Sveti Trifun danas otkriva kakva nas godina čeka: Jedna stvar mora da se desi da bi sve bilo dobro

Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas praznik posvećen Svetom Trifunu velikomučeniku koji je stradao za hrišćansku veru. Sveti Trifun se smatra zaštitnikom mnogih zanata i onih koji iskreno vole i neguju hrišćansku ljubav. Prema hrišćanskom učenju, bračna ljubav je u ravni ljubavi prema Bogu.

Kult Svetog Trifuna je veoma razvijen u srpskim krajevima. Posebno ga slave vinogradari, dok ga svojim zaštitnikom smatraju i gostioničari.

Preporučujemo

Foto: Zoran Đurić

Na današnji dan vinogradari idu u vinograde, orezuju lozu i vinom zalivaju čokote, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu, posle dugog zimskog perioda.

Svetog Trifuna slave srpske porodice kao krsnu slavu i mole se njemu da zaštite polja od poplava, grada i raznih vremenskih nepogoda.

Veruje se da ako na Trifundan pada sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina. Ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna. Veruje se, takođe, da posle ovog dana zima polako počinje da popušta - to Sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i sneg počne da se topi.

Sa ovim danom stiže proleće, da se budi priroda i najuzvišenije osećanje kod ljudi, ljubav.

Vinogradari kažu da "valja" da se na današnji praznik poreže barem jedan čokot vinove loze i zalije vinom - da godina bude rodna, a od jeseni vino slatko. Zbog ovog običaja, u istočnoj Srbiji Svetog Trifuna zovu i Orezač ili Zarizoj.

Foto: Tanjug/Dušan Aničić

Običaj da se 14. februara slavi praznik zaljubljenih potiče iz vremena antičke Grčke i Rima, kada su slavljena božanstva plodnosti i zaštitnici svetosti braka.

Na Dan zaljubljenih, (Valentinovo), običaji su različiti i sve više se vezuju za potrošačko društvo, dok se u pravoslavnim hramovima i u pravoslavnim domovima na Trifundan poštuje pretežno vekovna tradicija crkve.

(Telegraf.rs)