovremen, sveobuhvatan i ciljan program edukacije birača koji bi se odnosio na prava birača, sprečavanje grupnog glasanja i značaj tajnog glasanja.

U izveštaju je pozitivno ocenjen proces glasanja na 93 procenta biračkih mesta od 1.208 posmatranih biračkih mesta, a negativne ocene su prvenstveno pripisane gužvama na biračkim mestima i neadekvatnim merama za obezbeđivanje tajnosti glasanja.

ODIHR je dao 25 preporuka Srbiji, sa ciljem da se unapredi izborni proces i da se uskladi sa obavezama u okviru OEBS i drugim međunarodnim obavezama.

Foto: ATA Images

U preporukama se navodi da neophodne zakonodavne izmene treba da se iniciraju mnogo pre narednih izbora kroz inkluzivni konsultativni proces izgrađen na širokom političkom konsenzusu, a da se radi dosledne primene procedura na dan izbora sprovede obuka za sve članove lokalne izborne komisije i biračkih odbora i buduće članove, uključujući prošireni sastav ovih tela.

Među preporukama je i da bi RIK trebalo da izradi i sprovede blagovremen, sveobuhvatan i ciljan program edukacije birača, uključujući o pravima birača, sprečavanju grupnog glasanja i značaju tajnog glasanja, kao i da bi ponovo trebalo razmotriti reviziju Jedinstvenog biračkog spiska uz učešće relevantnih aktera.

Preporuke predviđaju i jasno razdvajanje između zvaničnih funkcija i aktivnosti kampanje nosilaca funkcije, sprečavanje zastrašivanja i pritiska na birače, uključujući zaposlene u javnim i državnim institucijama i preduzećima, kao i nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Druge preporuke su i da izborna administracija treba da prikuplja i objavljuje raščlanjene podatke o zastupljenosti polova u svojim organima na sveobuhvatan način, da RIK-u treba dati dovoljan administrativni i tehnički kapacitet, uključujući sopstveni stalni sekretarijat.

Kada se radi o registraciji birača preporuka ODIHR-a je da zakonodavstvo treba dalje uskladiti sa ciljevima Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom uklanjanjem svih preostalih ograničenja glasačkih prava na osnovu intelektualnog ili psihosocijalnog invaliditeta.

Ilustracija: Telegraf/Shutterstock

Treba i da se razmotri uklanjanje ograničenja za potpisivanje podrške za više od jedne liste, preispita zakon kako bi se kandidatima omogućilo da otklone sve uočene nedostatke u dokumentima, da vlasti treba da sprovode mere koje u potpunosti primenjuju pravo svih aktera na izborima da pristupe i koriste javne prostorije za kampanju pod jednakim uslovima.

Takođe, potrebno je uspostaviti dodatne mehanizme i podsticaje za podsticanje političkih partija da promovišu učešće žena u političkom životu.

Preporučeno je i da se promovišu jednake mogućnosti za kampanju, odnosno da se razmotri ukidanje obaveze depozita za političke stranke i grupe građana koje nisu zastupljene u parlamentu i lokalnim skupštinama.

Među predlozima je i da bi zakonodavstvo trebalo dalje revidirati kako bi se otklonili nedostaci i prethodne preporuke ODIHR-a, da zakon treba izmeniti tako da se od Agencije za sprečavanje korupcije zahteva da svoje odluke o kršenju Zakona o sprečavanju korupcije bez odlaganja objavljuje prilikom izbora.

ODIHR preporučuje i da nadležni organi treba da ispune svoju dužnost zaštite bezbednosti predstavnika medija kroz efikasne i blagovremene mere, uključujući hitnu istragu i privođenje pravdi umešanih u napade i maltretiranje novinara i drugih medijskih aktera.

Među preporukama su i da mediji treba da iskoriste pravo na uređivačku nezavisnost i da izbegavaju korišćenje materijala koje proizvode stranke u vestima i informativnim programima, posebno tokom izbornih kampanja, kao i da bi trebalo razmotriti dalje preciziranje zakonskih kriterijuma za određivanje statusa nacionalne manjine i procedure za registraciju ovih lista.

Kada se radi o rešavanju izbornih sporova ODIHR predlaže da Upravni sud treba da koristi sva raspoloživa sredstva da podrži pravo na delotvoran pravni lek u izbornim sporovima. Navodi se i da vlasti treba da garantuju adekvatne uslove kako građanima tako i međunarodnim posmatračima da obavljaju svoje aktivnosti uz nesmetan pristup svim informacijama.

Foto: Tanjug/Tanja Valič

Preporučeno je i da se ulože dodatni napori da se dodele adekvatne prostorije za biračka mesta kako bi se sprečile gužve, osigurala tajnost glasanja i omogućio lakši pristup glasačima sa fizičkim invaliditetom.

Takođe u izveštaju se preporučuje da zakon treba da obezbedi razumno kratak rok za Ustavni sud za rešavanje izbornih predstavki, a trebalo bi i razmotriti i izradu dodatnih uputstava za lokalne izborne komisije o suštinskom razmatranju zahteva za poništenje rezultata glasanja i pravila RIK-a o postupanju po žalbama na njihove odluke.

U izveštaju se navodi da su se u kampanji uglavnom poštovale osnovne slobode, ali da je kampanja bila poremećena oštrom retorikom, pristrasnošću u medijima, pritiscima na javni sektor zaposlenih i zloupotrebe javnih resursa, a primećena je i nedovoljna zastupljenost žena u kampanji.

Navodi se i da je izborni dan protekao glatko, ali su ga obeležili brojni proceduralni nedostaci, uključujući nedoslednu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i prebrojavanja, česti slučajevi gužvi, kršenje tajnosti glasanja i brojni slučajevi grupnog glasanja.

ODIHR je ocenio i da je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) zadržalo pasivan pristup regulisanju ponašanja medija tokom kampanje.

Navode da je bilo izolovanih slučajeva fizičkih napada i zastrašivanja posmatrača građana izbornog dana, ali je Međuanrodna posmatračka misija (IEOM) generalno pozitivno ocenila procedure glasanja, uz poneke slučajeve grupnog glasanja, neke slučajeve neprimerenog uticaja i neovlašćeno praćenje birača, kao i fotografisanje glasačkih listića.

Brojanje glasova na biračkim mestima i tabelarni prikaz rezultata na LED ekranima generalno bio efikasan, ali smatraju da su proceduralne zaštitne mere bile nedosledno implementirane.

U izveštaju se navodi da su protesti nakon izbora uglavnom bili mirni, ali da su se 24. decembra dogodili nasilni incidenti koji su doveli do hapšenja.

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

IEOM je u periodu od 21. novembra do 14. decembra pratila udarne emisije Javne Radio televizije Srbije RTS1 i Radio televizije Vojvodine RTV1, kao i privatnih nacionalnih televizija TV B92, Hepi TV, TV Pink i TV Prva i tom prilikom je utvrđeno da je izveštavanje o predsedniku, uprkos tome što nije bio kandidat, dominiralo u udarnim vestima tih emitera.

Dan izbora je uglavnom bio regularan, ali su se desili izolovani incidenti koji su uključivali fizičke napade i zastrašivanje članova biračkih odbora i posmatrača građana.

Pored toga, široko rasprostranjene tvrdnje tokom koje su se tokom dana pojavljivale o potencijalno velikom broju birača koji žive u inostranstvu, koji su organizovani i autobusom dovođeni u prestonicu da glasaju za vladajuću stranku su, kako se navodi, podrli poverenje javnosti u integritet lokalnih izbora i uticali na prihvatanje rezultata parlamentarnih.

ODIHR je izbore posmatrao na poziv Srbije i zajedno sa delegacijom Parlamentarne skupštine OEBS-a, Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope i Evropskim parlamentom formirao Međunarodnu izbornu posmatračku misiju (IEOM), koja je u svojim zaključcima 18. decembra navela da su izbori bili tehnički dobro vođeni i da su biračima ponudili izbor političkih alternative, ali da je učestalost vanrednih izbora narušila poverenje javnosti u funkcionisanje demokratskih institucija.

Misiju za posmatranje izbora (EOM) je predvodio Albert Jonson, a sastojala se od 12-članog osnovnog tima sa sedištem u Beogradu i 30 dugoročnih posmatrača raspoređenih na 14 lokacija širom zemlje.

Članovi ODIHR EOM ostali su u zemlji do 27. decembra kako bi pratili dešavanja nakon izbornog dana.

(Telegraf.rs/Tanjug)