Razvija Srbiju i miri je sa svetom

Kao osnivač prve privatne kompanije u komunizmu, vizionar, graditelj i patriota, ne želim da ćutim poput tihe većine, dok traje nezabeležena hajka na Srbiju i njenog predsednika Aleksandra Vučića.

Iako se Aleksandar Vučić i ja ne slažemo u svemu, kao što se i svi ljudi ne slažu oko mnogih pitanja, sa ogromnim poslovnim iskustvom koje se može meriti vekovima, a ne decenijama i koorporacijom koja posluje širom sveta, ne želim da ostanem nemi svedok koji će prećutati ono što je lako vidljivo i još lakše merljivo. Pod vođstvom Aleksandra Vučića, Srbija je postala ekonomski šampion u ovom delu Evrope i pomirila se sa čitavim svetom.

Preporučujemo

Daleko iza nas ostala je hiperinflacija, ratovi, mobilizacije, pljaškaška privatizacija sa milionima nezaposlenih i sukobi sa zapadnim silama, kao tužni testament prethodnih političkih garnitura koje su vladale Srbijom, prenosi agencija Fonet.

U vremenu veličanstvenih, ali izazovnih i turbulentnih promena u svetu, u epohi olujnih prestrojavanja velikih sila u čijem se vrtlogu našla naša mala zemlja, predsednik Aleksandar Vučić je učinio nemoguće. Otvorio je širom kapije i za Ameriku i Evropu, i za Kinu i za Rusiju, uspevajući da, kao politički mađioničar, posle mnogo decenija pomiri Srbiju sa Istokom i Zapadom.

Trebalo je mnogo znanja, iskustva, energije i političke mudrosti da Srbija postane ključno mesto na zapaljivom Balkanu gde se, umesto bombi, slivaju strane investicije i međunarodni kapital. Te investicije preleću Sloveniju i Hrvatsku i mnoge zemlje Evropske unije i dolaze u našu Srbiju. Mir, stabilnost i snažni ekonomski rast, uz uvažavanje prava svih nacionalnih manjina koje su konačno postale deo naše velike porodice zvane Srbija, postali su naša stvarnost. Aleksandar Vučić je politički vizionar koji shvata da je mnogo mudrije staviti prst na čelo, nego prst na oroz i zato čvrsto i snažno podržavam njegovu politika pomirenja, uz ekonomski razvoj Srbije!

Zato ne želim da ćutim i da se skrivam, jer mi to ne dozvoljavaju moje godine, moje iskustvo, moje poštenje i moje oči koje, hvala dragom Bogu, kristalno jasno vide rezultate takve politike.

Ko može, ako ima zrno poštenja i časti da porekne očigledno: da danas imamo stotine kilometara novih autoputeva? Ko može da ospori izgradnju brzih i modernih železničkih pruga kojima vozovi idu brzinama 200 kilometara na čas? Ko može da ne primeti novoizgrađene kliničke centre, bolnice i škole širom Srbije?

Ko može da izgovori da Vučić posle dugo godina nije skinuo lance i katance sa vrata Narodnog muzeja i ostalih vodećih kulturnih institucija i otvorio ih za narod? U poslednjih 12 godina postali smo srpski Holivud po snimanju filmova i serija, a režiseri i glumci i svi kulturni stvaraoci, rade u tri smene.

Ko zaboravlja da su u Beogradu boravili jedan od vodećih svetskih lidera kineski veliki predsednik Si Đinping, potom snažni lider moćne Rusije Vladimir Putin, pa francuski predsednik Emaneul Makron ili poljski premijer Donald Tusk ili Džo Bajden, kada je bio potpredsednik Amerike? Nismo valjda svi oboleli od Alcajmera, pa da nam je iz pamćenja nestalo da je sin predsednika Donalda Trampa, Donald Tramp Mlađi, dva puta bio lični gost predsednika Vučića?

Ko može da negira da su u Beogradu sa Vučićem na razgovore dolazili i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, nekadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel i njen naslednik Olaf Šolc? Kao što sam ubeđen da će doći i sadašnji kancelar Merc.

Zar smo svi oboleli od kolektivnog zaborava? Zar nam je teško da izgovorimo imena šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i predsednika Evropskog saveta Antonia Košte koji su razgovarali sa predsednikom Vučićem? Nije bilo tako davno.

Zar su svi zaspali i propustili da je pre nekoliko dana u Beogradu bio veliki prijatelj Srbije i Aleksandra Vučića, jedan od najvećih svetskih lidera, šeik Muhamed bin Zajed el Nahjan, predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata?

Zar nam Viktor Orban nije stalni gost?

Ako politički protivnici Aleksandra Vučića ovoga ne žele da se sete, a kamoli da to izgovore, zapanjen sam i pitam se zašto su i mnogi članovi i funkcioneri Srpske napredne stranke stavili crni flaster na usta. A koalicioni partneri su u mišjoj rupi. Gotovo da se na prste jedne ruke mogu izbrojati članovi vlade koji staju rame uz rame uz Aleksandra Vučića i podržavaju ga bez ikakve rezerve. Da podsetim, vlada Srbije ima 31-og ministra i stotine visokih funkcionera koji su se posakrivali kao zečevi. Mnogima od tih ljudi Aleksandar je puno pomogao, zbog mnogih umesto njih prima žestoke kritike javnosti i udarce, mnogima je opraštao, iako su postali multimiioneri, upravo zahvaljujući investicijama koje je privukao Vučić.

Moja čast, iskustvo i moj karakter mi ne dozvoljavaju da budem ravnodušan i da se ne oglasim. Naprotiv, inspirišu me da naglasim tu istinu o predsedniku i podržim ga u njegovoj politici snažnog ekonomskog razvoja Srbije i pomirenja sa svetom. To je diplomatija, to je državnost, to je veština, to je vizija.

Nisam od onih koji ga tapšu po leđima kada su mirna vremena. Želim da budem uz njega sada, u izazovnom dobu i za svet i za Srbiju.

Kao čovek koji je svojim rukama gradio imperiju u najtežim vremenima, kako u vreme Tita, tako i kada sam slamao gvozdenu zavesu u Sovjetskom savezu, kao neko ko nije dobio šansu da realizuje svoj projekat „Teslagrada” u Srbiji, iako sam to sanjao kao dar svojoj domovini i njenoj mladosti, glasno kažem:

To što nisam dobio šansu, ne sprečava me da priznam ono što jeste urađeno. Aleksandar Vučić je uradio ogromne stvari za Srbiju i istorija će ga pamtiti po tome!

Spreman sam kao uvek da pomognem i predložim svoje ideje. Srbija može da umesto 70 milijardi dolara BDP-a, veoma brzo ostvari BDP od 300 milijardi godišnje kroz 300 projetata za 300 vodećih srpskih kompanija. Time bi se status stranih i domaćih kompanija konačno potpuno izjednačio i lokomotiva bi postala spejšatl!

Još jednu stvar nikako ne mogu da razumem, iako se mnogi svedoci slažu da moj mozak u Srbiji nabrže funkcioniše. Kao što je rekao slavni jugoslovenski novinar Jug Grizelj, „Bogoljub je čovek koji proizvodi rešenja”. Zato mi nije jasan otpor dela javnosti prema projektu EXPO 2027. Zar ne prepoznajemo da je Srbija sa EXPOM dobila ekonomske olimpijske igre! Vučić je izgradio temelje, sada je vreme da svi zajedno podignemo krov! I da osvojimo zlatnu medalju, u ime svih onih koji veruju u Srbiju! To je većina naših građana, to je većina naše dijapsore, to je večina naše akademske zajednice, to je većina studenata. Svi igramo u reprezentaciji Srbije! EXPO daje šansu srpskim preduzetnicima da formiraju hiljade novih džoint venčer kompanija. To su neslućene razmere ekonomskog razvoja i zapošljavanja. Da naša deca ostanu Srbiji.

Šta je mudrije za narod i državu, nego da za dve godine postanemo centar sveta i još zaradimo destine milijarde evra ili dolara? Moj odgovor je, osvojićemo zlato!