Gojković: Pokrajinska vlada daje 5 miliona dinara za radove na riznici u Krušedolu

Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojkovićobišla je danas manastir Krušedol na Fruškoj gori i poručila da je taj manastir izuzetno značajan za istoriju srpskog naroda, kao i da će Pokrajinska vlada dati pet miliona dinara za dalji nastavak radova na riznici posvećenoj dinastiji Obrenović.

Gojković je dodala i da će riznica biti najveća koju gradi Srpska pravoslavna crkva uz pomoć Pokrajinske vlade, a u riznici će biti predmeti iz života porodice Obrenović.

Preporučujemo

„Uručićemo danas ugovor od pet nedostajućih miliona za dalji nastavak radova na riznici. Zaista se radujem što po prvi put na pravi autentičan način će biti prikazan deo života dinastije Obrenović“, kazala je Gojković.

Prema njenim rečima, u Krušedolu, gde su sahranjeni kralj Milan i kneginja Ljubica, Pokrajinska vlada učešćem u projektu riznice želi da pomogne kulturu sećanja i učestvuje u edukaciji mladih.

„Treba da razvijamo verski turizam i da privučemo strance koji dolaze u Novi Sad da uživaju u manastirima, u ovom blagu koje imamo, koje je skriveno od očiju javnosti“, rekla je ona.

Gojković je navela da će Pokrajinska vlada za završetak učeničkog doma u Sremskim Karlovcima, u saradnji sa Bogoslovijom, izdvojiti 30 miliona dinara.

Navela je da će se tim ugovorom omogućiti ljudima koji dolaze zbog verskog turizma da imaju gde da prenoće.

Rektor Karlovačke bogoslovije protojerej stavrofor Jovan Milanović rekao je da je manastir Krušedol neiscrpna riznica kulture i duhovnosti kao i da spada među četiri najvažnija manastira Srpske pravoslavne crkve.

„Manastir je zahvaljujući lozi Brankovića uspeo da bude čuvar velikih svetinja, pre svega moštiju“, rekao je Milanović.

Milanović je dodao i da se obeležava pet vekova od proglašenja svetim Svetog Maksima Brankovića i da se u tako lepom jubileju otvara riznica koja će biti podsetnik na lozu Obrenovića.

„Ovo je jedini i poslednji zaostatak onoga što je kraljevska loza Obrenović imala, soba sa stvarima kralja Milana, njihove knjige sa posvetama, portreti i ikone od 15. do 19. veka“, zaključio je Milanović.

(Telegraf.rs/Tanjug)