• 8

TELEGRAF TRIBINA! Najmlađe dete u Srbiji na Fejsbuku ima samo 4 godine: Ne smemo da dozvolimo da danas postane žrtva nasilja na internetu (VIDEO)

Telegraf je organizovao tribinu o problemu vršnjačkog nasilja među decom sa ciljem da se rezimiraju rezultati kampanje sprovedene u 2017. godini "Prvo razmisli pa lajkuj! STOP DIGITALNOM NASILJU!"

  • 8

Vršnjačko nasilje je u porastu i ono ne predstavlja problem samo u stvarnom, realnom svetu koje se mahom ponavlja u školama, već se preselio i u sajber svet, a granica ta dva skoro da ne postoji.

Kako se boriti sa podmuklim pretnjama u sajber svetu? Comtrade i Tesla u borbi protiv vršnjačkog nasilja na internetu (VIDEO)

Kada se zna da mladi uzrasta od 15 do 24 godine čine trećinu korisnika interneta, onda možemo da pretpostavimo da ćemo se ovoj problematici uvek vraćati u slučaju da celokupno društvo, posebno porodica kao njena osnovna ćelija, ne preduzme odgovarajuće korake.

Ovo je zaključak poslednje tribine koju je Telegraf kao društveno odgovorna medijska kuća organizovao sa ciljem da se rezimiraju rezultati kampanje sprovedene u 2017. godini "Prvo razmisli pa lajkuj! STOP DIGITALNOM NASILJU!".

Stručnjaci iz svih institucija koje su uključene u borbu protiv sve učestalijih slučajeva vršnjačkog nasilja, predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva prosvete, Centra za socijalni rad grada Beograda, UNICEF-a, psihologa i profesora ITS učenicima su dali nekoliko saveta o prevenciji i pružanju pomoći kada do nasilja dođe.

Stručnjak za digitalno nasilje Katarina Jonev kaže da najmlađe dete za koje zna da poseduje profil na Fejsbuku ima tek četiri godine.

Katarina Jonev Foto: Telegraf

- To je slučaj za koji znam privatno jer poznajem majku koja je detetu otvorila profil i potpuno mi je nejasno šta će deci Fejsbuk - jer nasilje počinje, ali se ne završava samo u sajber prostoru. Moram da dodam da imamo projekte, centre, ideje i inicijacije za sprečavanje nasilja, ali je realizacija nula - ispričala je ona.

Njen zaključak je da smo kao društvo svi podbacili, a da glavnu krivicu predstavlja socio-ekonomsko stanje, ali i medijski sadržaj.

- Dozvolili smo da krivimo žrtvu, saslušavamo njih, a nasilnicima se niko ne bavi. Takođe, kao neko ko obilazi unutrašnjost Srbije primećujem da su institucijama vezane ruke. Nov zakon treba da kazni roditelje nasilne dece, ali da li će to rešiti problem? Krivi smo mi kao društvo, dokle god na nacionalnim televizijskim kanalima posmatramo vređanja, agresivna ponašanja, psovanja, čupanja, mala deca će misliti da je to ok. Roditelji nemaju vremena, umorni su od svega, pa deca sazrevaju sama uz loše uzore sa televizijskih ekrana i mobilnih telefona - navela je Jonev.

Radoje Vuković Foto: Telegraf

Radoje Vuković, glavni policijski inspektor za suzbijanje elektronskog kriminala pri MUP kaže da se vršnjačko nasilje iz perioda kada su pripadnici starije generacije bili deca, sada samo preselilo u digitalnu sferu.

- Najveći broj problema nastaje jer mladi putem interneta prenose podatke koristeći razne socijalne mreže (FB, Viber, WhatsApp). Primetili smo da tuče iz škola deca snimaju i posle kače na internet. Tu su po sredi dve stvari. Žrtva postaje žrtva na duže vreme jer ostaje na internetu, a problem sa internetom je kada se nešto postavi, nema šanse da se posle otkloni. Tada žrtve postaju predmet izrugavanja i odbacivanja od društva. Razgovarali smo i sa žrtvama, oni ne znaju kako da se bore, šta da rade.

- Zbog toga sprovodimo predavanja po školama u okviru našeg preventivnog delovanja, gde deci i nastavnom osoblju objašnjavamo na koji način mogu da prepoznaju digitalno nasilje i koji su prvi koraci koje mogu da urade - ispričao je Vuković i dodao da u okviru represivnog delovanja pronalaze izvšioce, poput 170 osoba koje su lišene slobode zbog podele dečjeg materijala sa drugima.

On je upozorio da na sajtu MUP-a postoji deo gde đaci mogu da pogledaju oblike nasilja, da pročitaju savete kako da reaguju i kome da prijave slučaj.

Marko Vulić Foto: Telegraf

Marko Vulić, profesor ITS - Visoke škole strukovnih studija za IT u tom smislu kaže da je jako važno upoznati učenike sa opcijama podešavanja na društvenim mrežama i zaštite svojih podataka na androidima.

- Roditelja je loše imati za prijatelja na društvenim mrežama, jer oni prave problem deljenjem sadržaja (naših fotografija, videa) dalje, na druge profile. I kad se fotka obriše, ona je skladištena na nekom trećem serveru. Zahvaljujući povezanosti Fejsbuka, WhatsApp-a i Instagrama npr., stvara se ogromna baza u okviru koje može da se radi šta hoće. Jedino nam još krvnu grupu Fejsbuk nije tražio. Realno, oni imaju naše telefone, mejl adrese, fotografije, sve. Googlu ne odgovara da menjamo podešavanja jer oni žive od reklame, banera i FB oglasa - posavetovao je prisutne učenike profesor ITS.

Jasmina Ivanović Foto: Telegraf

Jasmina Ivanović iz Grada Beograda kaže da prema poslednjem popisu u prestonici živi čak četvrtina dece i mladih zbog čega postoje planovi da se grad priključi promenama koje su pokrenute na nacionalnom nivou po pitanju prevencije vršnjačkog nasilja.

- U pitanju je stvarno komplikovan i kompleksan problem koji zahteva da mu se priđe interresorno. Grad Beograd je, promišljajući o tome kako da unapredi prava dece, osnovao Savet za prava deteta krajem 2014. godine. U okviru saveta formirana je radna grupa koja se bavi zaštitom dece od nasilja i dece koja su izložena životu i radu na ulici - ispričala je ona i naglasila da je Zakon o osnovama sistema obrazovanja važan jer je prvi put uveo i pojasnio termin digitalnog nasilja, dok je novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici umrežio sve stručne službe i sekretarijate.

Katarina Aleksić (levo) Foto: Telegraf

Katarina Aleksić iz Grupe za prevenciju nasilja u digitalnom svetu pri Ministarstvu prosvete, ujedno je i nastavnica informatike koja tvrdi da je dobra vest da 50 odsto jedanaestogodišnjaka nema profile na društvenim mrežama.

- Naš zadatak je da se sakupe svi resursi, sajtovi, SOS telefoni kako bi ih objedinili na jedno mesto i tako roditeljima i učenicima ukazali gde mogu da potraže pomoć. U novom predmetu Informatika i računarstvo u osnovnim školama u programu za VI razred nalazi se i deo koji se odnosi na digitalnu pismenost gde će se posebno izučavati digitalno nasilje. U školski program će biti uključeno 60.ooo dece i to u periodu kada imaju 12 godina i ulaze u pubertet, te formiraju svoje vrednosti sudove - ispričala je Aleksić i dodala da digitalna spretnost nije isto što i digitalna pismenost.

Psiholog u Centru za socijalni rad (CZSR) Višnja Milivojević kaže da vršnjačko nasilje neretko proističe iz porodičnog nasilja.

Višnja Milivojević Foto: Telegraf

- Nama nije cilj restriktivni momenat, da izričemo mere kod nepravilnosti u roditeljskom pravu, već da prepoznamo problem. Kada nasilje izađe iz škole, tada CZSR stupa na scenu. Poverenje je ključna stvar, mora da postoji između deteta i roditelja, ali je problem što u periodu adolescencije oni šire svoju autonomiju i ispituju granice svojih mogućnosti, i važnije im je šta kažu drugi tinejdžeri, a ne porodica - objašnjava psiholog i kao rešenje nudi opciju da se obnove veze u porodici, a da se tehnologija malo skloni sa strane.

Dobrinka Kuzmanović Foto: Telegraf

Istraživač i psiholog Instituta za psihologiju Dobrinka Kuzmanović objašnjava da žrtve nasilja kao najčešće simptome imaju emocionalne teškoće, poput besa, straha i osećaja bespomoćnosti, zbog čega izbegavaju ili naglo popuste sa uspehom u školi.

- UNICEF je u saradnji sa nama i Ministarstvom prosvete obavilo istraživanje koje je pokazalo da jako mali broj dece traži pomoć od odraslih, što nije dobro jer bi tako znali da nisu sami, pozvali bi druge na odgovornost i na kraju došli do rešenja. Žrtve su zbunjene, ne znaju kome da se obrate za pomoć, 80 odsto njih izbegava nasilnika, a preko 50 odsto na nasilje odgovara nasiljem. Često su deca pasivni posmatrači, što vide od odraslih, pa kasnije i sama postanu nasilnici - zaključila je ona iz obavljenih istraživanja i naglasila da se dešava da žrtve zlopuotrebljavaju psihoaktivne supstance ili izvrše suicid.

Vesna Savić Dukić Foto: Telegraf

Vesna Savić Đukić iz UNICEF-a kaže da oni posle projekata "Škola bez nasilja" iz 300 škola u Srbiji, imaju u planu projekat za digitalno nasilje u predškolskim ustanovama kako bi deca u najmlađem periodu učila, povezivala se i na pravi način postala svesna zloupotreba sa interneta.

Pored kol centara, Net patrole i MUP-a kao poslednje instance, roditeljima i deci je na raspolaganju i sajt "Pametno i bezbedno" za svu neophodnu pomoć.

Video pogledajte ovde:

Daljinac

(S. Ilić)

Komentari

  • Zoran

    Prvi telefon detetu ovde u Americi u 14 godina. Tada i internet. A vi u Srbiji, da cujem?

  • axa

    Ljudi su postali bolesni... facebook. Zive za to koliko ljudi ce lajkovati njhive slike. Najbitnije je da i decu tako uce. A Facebook, daje sve informacije kao i fotke Googlu...

  • Vanja

    Pa nemojte deci tako nesto uskratiti. Od malih nogu treba da zive sadasnjicu. Kako ce kao ja npr, drugarima reci da ne zna kad im je rodjendan, jer nema Fejs. Nece biti u toku, izgubice korak sa svetom, nece steci idole i komplekse, nece znati koje boje su trendi, sta je zdravo jesti i kud idu fine dame. Nemojte, mora da zivi na Fejsu, jer u suprotnom ne zivi. Heh.

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima