Da li je oduzimanje dece i izmeštanje kod hranitelja uvek najbolja opcija i zašto novac ne ide samoj porodici kao pomoć?
- Ukoliko su ta iskustva negativna dete je svakako osetljivije, pa odvajanje doživljava kao dodatnu frustraciju, jer ukoliko je dete lišeno ono svakako trpi emotivnu štetu, jer je za svoje roditelje vezano, kakvi god da su oni - objašnjava psihoterapeut Darka Krsmanović
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Anci
Problem u našoj državi je najveći taj što romi sve mogu da dobiju i njima se deca ne oduzimaju jer romsku decu retko koji hranitelj hoće da uzme.Ali zato srpsku decu otimaju roditeljima bez stida.Znam hranitelje kojima nije bilo dovoljno što primaju 40 ili 50 hiljada već su dete (koje je normalno)upisali u školu za decu sa posebnim potrebama kako bi mogli da dobijaju još najmanje 20 hiljada za tuđu negu i pomoć.Pa neka neko kaže da ti hranitelji drže to dete kod sebe jer ga vole,a ne zbog novca. Onda se čude zašto je mali natalitet.Pa kako da ne bude kada se ljudi boje da će čim stvore porodicu i imaju decu to isto dete da im bude oduzeto bez ikakvog pravnog osnova,bez ikakvog osnova za to.
Mesečina
Uz svo poštovanje časnim izuzecima,hraniteljstvo je postalo biznis!Lično poznajem ljude čija su deca odrasla na dobroti komšiluka jer ih majka ostavljala i preudavala se x puta.Deca odrasla,majka se vratila od 100-tog muža i postala hranitelj!Žena koja ni svoju decu nije gajila dobila 2 brata na hraniteljstvo!Ona i muž imaju preko 50 god.od novca koji dobijaju za tu decu podigli sprat kuće,njihova ćerka nosi najnoviji tel.sin vozi besan auto(radi za minimalac)a toj deci treba samo hrana i garderoba jer knjige,ekskurzije i sl.imaju besplatno.Ona tu decu oblači iz secend henda,a kad im daš bananicu vidiš da su željna svega.Deca oduzeta roditeljima zbog "neadekvatnih uslova"?Hranitelji napravili kuću novcem koji dobijaju za njih,roditelji i dalje u neadekvatnim uslovima i bez posla,gde će ta deca kad napune 18 god.?Svesno se uništavaju porodice!
ana dij
U potpunosti se slažem sa cenjenim psihologom. Takvi psiholozi nam trebaju sve više i više, s obzirom na sadašnji status naše srpske porodice Hraniteljske porodice su vrlo često zlostavljačke htele to ili. Česta je pojava da se psihički unakažena deca ( sa višestrukim psihijatrijskim dijagnozama)smeštaju u domove za decu (koji su inače bolje rešenje nego hraniteljske porodice- što se može analizom dokumentovati))posle silnih seljakanja iz jedne u drugu hrnaiteljsku porodicu. Stvar je da se ta deca u HP nesvesno doživljavaju kao dobrodošli uljezi - čija se uloga svodi da prikupi svu negativnu energiju članova te porodice. Čak nije potrebno da članovi HP govore ružno detetu,da ga okrivljuju, to bi bilo previše, mada naravnop ima i toga. Taj transfer negativne energije i misli se najčešće vrši skriveno, suptilno, najefikasnije čutanjem, nekim pokretima. Nije potrebno da hranitelji budu ljuti na dete. Mogu da budu ljuti na bilo šta drugo.Svaka nervoza, svaka negativnost, netrpeljivost, mržnja se lako dostavlja na adresu nekoga koji nije biološki član te porodice. Taj transfer se dešava prirodno, bez čak ikakve namere i bez iakakvog zastoja. Transfer pogoduje hraniteljskoj porodici jer služi njenom očuvanju po svim statusima. Deca služe kao hrana za očuvanje tih porodica,tj. neka vrsta žrtve, mada to naravno nije bio cilj kada je hraniteljstvo uvedeno. Drugo, zašto se roditeljima zaista ne pomogne, pa se iznos koji se daje hraniteljima (oko 30000 dianra po detetu) ne da roditeljima i na taj način da se prirodne, biološke porodice podupru, jer ma kakvi da su, roditelji su uvek (osim u slučajevima teškog nasilja) najbolje rešenje za svoju decu. Treba imati u vidu da deca kad su na hraniteljskom smeštaju, venu i čeznu u dubokoj tugi za svojim roditeljima. Ne verujem da ćete ovo objaviti, jer ovakvi tekstovi malo više otvaraju oči ljudima i navode da se stvari sagledavaju iz drugog ugla koji je često zamagljen.