Studenti u blokadi se povukli sa ulaza u sud u Novom Sadu, zaposleni ulaze u zgradu

@Dno dna

Хируршки прецизно, концизно и сажето, почев од наслова па до завршних речи!

@Ivana

Placenici neko hrani ih na ulici

@Nikola

Морам поздравити и овај коментар, а нарочито због лепоте иронијског шарма којим је прожет.... “Студенти”?.... Само замислимо како би овакви извођачи страних радова прошли код једног Трампа, рецимо.... Али, Србија није једном у својој великој, мученичкој и тегобној историји била земља чуда... Ово што јој се већ месецима дешава је уникатан пример “обојене револуције”, ради се филигрански прецизно, закукуљено и иза сцене, без обзира што су улични перформери почесто пресни, неотесани, анархични.... Јуче је Мариника Тепић друговала у Риму са Хилари Клинтон, а позадински финансијер тог бљутавог политичког хепенинга са све политичким лешом а ла Хилари је некаква рокфелеровска, наравно, “хуманитарна” и “хумана” “фондација”.... Ипак, ипак, опет и опет: у својој овој друштвеној наказности којој присуствујемо далеко највеће разочарење су такозвани професори, о чијем посрнућу треба размишљати и размишљати.... Да ли је, икад, било кад током ове националне срамоте, било коме пала на ум помисао: колико потенцијалних “1.300 каплара” “чучи” у неком од ових “језуитски закукуљених” професора, декана, ректора и њихових студената? Оних који ће сјутра стати на браник отаџбине и сведочити нам како у свом родољубљу верују како је и њихов живот једнако вредан колико и живот шумадијског сељака, војвођанског паора или неког обичног, “малог”, убогог радника? Не верујем да постоји “поправни рок” за пад на овом испиту савести који не положише српски пленумски професори и њихови помагачи... Треба памтити, научити из штете и не заборављати... Можда се и нађе лека за овај поодмакли нарцизам....